Moje ime je Lidija Ceni\u0107 i nadam se da \u0107u u narednim redovima uspeti da vam do\u010daram\u00a0ljubav koju gajim prema \u017eivotinjama<\/strong>. Kako sam odrasla sa \u017eivotinjama i od malih nogu ih neizmerno volim i po\u0161tujem, slede\u0107i logi\u010dan korak bio je uklju\u010denje u borbu za njihov \u017eivot i njihova prava. Tome sam nau\u010dila i svoju \u0107erku, pa jedna drugoj poma\u017eemo u zbrinjavanju i udomljavanju.\u00a0Po prirodi sam puna empatije<\/strong>\u00a0i u stanju sam da danima pla\u010dem kad saznam za neku \u017eivotinju u nevolji kojoj ne mogu da pomognem iz objektivnih razloga.<\/p>\n Ve\u0107 skoro 20 godina spasavam, udomljavam i brinem se prete\u017eno o uli\u010dnim ma\u010dkama u Beogradu<\/strong>, ali de\u0161avalo se da tu zaluta i poneki pas ili golub, kao i ma\u010dke iz drugih mesta. Za tolike godine,\u00a0veliki je broj \u017eivota koje sam spasla<\/strong>\u00a0i ponosna sam na to. Osim\u00a0ma\u010daka<\/strong>\u00a0koje donesem u stan, uvek hranim i najmanje dvadesetak ma\u010daka iz kraja dok ne do\u0111u na red da ih donesem u stan i udomim, tako da je to pri\u010da bez kraja.<\/p>\n U kontaktu sam sa svim udomiteljima koji su dobili moje ma\u010dke i znam svaku njihovu dogodov\u0161tinu. U obavezi su da mi povremeno \u0161alju i slike. Verujem da sam nekima dosadna, ali ja volim svaku ma\u010dku koju sam udomila i ne mogu sebi da dozvolim da ne znam \u0161ta se s njima de\u0161ava. Dosad nisam imala lo\u0161a iskustva sa udomljavanjem, ali svi oni pro\u0111u kroz vi\u0161ednevno ili vi\u0161enedeljno ispitivanje i monitoring.<\/p>\n Moj cilj je da pomognem \u0161to ve\u0107em broju ovih divnih \u017eivotinja da imaju \u017eivot kakav zaslu\u017euju<\/strong>. Iako sam zadovoljna dosad postignutim, sve je vi\u0161e ma\u010daka na ulici kojima treba pomo\u0107 i dom. Ono \u0161to ja mogu je da im dam\u00a0\u0161ansu za \u017eivot<\/strong>, i to radim bez prestanka. Kako se oslobodi mesto udomljenjem jedne, tu je ve\u0107 druga kojoj treba pomo\u0107.\u00a0Samo 2018. godine udomila sam njih 20 i spasla jo\u0161 10, od kojih jo\u0161 \u010detiri \u010deka udomljenje.<\/strong><\/p>\n Na\u017ealost, nemam svoj stan i zbog toga su mi mogu\u0107nosti ograni\u010dene, pa sam se opredelila za ma\u010dke koje nisu veliki problem stanodavcima. Moj\u00a0san<\/strong>\u00a0je da jednog dana imam dovoljno prostora u ku\u0107i da mogu da spasem svaku \u017eivotinju, a ne samo ma\u010dke. I za ovo \u0161to radim \u010desto mi treba pomo\u0107 u hrani i potrep\u0161tinama, pa ponekad zamolim za pomo\u0107 preko dru\u0161tvenih mre\u017ea.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i Fejsbuku i divnim ljudima koji su uvek spremni da pomognu koliko mogu, nekolicini ma\u010dkarskih grupa (ne bih da slu\u010dajno nekoga zaboravim, pa ih ne\u0107u imenovati, ali oni znaju ko su), ali i na\u0161oj lokalnoj grupi \u201eMirijevske \u017eivotinje, na\u0161e najdra\u017ee kom\u0161ije\u201c, nikada nisam ostala bez potrebne pomo\u0107i. Ovu grupu je osnovala Gordana Burazer i okupila divne ljude velikog srca koji su osnovali mese\u010dni fond za pomo\u0107 \u017eivotinjama. Fond je osnovan pre svega za veterinarske tro\u0161kove jer oni umeju da budu visoki, posebno za \u017eivotinje koje nisu ni\u010dije, da se tako izrazim. Neizmerno po\u0161tujem sve \u0161to ova grupa radi.<\/p>\n Od mnogobrojnih dragih ma\u010daka izdvojila bih Du\u0161ka,\u00a0ma\u010dka koji se sam udomio<\/strong>. Du\u0161ko je ma\u010dak iz \u010dopora koji sam hranila u kraju. Jedne ranojesenje\u00a0ve\u010deri, posle ve\u010dere koju sam im iznela, Du\u0161ko je insistirao da u\u0111e u zgradu. To mu nisam dozvolila jer znam da u zgradi ima ljudi koji ne vole \u017eivotinje i koji bi bili u stanju \u010dak i da mu naude. Posle nekoliko sati iza\u0161la sam u hodnik da iznesem bubu koju je jedna od ma\u010daka po\u010dela da maltretira. U hodniku, na 9. spratu, na stepenicama videh Du\u0161ka. On je ipak uspeo da u\u0111e u zgradu i da me prona\u0111e. Naravno da sam posle toga otvorila vrata i rekla \u201eizvoli\u201c. Ispostavilo se da je imao povre\u0111en tre\u0107i o\u010dni kapak i ubrzo sam ga odnela na operaciju. Du\u0161ko se u stanu pona\u0161ao kao da je oduvek tu \u017eiveo i proveo je kod mene nekoliko meseci dok nismo na\u0161li idealnog udomitelja. On sad u\u017eiva u Para\u0107inu i ima drugare kucu i jednog persijskog ma\u010dka.<\/p>\n Ne zaboravljam ni svoju persijsku ma\u010dku Milicu, moju srodnu du\u0161u, koja je nastavila da \u017eivi kroz mnogobrojne fotografije raspore\u0111ene po celom stanu.<\/p>\n Na svu sre\u0107u, jo\u0161 ima divnih ljudi koji ho\u0107e da pomognu i mnogo sam im zahvalna. Upravo zbog toga mi je bila potrebna i vrlo korisna pomo\u0107 udru\u017eenja ORCA i Paninija. Divno je \u0161to imate svest i o ljudima koji u sopstvenoj re\u017eiji brinu o \u017eivotinjama i daju sve od sebe da im pomognu.<\/p>\n Moje iskustvo pokazuje da postoje dve vrste ljudi koji brinu o \u017eivotinjama: oni koji konkretno poma\u017eu u zbrinjavanju, le\u010denju i udomljavanju, i oni koji poma\u017eu finansijskim sredstvima ili potrep\u0161tinama u hrani, lekovima i svemu \u0161to treba jer nemaju druge mogu\u0107nosti. To bi bio i moj predlog za uklju\u010denje vi\u0161e ljudi u\u00a0brigu o \u017eivotinjama<\/strong>.<\/p>\n Ako svako pomogne na na\u010din koji je njemu dostupan (a svaka pomo\u0107 mnogo zna\u010di), usre\u0107i\u0107emo ta predivna bi\u0107a koja \u010desto ne zaslu\u017eujemo, a koja su u stanju da nas beskrajno vole.<\/strong><\/p>\n Lidija Ceni\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Lidija Ceni\u0107 Moje ime je Lidija Ceni\u0107 i nadam se […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[38],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n