{"id":7531,"date":"2020-10-14T13:11:04","date_gmt":"2020-10-14T13:11:04","guid":{"rendered":"https:\/\/orca.rs\/?p=7531"},"modified":"2020-10-14T13:11:04","modified_gmt":"2020-10-14T13:11:04","slug":"nosorog","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/","title":{"rendered":"Nosorog: za\u0161titimo ne\u017enog d\u017eina od izumiranja"},"content":{"rendered":"

Nosorog<\/strong> je veli\u010danstvena \u017eivotinja, masivna i mo\u0107na, klasifikovana kao jedna od \u201cVelikih pet\u201d divljih \u017eivotinja. Rhinoceros<\/em> ili nosorog se razlikuje po tome \u0161to je jedna od najve\u0107ih preostalih divljih \u017eivotinja sa te\u017einom koja dosti\u017ee i prelazi jednu tonu.\u00a0 Oni su biljojedi kopitari sa neparnim brojem prstiju, sa jednim ili dva roga na nju\u0161ci i debelim slojem ko\u017ee. Nosorog je poreklom iz Afrike i Ju\u017ene Azije.<\/p>\n

Postoji najmanje pet razli\u010ditih vrsta nosoroga,<\/strong> svaka sa specifi\u010dnim karakteristikama zbog kojih se razlikuju.\u00a0 Na primer, afri\u010dkim vrstama nedostaju zubi na prednjoj strani usta, \u0161to zna\u010di da usnama \u010dupaju lisnati materijal koji jedu. Uprkos svojoj jedinstvenoj veli\u010dini, ugro\u017eeni su crnim, javanskim i sumatranskim vrstama koje Crveni spisak IUCN smatra kriti\u010dno ugro\u017eenima.<\/p>\n

Evo jo\u0161 nekih detalja o nosorogu sa posebnim fokusom na to za\u0161to su postali ugro\u017eeni, gde \u017eive, kakav je njihov zna\u010daj, kako svet mo\u017ee pomo\u0107i u za\u0161titi nosoroga od izumiranja, i nekoliko zanimljivih \u010dinjenica o nosorozima.<\/p>\n

Za\u0161to su nosorozi va\u017eni?<\/span><\/h2>\n

Oni su izuzetno va\u017eni za ekosistem<\/span><\/h3>\n

Nosorozi se nazivaju \u201cki\u0161obranske vrste\u201d<\/strong> ili klju\u010dne vrste.\u00a0 Ove \u017eivotinje lutaju zemljom milionima godina, igraju\u0107i va\u017enu ulogu u ekosistemu. Hrane se zelenim lisnatim materijama, uklju\u010duju\u0107i travu, tro\u0161e\u0107i velike koli\u010dine vegetacije. Oni, dakle, poma\u017eu u oblikovanju afri\u010dkog pejza\u017ea.\u00a0 Tako\u0111e poma\u017eu drugim \u017eivotinjama kao \u0161to su slonovi i bivoli da odr\u017ee zdravu ravnote\u017eu u ekosistemu.<\/p>\n

Oni su turisti\u010dka atrakcija<\/span><\/h3>\n

Nosorozi su deo afri\u010dkih \u201cVelikih pet\u201d, \u0161to zna\u010di da su neke od najuo\u010dljivijih i najtira\u017enijih \u017eivotinja u divljini. Turisti i lokalno stanovni\u0161tvo pose\u0107uju parkove i druga stani\u0161ta nosoroga kako bi videli ove veli\u010danstvene zveri, doprinose\u0107i tako ekonomiji lokacije i zemlji.\u00a0 Oni su otuda izvor prihoda za lokalno stanovni\u0161tvo.<\/p>\n

Poma\u017eu u za\u0161titi stani\u0161ta za druge<\/span><\/h3>\n

Naporima da za\u0161titimo afri\u010dkog nosoroga, nehotice poma\u017eemo u za\u0161titi stani\u0161ta drugih divljih \u017eivotinja. Da bismo ih za\u0161titili, obezbe\u0111ujemo prihod lokalnim zajednicama i ljudima jer je \u017eivotinja turisti\u010dka atrakcija. Tako\u0111e podr\u017eavamo lokalne zajednice i ljude osiguravaju\u0107i da su ti resursi dostupni budu\u0107im generacijama.<\/p>\n

Gde nosorozi \u017eive?<\/span><\/h2>\n

Indijski nosorog<\/span><\/h3>\n

Oni su ve\u0107i nosorog sa jednim rogom, gotovo toliko veliki kao afri\u010dki beli nosorog, i mogu se na\u0107i u Indiji, Pakistanu i Nepalu.\u00a0 Pre\u017eivljavaju u visokim pa\u0161njacima i \u0161umama na dnu Himalaja. Oko 67% indijskih nosoroga sme\u0161teno je u nacionalni park Kaziranga u Indiji.<\/p>\n

Javanski nosorog<\/span><\/h3>\n

Oni su jedni od najugro\u017eenijih sisara na svetu, a statistika procenjuje da ih je ostalo samo 60.\u00a0 Do izumiranja su ih lovili u Nepalu, Burmi, Sumatri, Indiji, Vijetnamu i poluostrvu Malezija.\u00a0 58 do 61 javanskih nosoroga je ograni\u010deno na Nacionalni park Ujung Kulon u Javi, Indonezija.<\/p>\n

Sumatranski nosorog<\/span><\/h3>\n

To je najmanja vrsta nosoroga i najdlakavija.\u00a0 Nalazi se na velikim nadmorskim visinama na Borneu i Sumatri u Indoneziji. \u00a0Danas postoji oko 275 sumatranskih nosoroga.\u00a0 Oni su na rubu izumiranja, a vrsta koja je nekada lutala jugoisto\u010dnom Azijom, sada je ograni\u010dena na Indoneziju i Maleziju.<\/p>\n

Beli nosorog<\/span><\/h3>\n

Danas postoji oko 20.500 ju\u017enih belih nosoroga i samo dva severna bela nosoroga.\u00a0 Beli nosorozi nisu potpuno beli, ve\u0107 su zapravo sive boje.\u00a0 Prona\u0111eni su u Keniji, Zimbabveu, Namibiji i Ju\u017enoj Africi.<\/p>\n

Oni su tako\u0111e boravili u \u010cadu, Centralnoafri\u010dkoj Republici, Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi, ali su uni\u0161teni. Dva preostala severna bela nosoroga od 2020. godine nalaze se u zato\u010deni\u0161tvu u za\u0161ti\u0107enom delu Kenije.<\/p>\n

Crni nosorog<\/span><\/h3>\n

Crni nosorozi se uglavnom nalaze u Tanzaniji, Zambiji, Zimbabveu, Mozambiku i Ju\u017enoj Africi.\u00a0 Crni nosorozi su mnogo manji od belih nosoroga, imaju \u0161iljata usta i ponekad mogu razviti i tre\u0107i rog.<\/p>\n

Za\u0161to su nosorozi ugro\u017eeni?<\/span><\/h2>\n

Nosorozi se pored krivolova suo\u010davaju sa brojnim pretnjama. Glavna pretnja nosorozima danas je gubitak stani\u0161ta.<\/p>\n

Gubitak stani\u0161ta<\/span><\/h3>\n

Promene u sastavu pa\u0161njaka, poljoprivrednim praksama, se\u010di i kr\u010denju \u0161uma doprinele su uni\u0161tavanju stani\u0161ta koje pogoduje nosorozima. Preostali se nalaze u izdeljenim i izolovanim oblastima.\u00a0 Kao rezultat, oni bi mogli da se ukr\u0161taju i proizvode manje okretne nosoroge.<\/p>\n

Zatvaranje na jedno mesto tako\u0111e mo\u017ee doprineti \u0161irenju bolesti.\u00a0 Pove\u0107anje broja ljudi tako\u0111e vr\u0161i pritisak na nosoroge i njihova stani\u0161ta jer kontakt izme\u0111u ta dva dovodi do sukoba \u017eivotinja i ljudi.<\/p>\n

Krivolov<\/span><\/h3>\n

\u017divotinje se intenzivno ilegalno love zbog rogova. Potra\u017enja za njihovim rogovima dovela je do njihovog izumiranja u nekoliko zemalja, uklju\u010duju\u0107i Vijetnam 2011. godine.\u00a0 Veruje se da njihovi rogovi imaju medicinske svrhe i afrodizija\u010dku mo\u0107, ili lek za niz bolesti poput mamurluka, groznice i raka.<\/p>\n

Tako se \u017eivotinje \u010desto ilegalno love zbog rogova radi prodaje na crnom tr\u017ei\u0161tu za hiljade i hiljade dolara.\u00a0 Na primer, u nekim delovima Azije kilogram mlevenog roga nosoroga mo\u017ee da donese i sedamdeset hiljada ameri\u010dkih dolara.\u00a0 Rogovi se tako\u0111e smatraju simbolom bogatstva u odre\u0111enim zajednicama.<\/p>\n

Slaba primena zakona<\/span><\/h3>\n

U nekim zemljama, poput Vijetnama i Kine, delovi nosoroga nalaze se na tr\u017ei\u0161tu, jer je zakon protiv trgovine takvim delovima \u017eivotinja veoma labav. Shodno tome, kriminalcima je dat prostor za rad u mre\u017eama i bandama, prodaju\u0107i delove \u017eivotinja za puno novca.<\/p>\n

Tako\u0111e, ogromne koli\u010dine prljavog novca dovele su do pove\u0107anja organizovanog kriminala, posebno trgovaca drogom koji posao sa slonova\u010dom vide kao na\u010din razgranavanja.<\/p>\n

Ilegalna trgovina divljim \u017eivotinjama<\/span><\/h3>\n

Kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, delovima nosoroga trguje se za velike koli\u010dine novca sa zahtevima koji rastu sve vi\u0161e i vi\u0161e, \u0161to pove\u0107ava cene jo\u0161 vi\u0161e na crnom tr\u017ei\u0161tu. Konvencija o me\u0111unarodnoj trgovini ugro\u017eenim vrstama faune i flore (CITES) zabranila je trgovinu rogovima nosoroga, ali neke zemlje oklevaju da primene me\u0111unarodni ugovor.<\/p>\n<\/div>\"Beba<\/span>

Nekoliko interesantnih \u010dinjenica o nosorozima<\/span><\/h2>\n
    \n
  1. Uprkos svojoj te\u017eini, nosorog mo\u017ee da galopira i do 30 milja na sat.<\/li>\n
  2. U zavisnosti od vrste, nosorog mo\u017ee da te\u017ei i preko dve tone. Kopitari biljojedi uglavnom imaju masivna tela, zdepaste noge i jedan ili dva dermalna roga koji im daju kolosalnu te\u017einu. Na primer, crne vrste Afrike te\u017ee izme\u0111u jedne i jedne i po tone, dok bele vrste te\u017ee preko dve tone.<\/li>\n
  3. Nosorog ima veoma slab vid ali ima besprekorno \u010dulo mirisa i ukusa.<\/li>\n
  4. Nosorozi mogu da \u017eive i do 50 godina. Beli nosorozi \u017eive izme\u0111u 40 i 50 godina, crni nosorozi \u017eive izme\u0111u 35 i 50 godina, a indijski nosorozi \u017eive izme\u0111u 35 i 45 godina.<\/li>\n
  5. Nosorozi imaju period trudno\u0107e od 16 meseci, a zrelost dosti\u017eu za oko 5 godina.\u00a0 Period trudno\u0107e nosoroga traje 16 meseci.\u00a0 \u017denkama mo\u017ee biti potrebno i do pet godina pre nego \u0161to dostignu zrelost.<\/li>\n
  6. Nosorozi su uglavnom poreklom iz Afrike i Ju\u017ene Azije.\u00a0 Nosorozi uglavnom lutaju Azijom i Afrikom, a njihov ukupan broj je po\u010detkom 20. veka dostigao \u010dak 500.000 u Africi i Aziji.\u00a0 Danas je taj broj ispod 29.000, a pad je rezultat upornog krivolova i gubitka njihovih stani\u0161ta tokom decenija.<\/li>\n<\/ol>\n<\/div><\/span>

    Kako mo\u017eemo pomo\u0107i nosorozima?<\/span><\/h2>\n

    Iako se nosorozi suo\u010davaju sa brojnim pretnjama, postoje na\u010dini da im se pomogne da opstanu. Evo nekih od njih.<\/p>\n

    Pridru\u017eite se borbi protiv krivolova<\/span><\/h3>\n

    Zajednice i pojedinci mogu se pridru\u017eiti borbi protiv krivolova i ilegalne trgovine delovima nosoroga, bez obzira gde \u017eive.\u00a0 Oni koji \u017eive u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima ili u njihovoj blizini tako\u0111e treba da budu na oprezu i da pomognu u za\u0161titi ugro\u017eenih \u017eivotinja.\u00a0 Trebali bi prijaviti krivolovce ili osobe koje imaju zle namere prema \u017eivotinji.<\/p>\n

    Izgradnja novih i bezbednih lokacija<\/span><\/h3>\n

    Neke od trenutnih lokacija na kojima \u017eivotinje borave mo\u017eda im nisu pogodne ili su podlo\u017ene napadima. Kao takve, vlade, nevladine institucije, zajednice i pojedinci trebali bi stvoriti nove lokacije na koje bi mogli premestiti \u017eivotinje, daju\u0107i im nadu u sigurno sutra.\u00a0 Ovaj potez tako\u0111e bi udaljio \u017eivotinje od podru\u010dja u koja ljudi upadaju, prete\u0107i stani\u0161tima nosoroga.<\/p>\n

    Pro\u0161irenje za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja<\/span><\/h3>\n

    Sada\u0161nja podru\u010dja u kojima \u017eive nosorozi tako\u0111e bi se mogla pro\u0161iriti, daju\u0107i im vi\u0161e prostora i stani\u0161ta za lutanje.<\/p>\n

    Sprovoditi mnogo stro\u017ee sporazume i zakone protiv ilegalnog krivolova<\/span><\/h3>\n

    Vlade bi tako\u0111e trebale sprovoditi mnogo stro\u017ee zakone, kako lokalne tako i me\u0111unarodne, koji se bore protiv krivolova i ilegalne trgovine delovima \u017eivotinja.\u00a0 Ovo ne\u0107e spasiti samo nosoroga ve\u0107 i svaku drugu ugro\u017eenu \u017eivotinju.<\/p>\n

    Suzbijanje krivolova<\/span><\/h3>\n

    Ako vlade \u0161irom sveta, organizacije i institucije za za\u0161titu \u017eivotne sredine zajedni\u010dki rade na suzbijanju krivolova i ilegalne trgovine delovima nosoroga, njegova potra\u017enja \u0107e se smanjiti, usporavaju\u0107i tako krivolov.\u00a0 Tako\u0111e, po\u010dinioci bi trebali da budu optu\u017eeni u punoj meri zakona.<\/p>\n

    Prevela: Jelena Jovanovi\u0107<\/p>\n

    Ako vam je tekst o nosorozima bio koristan, pro\u010ditajte i:<\/p>\n

      \n
    1. Urbane legende ubijaju nosoroge<\/a><\/span><\/li>\n
    2. \u0160esto masovno izumiranje divljih vrsta se ubrzava<\/span><\/a><\/li>\n
    3. Populacija divljih \u017eivotinja opala za 68% u poslednjih 50 godina<\/span><\/a><\/li>\n<\/ol>\n

      Pove\u017eimo se i na dru\u0161tvenim mre\u017eama:<\/p>\n<\/div>

      <\/a><\/a><\/a><\/a><\/a><\/div><\/div><\/div>\n
      <\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":3,"featured_media":7655,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[40],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\nNosorog: za\u0161titimo ne\u017enog d\u017eina od izumiranja - ORCA<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Nosorog je jedna od \u201cVelikih pet\u201d divljih \u017eivotinja, Jedna je od najve\u0107ih preostalih divljih \u017eivotinja te\u017eine koja prelazi jednu tonu.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Nosorog: za\u0161titimo ne\u017enog d\u017eina od izumiranja - ORCA\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Nosorog je jedna od \u201cVelikih pet\u201d divljih \u017eivotinja, Jedna je od najve\u0107ih preostalih divljih \u017eivotinja te\u017eine koja prelazi jednu tonu.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"ORCA\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-10-14T13:11:04+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/nosorog-1.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1200\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"675\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\">\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"\u041a\u0430\u0442\u0430\u0440\u0438\u043d\u0430 \u0421\u0442\u0430\u043d\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b\">\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\">\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"8 minutes\">\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/\",\"name\":\"ORCA\",\"description\":\"Neprofitna organizacija civilnog dru\\u0161tva koja radi na unapre\\u0111enju politika, propisa i praksi u oblasti dobrobiti \\u017eivotinja, za\\u0161tite \\u017eivotne sredine i ruralnog razvoja u Srbiji i regionu zapadnog Balkana, kroz istra\\u017eivanje, obrazovanje, javno zastupanje i monitoring.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":\"https:\/\/orca.rs\/?s={search_term_string}\",\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/#primaryimage\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/nosorog-1.jpg\",\"width\":1200,\"height\":675,\"caption\":\"Nosorog i njegova beba \\u0161etaju\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/#webpage\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/\",\"name\":\"Nosorog: za\\u0161titimo ne\\u017enog d\\u017eina od izumiranja - ORCA\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/#primaryimage\"},\"datePublished\":\"2020-10-14T13:11:04+00:00\",\"dateModified\":\"2020-10-14T13:11:04+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/51714d6c7df0d12b731992982540871b\"},\"description\":\"Nosorog je jedna od \\u201cVelikih pet\\u201d divljih \\u017eivotinja, Jedna je od najve\\u0107ih preostalih divljih \\u017eivotinja te\\u017eine koja prelazi jednu tonu.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"name\":\"ORCA\"}},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/nosorog\/\",\"name\":\"Nosorog: za\\u0161titimo ne\\u017enog d\\u017eina od izumiranja\"}}]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/51714d6c7df0d12b731992982540871b\",\"name\":\"\\u041a\\u0430\\u0442\\u0430\\u0440\\u0438\\u043d\\u0430 \\u0421\\u0442\\u0430\\u043d\\u043e\\u0458\\u0435\\u0432\\u0438\\u045b\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#personlogo\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/a9299df1c14be466e398cc928e885264?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"\\u041a\\u0430\\u0442\\u0430\\u0440\\u0438\\u043d\\u0430 \\u0421\\u0442\\u0430\\u043d\\u043e\\u0458\\u0435\\u0432\\u0438\\u045b\"},\"sameAs\":[\"http:\/\/orca.rs\"]}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7531"}],"collection":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7531"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7531\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7665,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7531\/revisions\/7665"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7655"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7531"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7531"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7531"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}