Prole\u0107e 2013. godine obele\u017eilo je na\u0161e \u017eivote zahvaljuju\u0107i osnivanju udru\u017eenja \u201cLesi\u201d. Iste jeseni otvorili smo prihvatili\u0161te za napu\u0161tene pse. Ba\u010d i okolne op\u0161tine nisu imale adekvatno re\u0161enje za kontrolu populacije i sme\u0161taj najugro\u017eenijih, a situacija ni danas nije druga\u010dija.<\/p>\n
Od 2014. godine do danas, na godi\u0161njem nivou sterilisano je oko 100 vlasni\u010dkih \u017eivotinja, pasa i ma\u010daka i zbrinut je veliki broj najugro\u017eenijih jedinki. Stanovni\u0161tvo u selima je po proseku godina vrlo staro, pa \u201cLesi\u201d pru\u017ea\u00a0uto\u010di\u0161te<\/strong>\u00a0i ljubimcima nakon smrti njihovih vlasnika.<\/p>\n Kapacitet prihvatili\u0161ta je 100 \u017eivotinja, a povr\u0161ina placa na kojem se nalazi iznosi 1800 kvadratnih metara.\u00a0Psi borave u dvori\u0161tima, u manjim i ve\u0107im \u010doporima, u zavisnosti od veli\u010dine i karaktera. Prihvatili\u0161te ima stabilno snabdevanje vodom, elektri\u010dnom energijom i\u00a0 povezano je sa glavnim putem. Kako ne bismo smetali okolini, obezbedili smo vizuelnu i zvu\u010dnu izolaciju. Dvori\u0161ta imaju obezbe\u0111ene zidane i drvene zaklone, a leti je obezbe\u0111ena i hladovina.<\/strong>\u00a0U boksovima borave samo asocijalne jedinke, bolesnici i psi na oporavku. Raspola\u017eemo jednim putni\u010dkim karavan-vozilom i jednom autoprikolicom. Jo\u0161 uvek ne posedujemo namensku prikolicu za prevoz \u017eivotinja koja bi nam znatno olak\u0161ala transport.<\/p>\n Primarni cilj<\/strong>\u00a0udru\u017eenja je pre svega edukacija i informisanje stanovni\u0161tva o problemu ni\u010dijih \u017eivotinja. \u017delimo da podignemo svest kod gra\u0111ana, pribli\u017eimo im temu i uklju\u010dimo ih u na\u0161e aktivnosti.<\/p>\n Do sada smo udomili veliki broj pasa. Naj\u010de\u0161\u0107e se udomljeni psi iznova vra\u0107aju nakon udomljenja. Volela bih da verujem da se to de\u0161ava zbog lepih uspomena koje stvaraju u \u201cLesiju\u201d i mnogobrojnih drugara koje su stekli u na\u0161em prihvatili\u0161tu. Kada me udomljeni pas sa\u010deka na kapiji istovremeno ose\u0107am i sre\u0107u i tugu. Tu\u017ena sam zato \u0161to je brzo poku\u0161ao da napusti svog novog vlasnika, ali istovremeno od psa dobijam poruku da sam uradila ne\u0161to zna\u010dajno i da moj trud nije uzaludan. (upotrebiti u slu\u010daju da ne mo\u017eemo da dobijemo konkretnu pri\u010du od vlasnice).<\/p>\n Prostor za razvoj<\/strong>\u00a0vidimo u neiskori\u0161\u0107enom delu povr\u0161ine i prioritet za ovu godinu je da osmislimo kako da upotrebimo prostor na \u0161to bolji na\u010din. Kako bi se pove\u0107ala bezbednost i udobnost, \u017eelimo da taj deo ogradimo i osposobimo za boravak \u017eivotinja.\u00a0Planovi za budu\u0107nost<\/strong>\u00a0odnose se na ogra\u0111ivanje ostatka parcele, izgradnju skloni\u0161ta i poku\u0161aje da se u osnovnim \u0161kolama \u0111acima govori o za\u0161titi i dobrobiti \u017eivotinja. U na\u0161em mestu do sada nije bilo mogu\u0107e sterilisati vlasni\u010dke \u017eivotinja i nadamo se da \u0107emo uspeti da uskoro zapo\u010dnemo sterilizaciju.<\/p>\n Na\u0161i izvori finansiranja su veoma nestabilni i va\u017eno nam je da dobijemo \u0161to vi\u0161e donacija u vidu hrane i lekova, kao i nov\u010dana sredstva za sterilizaciju. Hrana je osnovna i neizbe\u017ena potreba, a u zimskom periodu predstavlja najzna\u010dajniji izvor snage i opstanka svake \u017eivotinje, bez obzira na to gde \u017eivi. Zato je akcija doniranja hrane koju su organizovali ORCA i PANINI za nas veoma zna\u010dajna.<\/p>\n Bila bi nam \u010dast da nastupamo na tribinama i dr\u017eimo predavanja sa organizacijom ORCA.\u00a0 Smatramo da su zajedni\u010dki ciljevi i ideje odli\u010dna osnova svake uspe\u0161ne saradnje i da samo postepeno i istrajno mo\u017eemo napraviti velike pozitivne promene. Mo\u0107 udru\u017eenja iz provincije zasnovana je na raznovrsnim iskustvima, te bi zajedni\u010dke akcije predstavljale pravi na\u010din da predstavimo svakodnevne probleme sa kojima se \u017eivotinje susre\u0107u.<\/p>\n Kada se osvrnemo na na\u0161e po\u010detke, mo\u017eemo samo da budemo zadovoljni jer smo pomogli velikom broju \u017eivotinja. Istovremeno smo i zabrinuti jer ne znamo da li \u0107emo mo\u0107i da nastavimo bez adekvatne pomo\u0107i u vidu hrane. Ako znamo da ne moramo da brinemo o hrani, mo\u017eemo da se posvetimo drugim stvarima i da se fokusiramo na celokupno stanje \u017eivotinja.<\/p>\n Milica Pinter, udru\u017eenje “Lesi”, Ba\u010d<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prole\u0107e 2013. godine obele\u017eilo je na\u0161e \u017eivote zahvaljuju\u0107i osnivanju udru\u017eenja […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[38],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n