{"id":6552,"date":"2020-04-30T13:49:42","date_gmt":"2020-04-30T13:49:42","guid":{"rendered":"https:\/\/orca.rs\/?p=6552"},"modified":"2021-12-16T09:20:50","modified_gmt":"2021-12-16T09:20:50","slug":"divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/","title":{"rendered":"Za\u0161to se divlje \u017eivotinje socijalno distanciraju?"},"content":{"rendered":"

Mnogi ljudi u zemljama koje je najte\u017ee pogodila pandemija virusa korona bore se da izbegnu kontakt sa drugima i ostanu kod kuc\u0301e. Socijalno distanciranje nije nov koncept u prirodnom svetu gde su zarazne bolesti uobi\u010dajene. U stvari, nekoliko dru\u0161tvenih vrsta c\u0301e proterati \u010dlanove unutar sopstvene zajednice ako su zara\u017eeni patogenom.<\/p>\n

\u201cTo je te\u017eak proces jer zarazne pojedince nije uvek lako uo\u010diti\u201d, obja\u0161njava D\u017eozef Kiseker, vodec\u0301i nau\u010dnik u organizaciji \u201cThe Nature Conservancy\u201d.<\/p>\n

Me\u0111utim, pomoc\u0301u specijalizovanih \u010dula \u017eivotinje mogu otkriti odre\u0111ene bolesti – ponekad i pre nego \u0161to se pojave vidljivi simptomi – i promeniti svoje pona\u0161anje kako ne bi obolele. P\u010dele radilice i \u0161impanze, na primer, mogu biti bezobzirne kada je u pitanju izbacivanje bolesnih.<\/p>\n

Bakterijske bolesti koje poga\u0111aju kolonije p\u010dela radilica<\/strong>, posebno su razarajuc\u0301e jer iznutra otapaju larve p\u010dela. “Otuda poti\u010de naziv tog sme\u0111eg gnejcavog nereda. Zaudara vrlo, vrlo gadno\u201c, obja\u0161njava Alison Mekafi, postdoktorska saradnica sa odeljenja za entomologiju (nauka o insektima) i biljnu patologiju Dr\u017eavnog univerziteta Severne Karoline.<\/p>\n

Zara\u017eene larve emituju odre\u0111ene nagove\u0161taju\u0107e hemikalije koje starije p\u010dele mogu da namiri\u0161u, poput oleinske kiseline i p\u010delinjeg feromona, pokazalo je\u00a0 istra\u017eivanje koje je Mekafi izvr\u0161ila. Jednom kada budu identifikovani, p\u010dele c\u0301e te bolesne \u010dlanove fizi\u010dki da izbace iz ko\u0161nice, ka\u017ee ona.<\/p>\n

Po\u0161to ovo evoluciono prilago\u0111avanje \u0161titi zdravlje kolonije, p\u010delari i istra\u017eiva\u010di ve\u0107 decenijama primenjuju selektivno uzgajaju kako bi prepoznali ovo pona\u0161anje. Ove “higijenske” p\u010dele sada zuje \u0161irom SAD.<\/p>\n

\u201eZaista nije mnogo druga\u010dije\u201c<\/strong><\/span><\/h2>\n

Tokom 1966. godine, dok je prou\u010davala \u0161impanze<\/strong> u Nacionalnom parku Gombe Stream u Tanzaniji, D\u017eejn Gudal je primetila \u0161impanzu <\/strong>po imenu MekGregor koji je imao paralizu izazvanu veoma zaraznim virusom.<\/p>\n

Njegove kolege \u0161impanze su ga napale i izbacile iz grupe. U jednom slu\u010daju, delimi\u010dno paralizovani \u0161impanza pri\u0161ao je \u0161impanzama koji su se timarili na drvetu; u nedostatku dru\u0161tvenog kontakta pru\u017eio je ruku u znak pozdrava, ali ostali su se udaljili bez pogleda.<\/p>\n

“Puna dva minuta stari MekGregor sedeo je nepomi\u010dno, zurec\u0301i u njih” napominje Gudal u svojoj knjizi iz 1971. godine, \u201cU senci \u010doveka\u201d. “To zapravo nije mnogo druga\u010dije od toga kako dana\u0161nja dru\u0161tva reaguju na takvu tragediju”, rekla je ona za \u010dasopis Sun Sentinel 1985. godine.<\/p>\n

Gudal je zabele\u017eila i druge slu\u010dajeve izop\u0161tenih \u0161impanzi obolelih od paralize tokom svog istra\u017eivanja, iako je napomenula da su u nekim slu\u010dajevima zara\u017eeni pojedinci na kraju dobrodo\u0161li nazad u grupu.<\/p>\n

Kao i ljudi, \u0161impanze su vizuelna stvorenja, a neka istra\u017eivanja sugeri\u0161u da po\u010detna stigma prema \u0161impanzama zara\u017eenima poliomom mo\u017ee biti vo\u0111ena strahom i ga\u0111enjem od njihovog poremec\u0301aja – \u0161to je\u00a0 deo strategije za izbegavanje oboljevanja od bolesti koja izaziva takve deformacije.<\/p>\n

\u201ePametniji od slu\u010dajnog\u201c<\/strong><\/span><\/h2>\n

Nisu sve \u017eivotinje toliko agresivne prema svojim bolesnim kom\u0161ijama; ponekad jednostavno izbegnu one koji vas mogu zaraziti.<\/p>\n

Pre nego \u0161to je Kiseker po\u010deo prou\u010davati punoglavce krajem 90-ih, modeli koji predvi\u0111aju \u0161irenje bolesti unutar grupa divljih \u017eivotinja pretpostavili su da je kontakt sa zara\u017eenim pojedincima bio slu\u010dajan.<\/p>\n

Pretpostavljali su da je jednako verovatno da c\u0301e svaki pripadnik populacije oboleti kao i sledec\u0301i.”Ali, jasno je da su \u017eivotinje pametnije”, ka\u017ee Kiseker.<\/p>\n

U svojim eksperimentima, Kiseker je otkrio da punoglavci mogu ne samo da otkriju smrtonosnu infekciju kvasca u drugim punoglavcima, vec\u0301 su i zdravi \u010dlanovi aktivno izbegavali one koji su bolesni. Kao i p\u010dele, punoglavci se oslanjaju na hemijske signale kako bi odredili ko je bolestan, a ko ne.<\/p>\n

Odabir pravog partnera<\/strong><\/span><\/h2>\n

Kada je u pitanju parenje, mnoge vrste su izbirljive u pogledu odabira zdravog partnera.<\/p>\n

Na primer, kroz dobar udah \u017eenke kuc\u0301nih mi\u0161eva mogu da utvrde da li su potencijalni partneri bolesni. Ako \u017eenka mi\u0161a namiri\u0161e parazitsku infekciju u mokrac\u0301i mu\u017ejaka, verovatno c\u0301e se pre\u0107i na drugog, zdravijeg partnera, tvrde istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Zapadni Ontario.<\/p>\n

Mu\u0161ki gupiji (slatkovodna riba) suo\u010deni su sa sli\u010dnim nadzorom potencijalnih \u017eenki. \u017denke riba preferiraju partnere bez parazita: kombinacija vizuelnih tragova infekcije, poput stegnutih peraja i bledosti, te odre\u0111enih hemijskih supstanci koje se osloba\u0111aju iz ko\u017ee zara\u017eenog odaju bolesne mu\u017ejake.<\/p>\n

Sve u svemu, va\u017eno je napomenuti da, za razliku od nas, \u017eivotinje ne shvataju da “ako ostanu kod kuc\u0301e, zapravo mogu smanjiti brzinu prenosa”, obja\u0161njava Kiseker. \u201eKao ljudi, imamo tu sposobnost. To je velika razlika.”<\/p>\n

Izvor: Nacionalna geografija<\/a><\/span><\/p>\n<\/div>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":3,"featured_media":6554,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[38],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\nZa\u0161to se divlje \u017eivotinje socijalno distanciraju? - ORCA<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Nekoliko dru\u0161tvenih vrsta c\u0301e proterati \u010dlanove unutar sopstvene zajednice ako su zara\u017eeni patogenom i tako se socijalno distancirati.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Za\u0161to se divlje \u017eivotinje socijalno distanciraju? - ORCA\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Nekoliko dru\u0161tvenih vrsta c\u0301e proterati \u010dlanove unutar sopstvene zajednice ako su zara\u017eeni patogenom i tako se socijalno distancirati.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"ORCA\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-04-30T13:49:42+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2021-12-16T09:20:50+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/04\/divlje-zivotinje-simpanza.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"875\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"549\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\">\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"\u041a\u0430\u0442\u0430\u0440\u0438\u043d\u0430 \u0421\u0442\u0430\u043d\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b\">\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\">\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"4 minutes\">\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/\",\"name\":\"ORCA\",\"description\":\"Neprofitna organizacija civilnog dru\\u0161tva koja radi na unapre\\u0111enju politika, propisa i praksi u oblasti dobrobiti \\u017eivotinja, za\\u0161tite \\u017eivotne sredine i ruralnog razvoja u Srbiji i regionu zapadnog Balkana, kroz istra\\u017eivanje, obrazovanje, javno zastupanje i monitoring.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":\"https:\/\/orca.rs\/?s={search_term_string}\",\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/#primaryimage\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/04\/divlje-zivotinje-simpanza.jpg\",\"width\":875,\"height\":549},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/#webpage\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/\",\"name\":\"Za\\u0161to se divlje \\u017eivotinje socijalno distanciraju? - ORCA\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/#primaryimage\"},\"datePublished\":\"2020-04-30T13:49:42+00:00\",\"dateModified\":\"2021-12-16T09:20:50+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/51714d6c7df0d12b731992982540871b\"},\"description\":\"Nekoliko dru\\u0161tvenih vrsta c\\u0301e proterati \\u010dlanove unutar sopstvene zajednice ako su zara\\u017eeni patogenom i tako se socijalno distancirati.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"name\":\"ORCA\"}},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/divlje-zivotinje-socijalno-distanciranje\/\",\"name\":\"Za\\u0161to se divlje \\u017eivotinje socijalno distanciraju?\"}}]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/51714d6c7df0d12b731992982540871b\",\"name\":\"\\u041a\\u0430\\u0442\\u0430\\u0440\\u0438\\u043d\\u0430 \\u0421\\u0442\\u0430\\u043d\\u043e\\u0458\\u0435\\u0432\\u0438\\u045b\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#personlogo\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/a9299df1c14be466e398cc928e885264?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"\\u041a\\u0430\\u0442\\u0430\\u0440\\u0438\\u043d\\u0430 \\u0421\\u0442\\u0430\\u043d\\u043e\\u0458\\u0435\\u0432\\u0438\\u045b\"},\"sameAs\":[\"http:\/\/orca.rs\"]}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6552"}],"collection":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6552"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6552\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9525,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6552\/revisions\/9525"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6554"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6552"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6552"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6552"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}