{"id":6929,"date":"2020-02-13T12:19:42","date_gmt":"2020-02-13T12:19:42","guid":{"rendered":"https:\/\/orca.rs\/?p=6929"},"modified":"2021-03-21T11:52:57","modified_gmt":"2021-03-21T11:52:57","slug":"sta-nam-priroda-daje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/","title":{"rendered":"\u0160ta nam priroda daje?"},"content":{"rendered":"

Nema sumnje da je Zemlja velikodu\u0161na planeta. Sve \u0161to je ljudima bilo potrebno za opstanak i napredak pru\u017eala je priroda: hrana, voda, lekovi, materijali za skloni\u0161ta, pa \u010dak i prirodni ciklusi kao \u0161to su godi\u0161nja doba. Nau\u010dnici su takve poklone nazvali ekosistemskim uslugama<\/strong><\/span><\/a>, a ove usluge su prepoznate pre nekoliko hiljada godina, mo\u017eda \u010dak i vi\u0161e ako se slike iz pec\u0301ine Lasko prihvate kao dokaz.<\/p>\n

Me\u0111utim, postali smo toliko odvojeni od prirodnog sveta da je vrlo lako, a \u010desto i prikladno zaboraviti da priroda ostaje tako velikodu\u0161na kao i pre, uprkos tome \u0161to malo po malo nestaje. Mo\u017eda nas je napredak tehnologije i industrije povr\u0161no udaljio od prirode, ali nije promenio na\u0161e poverenje u prirodni svet: vec\u0301ina stvari koje koristimo i svakodnevno konzumiramo ostaje proizvod interakcija u prirodi, a mnoge od tih interakcija su ugro\u017eene.<\/p>\n

Pored takvih fizi\u010dkih dobara, prirodni svet pru\u017ea i manje opipljive, ali podjednako va\u017ene poklone u pogledu lepote, umetnosti i duhovnosti.<\/strong><\/p>\n

Evo nekoliko primera va\u017enosti prirode za na\u0161 \u017eivot:<\/p>\n

Sve\u017ea voda<\/span><\/h2>\n

Ne postoji supstanca koja je ljudima potrebna vi\u0161e od pitke vode. Bez vode mo\u017eemo da pre\u017eivimo samo nekoliko paklenih dana. Iako zaga\u0111enje i prekomerna upotreba prete mnogim izvorima vode za pic\u0301e u svetu, priroda ima re\u0161enje, bar kada je u pitanju zaga\u0111enje vode. Ekosistemi zdrave, pitke vode, poput slivova, mo\u010dvara i \u0161uma, prirodno \u010diste zaga\u0111enja i toksine iz vode. Tla, mikroorganizmi i korenje biljaka filtriraju i recikliraju daleko jeftinije od izgradnje postrojenja za filtriranje vode. Prema istra\u017eivanjima, \u0161to je vi\u0161e ekosistem raznolik, voda se br\u017ee i efikasnije pro\u010di\u0161\u0107uje.<\/p>\n

Opra\u0161ivanje<\/span><\/h2>\n

Zamislite da poku\u0161avate da opra\u0161ite svaki cvet jabuke u vo\u0107njaku: to priroda \u010dini za nas. Insekti, ptice, pa \u010dak i neki sisari opra\u0161uju biljke, uklju\u010duju\u0107i i veliki deo poljoprivrede. Za oko 80% biljaka sveta potrebna je druga vrsta koja \u0107e ih opra\u0161ivati. U poljoprivredi<\/span><\/a>, opra\u0161iva\u010di su potrebni za sve, od paradajza do kakaa, badema, heljde, te za stotine drugih useva. Globalno, procenjuje se da poljoprivredno opra\u0161ivanje vredi oko 216 milijardi dolara godi\u0161nje. Me\u0111utim, takve velike nov\u010dane procene ne uklju\u010duju opra\u0161ivanje useva namenjenih za prehranu stoke, biogoriva, ukrasno cve\u0107e ili ogromnu va\u017enost opra\u0161ivanja divljih biljaka.<\/p>\n

Raspr\u0161ivanje semena u prirodi<\/span><\/h2>\n

Sli\u010dno kao kod opra\u0161ivanja, mnoge biljke zahtevaju da druge vrste preme\u0161taju njihovo seme iz mati\u010dne biljke do novog tla za klijanje. Semena raspr\u0161uje neverovatno velik broj razli\u010ditih vrsta: ptice, slepi mi\u0161evi, glodari, slonovi i tapiri, pa \u010dak i ribe, kako su nau\u010dnici nedavno otkrili. Raspr\u0161ivanje semena posebno je va\u017eno za tropske \u0161ume u kojima ve\u0107ina biljaka zavisi od kretanja \u017eivotinja<\/p>\n<\/div>\"Slepi<\/span>

Suzbijanje \u0161teto\u010dina<\/span><\/h2>\n

Nedavna studija otkrila je da slepi mi\u0161evi godi\u0161nje u\u0161tede ameri\u010dkoj poljoprivredi milijarde dolara samo zato \u0161to se pona\u0161aju prirodno: hrane se insektima, od kojih su mnogi potencijalno \u0161tetni za ameri\u010dke useve. Gotovo sve \u0161teto\u010dine u poljoprivredi imaju prirodne neprijatelje. Osim slepih mi\u0161eva tu spadaju i ptice, pauci, ose i muve, gljivice i virusne bolesti. Gubitak ili \u010dak pad broja predatora koji se hrane \u0161teto\u010dinama mo\u017ee da ima ogroman uticaj na poljoprivredu i ekosisteme.<\/p>\n

Zdravlje tla<\/span><\/h2>\n

Tlo pod na\u0161im nogama va\u017enije je nego \u0161to \u010desto priznajemo. Zdravo plodno zemlji\u0161te<\/a> <\/span>pru\u017ea optimalan dom biljkama, u\u010destvuju\u0107i pritom u mnogim prirodnim ciklusima, od recikliranja hranljivih materija do pro\u010di\u0161\u0107avanja vode. Iako je tlo obnovljivo, osetljivo je na prekomerno kori\u0161\u0107enje i propadanje zbog industrijske poljoprivrede, zaga\u0111enja i \u0111ubriva. Prirodna vegetacija i kvalitetno tlo ubla\u017eavaju preteranu eroziju koja mo\u017ee da ima dramati\u010dne posledice, od gubitka poljoprivrednog zemlji\u0161ta do obalnih linija koje prosto nestaju u moru.<\/p>\n

Lekovi<\/span><\/h2>\n

Priroda je na\u0161 najbolji doktor – do danas je \u010dove\u010danstvu pru\u017eila mno\u0161tvo lekova koji spasavaju \u017eivot, od kinina do aspirina, morfijuma, te brojnih lekova protiv raka i HIV. Nema sumnje da va\u017eni lekovi – mo\u017eda \u010dak i oni \u010dudotvorni, le\u017ee neiskori\u0161\u0107eni u svetskim ekosistemima. U stvari, istra\u017eiva\u010di procenjuju da su lekovita svojstva ispitana kod manje od 1% poznatih vrsta sveta. Me\u0111utim, ekosistemi, kao \u0161to su pra\u0161ume, tresetne mo\u010dvare i koralni grebeni, koji su doneli neke od najva\u017enijih svetskih lekova, nalaze se me\u0111u najugro\u017eenijim vrstama sveta. O\u010duvanje ekosistema i vrsta ne samo da nam mo\u017ee koristiti danas, nego \u010dak mo\u017ee da spase milione \u017eivota u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Biodiverzitet i opstanak divljih \u017eivotinja<\/span><\/h2>\n

Argumenti za spas divljih \u017eivotinja<\/span><\/a> \u010desto dolaze s estetskog gledi\u0161ta. Mnogi su se za\u0161titnici borili za spas vrsta samo zato \u0161to im se odre\u0111ena vrsta dopada. To je razlog za\u0161to popularnije \u017eivotinje – tigrovi, slonovi, nosorozi, dobijaju daleko vi\u0161e pa\u017enje nego manje popularne (iako jednako ugro\u017eene) divlje \u017eivotinje – na primer Crvenotrbi muka\u010d (Bombina Bombina), kao i pojedini sisari iz reda slepih mi\u0161eva.<\/p>\n

Osim \u0161to svet \u010dine manje usamljenim, manje dosadnim i lepim mestom , mnoge prednosti koje pru\u017ea biolo\u0161ka raznolikost sli\u010dne su uslugama koje pru\u017ea priroda u celosti. Biodiverzitet proizvodi hranu, vlakna, proizvode od drva; \u010disti vodu, kontroli\u0161e poljoprivredne \u0161teto\u010dine, opra\u0161uje i raspr\u0161uje svetske biljke; pru\u017ea rekreaciju kao \u0161to je npr. promatranje ptica, vrtlarstvo, ronjenje ili ekoturizam.<\/p>\n

Me\u0111utim, u raspravi o biodiverzitetu \u010desto se zanemaruje biolo\u0161ka brojnost. Gubitak biolo\u0161ke raznovrsnosti zna\u010di da vrste nisu bitne samo zbog svoje raznolikosti, nego i zbog svoje brojnosti. Iako azijski slonovi mo\u017eda ne\u0107e skoro da izumreti, smanjenje njihove brojnosti u \u0161umama zna\u010di da ekosistemi gube posebne ekolo\u0161ke talente slonova poput \u0161irenja semena i pravljenja mikro-stani\u0161ta.<\/p>\n<\/div>\"Slika<\/span>

Upravljanje klimatskim promenama<\/span><\/h2>\n

Priroda poma\u017ee u regulaciji Zemljine klime. Ekosistemi poput ki\u0161nih \u0161uma, treseta i mangrova skladi\u0161te zna\u010dajne koli\u010dine ugljenika, dok okean hvata ogromne koli\u010dine ugljenika kroz fitoplanktone. Iako je regulacija efekta staklene ba\u0161te nu\u017ena u doba klimatskih promena, nova istra\u017eivanja pokazuju da svetski ekosistemi mogu da igraju ulogu i u vremenskim prilikama. Nedavno istra\u017eivanje pokazalo je da je amazonska pra\u0161uma delovala kao sopstveni bioreaktor, stvaraju\u0107i oblake i padavine pomo\u0107u mno\u0161tva biljnih materijala u \u0161umi.<\/p>\n

Priroda ja\u010da privredu<\/span><\/h2>\n

U uobi\u010dajenoj napetosti izme\u0111u ekonomije i \u017eivotne sredine kao \u0161to je na primer pitanje da li treba o\u010distiti \u0161umu se\u010dom ili je sa\u010duvati, jedna se \u010dinjenica \u010desto zanemaruje: \u017eivotna sredina podupire celokupnu globalnu privredu. Bez plodnog zemlji\u0161ta, \u010diste pitke vode, zdravih \u0161uma i stabilne klime, svetska privreda bi se suo\u010dila s katastrofom. Ugro\u017eavaju\u0107i na\u0161u \u017eivotnu sredinu ugro\u017eavamo ekonomiju.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Priroda = zdravlje<\/span><\/h2>\n

Najnovija istra\u017eivanja otkrila su ono \u0161to su ljubitelji prirode odavno o\u010dekivali: provo\u0111enje vremena na zelenim povr\u0161inama, kao \u0161to su parkovi<\/a><\/span>, koristi i mentalnom i fizi\u010dkom zdravlju. Pokazalo se da ve\u017ebanje u parku umesto u teretani donosi koristi mentalnom zdravlju. Dokazano je da hodanje 20 minuta zelenim povr\u0161inama poma\u017ee deci s ADHD da pobolj\u0161aju svoju koncentraciju, osiguravaju\u0107i jednako dobre ili \u010dak bolje rezultate od lekova. Ljudi koji \u017eive u prirodnom okru\u017eenju imaju bolje zdravstveno stanje, \u010dak i kad su istra\u017eivanja uzela u obzir ekonomske razlike.<\/p>\n

Priroda ima va\u017enu ulogu u umetnosti<\/strong><\/span><\/h2>\n

Zamislite poeziju bez cve\u0107a, sliku bez pejza\u017ea ili film bez predela. Zamislite da \u0160ekspir nije imao ru\u017eu s kojom bi uporedio Juliju ili da Vilijem Blejk nije imao tigra koji bi svetleo u no\u0107i. Zamislite da su Van Gogu nedostajale vrane koje bi slikao ili Direru nosorog. \u0160ta bi bila Knjiga o d\u017eungli<\/em> bez Balua ili Vetar u vrbama bez gospodina Jazavca? Zamislite Moju Antoniju<\/em> bez crvene trave ameri\u010dke prerije ili Orkanske visove<\/em> bez tmurnih mo\u010dvara. Kako bi filmski serijal Gospodar prstenova<\/em> izgledao bez zapanjuju\u0107ih planinskih lanaca Novog Zelanda ili Lorens od Arabije<\/em> bez pustinje Severne Afrike? Nema sumnje da je prirodni svet globalnoj umetnosti pru\u017eio neke od svojih najve\u0107ih ostvarenja. Kada priroda pati, pati i umetnost.<\/strong><\/p>\n

Priroda i religija<\/span><\/h2>\n

Iako se deo usluga koje nam nam priroda pru\u017ea mo\u017ee izmeriti, ve\u0107i deo je jednostavno nemerljiv. Ekonomski prora\u010duni su korisni, ali kao i s ve\u0107inom stvari koje se doga\u0111aju u svetu, ekonomija jednostavno nije u mogu\u0107nosti da prika\u017ee stvarnu vrednost. \u0160to se ti\u010de va\u017enosti prirode, nauka je vredno merilo, ali ni ona ne mo\u017ee izmeriti \u0161ta priroda zna\u010di \u2013 prakti\u010dno i estetski \u2013 za svakog pojedinca.<\/p>\n

Verovatno najmanje merljiv dar prirode jeste njeza usa\u0111ena veza s ljudskom duhovno\u0161\u0107u. U ve\u0107ini svetskih religija, prirodni svet se s pravom po\u0161tuje. U hri\u0161\u0107anstvu, zemaljski raj nalazio se u vrtu, a Bog je Noi, prvom \u201c\u010duvaru prirode\u201d na svetu naredio da spase svaku vrstu. Budisti veruju da je svaki \u017eivot, od najmanje muve do plavog kita, svet i dostojan saose\u0107ajnosti.<\/p>\n

Hinduisti veruju da je svaki deo prirodnog sveta pro\u017eet bo\u017eanstvom.\u00a0 Nije nu\u017eno da budemo religiozni da bismo mogli da shvatimo va\u017enost prirode za ljudski duh: treba samo da provedemo neko vreme sami u senovitoj \u0161umi, sede\u0107i na zaboravljenoj pla\u017ei, dodiruju\u0107i \u017eabe ili gledaju\u0107i kako se mese\u010dina oslikava iza siluete planine.<\/p>\n

Izvor: Mongabay<\/a>
\nPrevela: Marija Filipovi\u0107<\/p>\n<\/div><\/span>

<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":3,"featured_media":7157,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[42],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n\u0160ta nam priroda daje? - ORCA -<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Sve \u0161to je ljudima bilo potrebno za opstanak i napredak pru\u017eala je priroda: hrana, voda, lekovi, materijali za skloni\u0161ta...\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"\u0160ta nam priroda daje? - ORCA -\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Sve \u0161to je ljudima bilo potrebno za opstanak i napredak pru\u017eala je priroda: hrana, voda, lekovi, materijali za skloni\u0161ta...\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"ORCA\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-02-13T12:19:42+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2021-03-21T11:52:57+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/sta-nam-priroda-daje.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1200\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"675\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\">\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"\u041a\u0430\u0442\u0430\u0440\u0438\u043d\u0430 \u0421\u0442\u0430\u043d\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b\">\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\">\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"8 minutes\">\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/\",\"name\":\"ORCA\",\"description\":\"Neprofitna organizacija civilnog dru\\u0161tva koja radi na unapre\\u0111enju politika, propisa i praksi u oblasti dobrobiti \\u017eivotinja, za\\u0161tite \\u017eivotne sredine i ruralnog razvoja u Srbiji i regionu zapadnog Balkana, kroz istra\\u017eivanje, obrazovanje, javno zastupanje i monitoring.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":\"https:\/\/orca.rs\/?s={search_term_string}\",\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/#primaryimage\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/sta-nam-priroda-daje.jpg\",\"width\":1200,\"height\":675,\"caption\":\"Priroda i leptir - sletanje leptira na cvet.\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/#webpage\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/\",\"name\":\"\\u0160ta nam priroda daje? - ORCA -\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/#primaryimage\"},\"datePublished\":\"2020-02-13T12:19:42+00:00\",\"dateModified\":\"2021-03-21T11:52:57+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/51714d6c7df0d12b731992982540871b\"},\"description\":\"Sve \\u0161to je ljudima bilo potrebno za opstanak i napredak pru\\u017eala je priroda: hrana, voda, lekovi, materijali za skloni\\u0161ta...\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"name\":\"ORCA\"}},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/sta-nam-priroda-daje\/\",\"name\":\"\\u0160ta nam priroda daje?\"}}]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/51714d6c7df0d12b731992982540871b\",\"name\":\"\\u041a\\u0430\\u0442\\u0430\\u0440\\u0438\\u043d\\u0430 \\u0421\\u0442\\u0430\\u043d\\u043e\\u0458\\u0435\\u0432\\u0438\\u045b\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#personlogo\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/a9299df1c14be466e398cc928e885264?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"\\u041a\\u0430\\u0442\\u0430\\u0440\\u0438\\u043d\\u0430 \\u0421\\u0442\\u0430\\u043d\\u043e\\u0458\\u0435\\u0432\\u0438\\u045b\"},\"sameAs\":[\"http:\/\/orca.rs\"]}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6929"}],"collection":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6929"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6929\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8499,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6929\/revisions\/8499"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7157"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6929"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6929"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6929"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}