{"id":8181,"date":"2021-02-02T11:57:07","date_gmt":"2021-02-02T11:57:07","guid":{"rendered":"https:\/\/orca.rs\/?p=8181"},"modified":"2022-01-23T10:49:35","modified_gmt":"2022-01-23T10:49:35","slug":"zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/","title":{"rendered":"Za\u0161to su vla\u017ena stani\u0161ta \u201ebubrezi planete\u201c?"},"content":{"rendered":"

Da li ste se nekada pitali gde se nalaze zalihe pija\u0107e vode na na\u0161oj planeti?<\/strong><\/p>\n

Vla\u017ena stani\u0161ta su s razlogom dobila nadimke \u201e<\/strong>bubrezi planete\u201d i \u201ebiolo\u0161ki supermarketi\u201d<\/strong>. Ova podru\u010dja nam obezbe\u0111uju znatne zalihe pija\u0107e vode, skladi\u0161te i pre\u010di\u0161\u0107avaju vodu i prera\u0111uju ugljenik, ta\u010dnije \u2212 upijaju dvostruko vi\u0161e ugljenika nego sve svetske \u0161ume zajedno<\/strong>!<\/p>\n

\u201ePonuda\u201c ovih supermarketa obuhvata veliki izbor hrane, energetskih resursa (treset, biogorivo), drvne gra\u0111e, kao i proizvoda od biljaka i \u017eivotinja. Dovoljno je re\u0107i da samo pirin\u010dana polja hrane oko 3,5 milijardi ljudi na godi\u0161njem nivou.<\/p>\n

\u0160ta su vla\u017ena stani\u0161ta?<\/span><\/h2>\n

Vla\u017ena stani\u0161ta su odavno prepoznata kao izuzetno va\u017eni ekosistemi koji, izme\u0111u ostalog, omogu\u0107avaju uravnote\u017eeno funkcionisanje planete Zemlje. U vla\u017ena stani\u0161ta spadaju mo\u010dvare, bare, plavne zone reka i jezera, re\u010dni rukavci, plavne livade, solane, ritovi, mangrove, treseti\u0161ta, ribnjaci, pirin\u010dana polja, itd. Regija Pantanal u Ju\u017enoj Americi smatra se najve\u0107im tropskim mo\u010dvarnim podru\u010djem na svetu.<\/p>\n

Jedna od najva\u017enijih funkcija ovih stani\u0161ta je to \u0161to poma\u017eu u regulaciji klime tako \u0161to skladi\u0161te ugljenik<\/strong>. Tokom obilnih padavina i poplava, vla\u017ena stani\u0161ta zadr\u017eavaju vi\u0161ak vode, jer svaki hektar vla\u017enog podru\u010dja mo\u017ee da upije preko 5,5 miliona litara poplavne vode i na taj na\u010din spre\u010di prirodne katastrofe.<\/p>\n

Sa druge strane, njihova vegetacija doprinosi boljem kvalitetu vode, deluju\u0107i kao filter koji umanjuje uticaj zaga\u0111enja. Vla\u017ena stani\u0161ta se tako\u0111e smatraju biolo\u0161ki najraznovrsnijim od svih ekosistema, jer predstavljaju dom velikom broju biljnih i \u017eivotinjskih vrsta, uklju\u010duju\u0107i sisare, ptice, ribe, reptile i biljke.<\/p>\n

Na primer, 40% svetskih vrsta \u017eivi i razmno\u017eava u ovim podru\u010djima<\/strong>, dok se svake godine 200 novih vrsta riba otkrije u slatkovodnim mo\u010dvarama<\/strong>. Ona tako\u0111e slu\u017ee kao stani\u0161ta, odmori\u0161ta ili zimovali\u0161ta vodenim i mo\u010dvarnim pticama.<\/p>\n

Upoznajte vodoljuba i matorog raka<\/span><\/h2>\n

U ovim podru\u010djima mo\u017eemo nai\u0107i na brojne egzoti\u010dne i zanimljive vrste. Tako se u mangrovama, na primer, mo\u017ee na\u0107i \u201e\u017eivi fosil\u201c \u2212 potkovi\u010dasti rak (Carcinoscorpius rotundicauda), primitivni zglavkar koji izgleda gotovo identi\u010dno kao primerci od pre 400 miliona godina.<\/p>\n

U na\u0161im krajevima \u0161iroko je rasprostranjena mo\u010dvarna biljka karakteristi\u010dnog naziva vodoljub, kojoj o\u010digledno odgovara da \u017eivi u podru\u010djima koje preplavljuje voda. U nekim delovima Rusije \u010dak jedu ispe\u010dene izdanke ove biljke ili ih su\u0161e i melju u bra\u0161no za hleb.<\/p>\n

Ramsarska konvencija<\/span><\/h2>\n

Veliki korak u pogledu za\u0161tite vla\u017enih stani\u0161ta predstavlja dono\u0161enje Ramsarske konvencije \u2212 Konvencije o mo\u010dvarama koje su od me\u0111unarodnog zna\u010daja kao prebivali\u0161te ptica mo\u010dvarica<\/strong>, 2. februara 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru. Cilj ovog dokumenta je o\u010duvanje podru\u010dja koja su od presudne va\u017enosti za opstanak mnogih biljnih i \u017eivotinjskih vrsta, od kojih \u010dovek na neki na\u010din zavisi.<\/p>\n

Srbija je jedna od 170 dr\u017eava potpisnica ove Konvencije sa svojih 11 ramsarskih podru\u010dja<\/strong> (Obedska bara, Luda\u0161ko jezero, Carska bara-Stari Begej, Gornje Podunavl\u0458e, Slano Kopovo, Zasavica, Labudovo okno, Pe\u0161tersko pol\u0458e, Vlasina, Kovil\u0458sko-petrovaradinski rit i \u0110erdap) od ukupno 2.414 ovakvih stani\u0161ta na svetskom nivou.<\/p>\n

Vla\u017ena stani\u0161ta u Srbiji<\/span><\/h2>\n

U Srbiji imamo dobre primere za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja koja mogu da smanje posledice poplava, kao \u0161to su specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje, Obedska bara, Kara\u0111or\u0111evo i Zasavica.<\/p>\n

SRP Luda\u0161ko jezero predstavlja \u010duveno gnezdili\u0161te plavokljune patke, brkate senice i \u0161evarskog cvr\u010di\u0107a<\/strong>. Ovde bismo tako\u0111e mogli da sretnemo i druge \u017eivotinjske vrste poput lasice, krtice i hermelina, a prisutne su i retke biljke \u2212 mo\u010dvarne orhideje ili morskog trozupca<\/strong>.<\/p>\n

Ramsarsko podru\u010dje Vlasina, izme\u0111u ostalog, predstavlja stani\u0161te ve\u0107eg broja za\u0161ti\u0107enih divljih vrsta, dnevnih leptira, 12 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca i 140 registrovanih vrsta ptica. Posebno je zna\u010dajno prisustvo globalno ugro\u017eenih vrsta poput patke njorke i vivka, kao i sisara kao \u0161to su tekunica, vidra i vodena voluharica<\/strong>.<\/p>\n

Na prostoru SRP Pe\u0161tersko polje mo\u017eemo primetiti 28 vrsta vilinskih konjica, \u0161to iznosi gotovo polovinu do sada poznatih vrsta u Srbiji<\/strong>. Ovaj rezervat je tako\u0111e dom za 10 vrsta slatkovodnih \u0161koljki i 15 vrsta slatkovodnih pu\u017eeva, od kojih su 3 vrste nove za faunu Srbije.<\/p>\n

Na Pe\u0161teru se \u010desto mogu videti beloglavi supovi<\/strong>, jer se u ovom podru\u010dju ekstenzivno uzgaja stoka, \u010dijim se ostacima oni hrane. Bele rode se ovde gnezde na velikoj nadmorskoj visini od preko 1000 m, \u0161to predstavlja retkost na evropskom nivou.<\/p>\n

Zna\u010daj za\u0161tite vla\u017enih stani\u0161ta<\/span><\/h2>\n

Danas su vla\u017ena stani\u0161ta u velikoj meri ugro\u017eena, iako su beskrajno zna\u010dajna za o\u010duvanje biolo\u0161ke raznovrsnosti<\/strong>. Glavni uzroci tome su pretvaranje ovih podru\u010dja u poljoprivredno zemlji\u0161te, isu\u0161ivanje, zaga\u0111enje, izvo\u0111enje stoke na ispa\u0161u i prekomerna eksploatacija. Nedavni podaci ukazuju na to da je u pro\u0161lom veku uni\u0161teno 64% svetskih vla\u017enih stani\u0161ta, pa samim tim i mnoge biljne i \u017eivotinjske vrste, kao i da svake godine izgubimo 1% onih koja su preostala.<\/p>\n

Daljom eksploatacijom ovih stani\u0161ta u poljoprivredne svrhe osloba\u0111a se velika koli\u010dina ugljen-dioksida \u010dija se koncentracija u vazduhu pove\u0107ava i na taj na\u010din dolazi do klimatskih promena. Zbog toga se vla\u017ena stani\u0161ta nazivaju i \u201eugljeni\u010dnim bombama\u201c<\/strong>, a na nama je da se potrudimo da ih za\u0161titimo i ne dovedemo do toga da \u201eeksplodiraju\u201c.<\/p>\n

Autor: Ana Stijelja<\/p>\n

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pro\u010ditajte i:<\/p>\n

    \n
  1. Populacija divljih \u017eivotinja opala za 68% u poslednjih 50 godina!<\/a><\/span><\/li>\n
  2. Da li \u0107e se priroda trajno oporaviti nakon pandemije?<\/a><\/span><\/li>\n
  3. 4 namirnice na koje \u0107e uticati klimatske promene<\/a><\/span><\/li>\n<\/ol>\n

     <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Da li ste se nekada pitali gde se nalaze zalihe […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":8183,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[38],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\nZa\u0161to su vla\u017ena stani\u0161ta \u201ebubrezi planete\u201c? - ORCA<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Danas, 2. februara, proslavljamo Svetski dan vla\u017enih stani\u0161ta, koja su s razlogom dobila nadimke \u201ebubrezi planete\u201d i \u201ebiolo\u0161ki supermarketi\u201d.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Za\u0161to su vla\u017ena stani\u0161ta \u201ebubrezi planete\u201c? - ORCA\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Danas, 2. februara, proslavljamo Svetski dan vla\u017enih stani\u0161ta, koja su s razlogom dobila nadimke \u201ebubrezi planete\u201d i \u201ebiolo\u0161ki supermarketi\u201d.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"ORCA\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-02-02T11:57:07+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-01-23T10:49:35+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/Untitled-design-1-1.png\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1200\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"675\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\">\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Marija Jovanovi\u0107\">\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\">\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"4 minutes\">\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/\",\"name\":\"ORCA\",\"description\":\"Neprofitna organizacija civilnog dru\\u0161tva koja radi na unapre\\u0111enju politika, propisa i praksi u oblasti dobrobiti \\u017eivotinja, za\\u0161tite \\u017eivotne sredine i ruralnog razvoja u Srbiji i regionu zapadnog Balkana, kroz istra\\u017eivanje, obrazovanje, javno zastupanje i monitoring.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":\"https:\/\/orca.rs\/?s={search_term_string}\",\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/#primaryimage\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/Untitled-design-1-1.png\",\"width\":1200,\"height\":675},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/#webpage\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/\",\"name\":\"Za\\u0161to su vla\\u017ena stani\\u0161ta \\u201ebubrezi planete\\u201c? - ORCA\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/#primaryimage\"},\"datePublished\":\"2021-02-02T11:57:07+00:00\",\"dateModified\":\"2022-01-23T10:49:35+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/9c2a124f6f17900aba15e7974b410de0\"},\"description\":\"Danas, 2. februara, proslavljamo Svetski dan vla\\u017enih stani\\u0161ta, koja su s razlogom dobila nadimke \\u201ebubrezi planete\\u201d i \\u201ebiolo\\u0161ki supermarketi\\u201d.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"name\":\"ORCA\"}},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zasto-su-vlazna-stanista-bubrezi-planete\/\",\"name\":\"Za\\u0161to su vla\\u017ena stani\\u0161ta \\u201ebubrezi planete\\u201c?\"}}]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/9c2a124f6f17900aba15e7974b410de0\",\"name\":\"Marija Jovanovi\\u0107\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#personlogo\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/bbff65a5dd8ef0f4cec86aa7eb9510fd?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Marija Jovanovi\\u0107\"}}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8181"}],"collection":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8181"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8181\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9915,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8181\/revisions\/9915"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8183"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8181"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8181"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8181"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}