{"id":4302,"date":"2019-02-12T10:37:55","date_gmt":"2019-02-12T10:37:55","guid":{"rendered":"http:\/\/orca.rs\/?p=4302"},"modified":"2022-06-14T21:33:08","modified_gmt":"2022-06-14T21:33:08","slug":"stare-sorte","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/orca.rs\/en\/stare-sorte\/","title":{"rendered":"Zdrava ishrana: da stare sorte ponovo budu na na\u0161im trpezama"},"content":{"rendered":"

Mo\u017eda ste ve\u0107 znali da je zdravije jesti doma\u0107e stare sorte vo\u0107a i povr\u0107a umesto onih uvoznih i komercijalnih?<\/p>\n

To je zato \u0161to su one nastajale vekovima, kroz napore na\u0161ih poljoprivrednika da ih odaberu, odneguju i odr\u017ee. Stare sorte su prilago\u0111ene doma\u0107im uslovima sredine: na\u0161em podneblju, zemlji\u0161tu i klimi. Zato su otpornije, pa ih ne treba stalno prskati pesticidima. Ako jedemo stare sorte, sasvim sigurno unosimo manje \u0161tetnih pesticida u svoj organizam.<\/p>\n

Kroz inicijativu “\u010cuvari semena”<\/strong>, koja traje od 2019. godine, udru\u017eenje \u201cOkvir \u017eivota\u201d iz Mionice, radi na tome da doma\u0107e stare sorte vo\u0107a, povr\u0107a i \u017eitarica, vrati na na\u0161e trpeze, pijace i u prodavnice.\u00a0Uz mentorstvo ORCA i podr\u0161ku projekta \u201eTvoje mesto u Srbiji\u201c, u Mionici je osnovana prva lokalna banka semena u Srbiji.<\/strong><\/p>\n

Ivana Petrovi\u0107<\/a><\/span>, polaznica\u00a0Liderskog trening programa ORCA Akademije<\/a><\/span> smatra da su “seme, voda i zemlji\u0161te, valuta budu\u0107nosti”. Banku semena u Mionici \u010dini preko 30 poljoprivrednika \u2013 \u201c\u010cuvara semena\u201d<\/strong>. Njihov zadatak je da odgajanjem i razmenom sa\u010duvaju od zaborava, semena starih sorti vo\u0107a, povr\u0107a i \u017eitarica, a sa njima i srpsku tradiciju.<\/p>\n

\u0160ta su lokalne banke semena?<\/strong><\/span><\/h2>\n

Lokalne banke semena su koncept gajenja starih sorti vo\u0107a, povr\u0107a i \u017eitarica<\/strong> na malim poljoprivrednim gazdinstvima. One su zajednice ljudi<\/strong> \u2013 poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da koji stare sorte gaje aktivno: svake godine, oni me\u0111usobno razmenjuju i \u010duvaju semena starih sorti.<\/p>\n

Banke semena tako\u0111e i skladi\u0161te semena<\/strong> u svojim objektima. One prikupljaju semena od poljoprivrednika, skladi\u0161te ih, a zatim ih ponovo daju poljoprivrednicima i vra\u0107aju se nazad u aktivno gajenje. Cilj banke semena je da obezbedi zajednici poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da da uvek imaju semena spremna za kori\u0161\u0107enje.<\/p>\n

Za\u0161to je va\u017eno sa\u010duvati stare sorte?<\/strong><\/span><\/h2>\n

Postoji mnogo razli\u010ditih varijanti iste poljoprivredne kulture, npr. kukuruza. Svaka sorta ima svoje specifi\u010dne karakteristike: neke sorte kukuruza su otpornije na bolesti i \u0161teto\u010dine, druge su tolerantne prema su\u0161nim ili veoma vla\u017enim uslovima i sli\u010dno.<\/p>\n

Klimatske promene imaju veliki uticaj na poljoprivredu. Genetska raznolikost kultura<\/strong> je va\u017ena za proizvodnju hrane i ekonomski razvoj lokalnih zajednica jer garantuje sigurnost poljoprivredne proizvodnje uprkos promenjenoj klimi. Banke semena poma\u017eu poljoprivrednicima da nabave sorte koje su prilago\u0111ene lokalnim uslovima sredine.<\/p>\n

Gajenje starih sorti unapre\u0111uje razvoj ruralnih zajednica kroz ekoturizam i lokalnu gastronomsku ponudu. I najva\u017enije, one obezbe\u0111uju ve\u0107u dostupnost i raznolikost zdrave i bezbedne hrane za na\u0161e potomke.<\/p>\n

Stare sorte su zdravije i ukusnije<\/strong><\/span><\/h2>\n

Gastronomi ka\u017eu, da svako ko je ikada probao ukus i osetio miris neke stare sorte vo\u0107a ili povr\u0107a, \u017eeli to opet da iskusi.<\/p>\n

Na svetskom nivou, raznolikost ukusa i mirisa plodova opada. Tome i sami mo\u017eemo da posvedo\u010dimo – \u010desto ka\u017eemo da je paradajz kupljen u prodavnici \u201cbezukusan\u201d. Ve\u0107ina savremenih sorti se odgajaju da budu otporne na transport i dugo stajanje na polici, a ne za ukus i miris. Za gajenje savremenih sorti je potrebno vi\u0161e hemikalija, vi\u0161e \u0111ubriva, vi\u0161e navodnjavanja, \u0161to dugoro\u010dno uni\u0161tava \u017eivotnu sredinu i lo\u0161e uti\u010de na na\u0161e zdravlje.<\/p>\n

Sa sruge strane, stare sorte su ve\u0107e raznolikosti ukusa i mirisa i izuzetno dobro adaptirane na na\u0161e lokalne uslove jer su tu rasle vekovima. To ih \u010dini otpornijim i smanjuje potrebu za kori\u0161\u0107enjem pesticida i \u0111ubriva. To zna\u010di da se na taj na\u010din \u010duva zemlji\u0161te, podzemne vode i zdravlje ljudi.<\/p>\n

\u0160ta je sve postignuto u okviru inicijative \u201c\u010cuvari semena\u201d?<\/strong><\/span><\/h2>\n