DIVLJE ŽIVOTINJE U ZATOČENIŠTVU

Rođene da budu divlje

ORCA / Aktivnosti / Divlje životinje u zatočeništvu

aaa

UKRATKO

Širom sveta, milioni divljih životinja se drže u zatočeništvu i predmet su međunarodne trgovine. One se drže u zoološkim vrtovima, akvarijumima i delfinairijumima, u cirkusima, kao kućni ljubimci, a neretko se na turističkim lokacijama koriste i kao fotografski aksesoar za fotografisanje sa turistima.

Divlje životinje imaju složene potrebe koje je teško zadovoljiti, pa im u zatočeništvu dobrobit može biti drastično narušena. Neumerena komercijalna eksploatacija divljeg sveta za posledicu ima ugrožavanje dobrobiti jedinki, ali i opstanka čitavih bioloških vrsta i gubitka biološke raznovrsnosti.

Danas zoo vrtovi mogu imati vrednost samo ako svoj fokus preusmere sa zabave, na edukaciju građana i zaštitu biodiverziteta, odnosno ako poštuju i stalno unapređuju standarde držanja životinja. Regulisanje međunarodne trgovine divljim životinjama i biljkama, važan je aspekat zaštite prirode.

ORCA javno zastupa unapređenje zaštite ugroženih vrsta u okviru CITES konvencije i radi na informisanju građana o značaju obezbeđivanja standarda držanja divljih životinja u zoo vrtovima, odnosno potrebama divljih životinja koje se drže kao kućni ljubimci i rizicima koje držanje ovih životinja nosi po bezbednost ljudi, životinja i životne sredine.

aaa

Divlje životinjeDivlje životinjeDivlje životinje

ZAŠTO JE OVO VAŽNO?

Zdravlje i bezbednost ljudi

Divlje životinje u zoo vrtovima, cirkusima ili one koje se drže kao kućni ljubimci predstavljaju zdravstveni i bezbednosni rizik za svoje vlasnike i druge ljude sa kojima dolaze u kontakt. One ljudima mogu preneti bolesti zajedničke životinjama i ljudima (zoonoze), a dokumentovani su slučajevi kada su divlje životinje ozbiljno povredile svoje vlasnike, radnike u zoološkim vrtovima ili ljude sa kojima su došle u kontakt.

Dobrobit životinja

Većina živih životinja koje su predmet ilegalne trgovine, ugine u toku transporta. Na svakih 10 primeraka uzetih iz prirode u proseku 2-3 prežive do finalne destinacije. Od onih koji prežive put, više od polovine ugine po dolasku na finalnu destinaciju ili nedugo zatim. Dobrobit životinja koje se drže u zoo vrtovima, cirkusima ili kao kućni ljubimci, često je drastično narušena, jer je njihove složene potrebe teško zadovoljiti u uslovima koji su im obezbeđeni.

Zaštita biološke raznovrsnosti

Neodrživa eksploatacija i ilegalna trgovina negativno utiču na brojnost populacija divljih životinja i biljaka i mogu dovesti do potpunog nestanka pojedinih vrsta u prirodi. Pored toga, jedan od većih problema u vezi sa držanjem divljih životinja kao kućnih ljubimaca je puštanje alohtonih vrsta u prirodu, gde ozbiljno mogu narušiti postojeće ekosisteme i ugroziti autohtoni biodiverzitet. Jedna takva invazivna vrsta, koju vlasnici često puste u divljinu kada dostigne svoju punu veličinu i postane teška za održavanje je crvenouha kornjača, prisutna i u Srbiji.

Divlje životinjeDivlje životinjeDivlje životinje

aaa

PROBLEMI

Neumerena eksploatacija divljih životinja i biljaka, druga je po redu pretnja za njihov opstanak u prirodi, odmah posle uništavanja staništa. Divlje vrste se koriste kao izvor široke palete dobara i usluga, uključujući hranu, medikamente, kućne ljubimce, zabavu i izlaganje, industrijske sirovine, kućne, modne i kulturne artikle. Obim godišnje međunarodne trgovine iznosi više od 317.000 živih ptica, preko 2 miliona živih gmizavaca, 2,5 miliona koža krokodilskih vrsta, 1,5 miliona koža guštera, 73 tona kavijara, 1,1 milion koralnih delova i 20.000 lovnih trofeja (CITES monitoring, 2005-2009. godine).

Ilegalna i neodrživa trgovina ne utiče samo na nestanak divljih vrsta koje se eksploatišu, već direktno ugrožava opstanak lokalnog stanovništva i pojačava siromaštvo. Milioni najsiromašnijih ljudi koji žive u Kambodži, Vijetnamu, Laosu, Indoneziji, gde se prirodni resursi najviše iscrpljuju radi trgovine divljim vrstama, koriste divlje životinje u svom neposrednom okruženju kao izvor mesa, a biljke i drveće kao gorivo i lekove. Ilegalna trgovina iscrpljuje ekonomski vredne prirodne resurse, otežava preživljavanje ljudima koji od njih zavise i otežava napore zemalja da zaštite i održivo koriste svoje prirodne resurse.

Prema podacima Interpola, ilegalna trgovina zaštićenim vrstama životinja i biljaka godšnje donosi profit od 7-10 milijardi USD. To je stavlja na drugo mesto po globalnom ilegalnom obrtu novca, odmah iza trgovine narkoticima.

Veliki broj zoo vrtova širom sveta, uključujući i našu zemlju, nije mnogo odmakao od viktorijanskog doba, gde se na životinje gledalo kao na objekte i malo se razmišljalo o njihovim potrebama. One su i danas često smeštene u skučene kaveze i konstantno izložene pogledu publike. Nedostatak kretanja i mentalne stimulacije u ovakvim uslovima smeštaja, za posledicu ima pojavu poremećaja u ponašanju, od kojih su najočiglednije stereotipije – ponavljajuća ponašanja poput hodanja u krug ili s jednog na drugi kraj kaveza, zatim klaćenje glavom ili telom, lizanje ili grizenje rešetki i drugo.

Danas, sve više vlasnika kućnih ljubimaca želi da drži „egzotične“ životinje, poput zmija, guštera, paukova, ptica i sisara. Ovaj trend, prisutan je i u Srbiji. Egzotične životinje nisu dobri kućni ljubimci. One imaju složene potrebe i zahtevaju posebnu negu, smeštaj, ishranu i puno vremena uloženog u brigu o njima, što prosečan vlasnik ne može da obezbedi. Zbog toga, egzotične životinje često pate u zatočeništvu, mogu uginuti usled neadekvatnog držanja i ishrane, a često se dešava i da promene više vlasnika ili završe u zoo vrtu, kada njihovo držanje i „divlje“ ponašanje postanu previše komplikovani.

Divlje životinje

REŠENJE

Divlje životinje

Regulisanje međunarodne trgovine (uvoza, izvoza i tranzita) živim jedinkama i proizvodima od divljih životinja i biljaka, predstavlja važan element zaštite biodiverziteta i prirode, ali i ekonomije lokalnih zajednica koje žive od ovog važnog prirodnog resursa. Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore ili CITES konvencija, predstavlja mehanizam za regulisanje trgovine ugroženim vrstama, a Srbija, kao njena potpisnica, obavezna je da je sprovodi. ORCA kroz svoj dugogodišnji rad pruža podršku nadležnim državnim institucijama za kreiranje i sprovođenje politika i propisa u ovoj oblasti. U saradnji sa međunarodnim organizacijama uključenim u problematiku regulisanja trgovine ugroženim vrstama i sprovođenja CITES konvencije, zastupamo da politike naše zemlje u ovoj oblasti idu u pravcu veće zaštite ugroženih vrsta, a u skladu sa relevantnim naučnim činjenicama i rezultatima međunarodnih istraživanja u ovoj oblasti.

Obogaćenje sredine uključuje dinamično okruženje, mogućnost izbora, mentalne izazove i društvo, što životinjama omogućava normalno ponašanje u skladu sa vrstom.

ORCA veruje da zoo vrt treba da služi za unapređivanje biološkog obrazovanja čoveka i očuvanje divljih vrsta, a manje za zabavu. Međutim, da bi zoološki vrt stvarno imao svrhu edukacije, mora biti u mogućnosti da predstavi životinje u onom svetlu kakve one zaista jesu, a ne sa nizom patoloških oblika ponašanja koji su prisutni u neadekvatnim uslovima držanja i brige. Da bi obezbedili dobrobit divljim životinjama koje u njima borave, zoo vrtovi moraju imati bolje uslove smeštaja, odgovarajućih dimenzija i sadržaja koji je prilagođen vrstama koje u njima žive. Pored adekvatne ishrane i kvalitetne veterinarske nege, od ključnog je značaja životinjama obezbediti mentalnu stimulaciju, kako bi se sprečila pojava poremećaja u ponašanju. Svetska asocijacija zoo vrtova i akvarijuma (WAZA) razvila je standarde držanja divljih životinja u zatočeništvu koje su sve njene članice u obavezi da poštuju.

Mali broj vlasnika je svestan težine obezbeđivanja dobrobiti divljih životinja u zatočeništvu. Za vodozemce i gmizavce postoji čitav niz neophodnih uslova u pogledu temperature i vlažnosti, ishrane i nege, dok je pticama i sisarima jednostavno nemoguće zadovoljiti neke potrebe u ponašanju u zatočeništvu. Zbog toga ORCA smatra da je divlje životinje bolje ostaviti tamo gde pripadaju – u divljini, nego ih držati kao kućne ljubimce. Ukoliko se neko ipak odluči da prihvati egzotičnu životinju, neophodno je da je nabavi od registrovanog odgajivača u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima i da se pravovremeno informiše o svim zahtevima držanja ovakve životinje