Ako se zaputite na Staru planinu, Suvu planinu, Stolove ili Vlasinu, nemojte propustiti da fotografi\u0161ete redak dragulj prirode \u2013 slobodne divlje konje.<\/b><\/p>\n
Konji ne uveli\u010davaju svojom rasko\u0161nom lepotom samo hipodrome i ergele, ve\u0107 i predele koji ne pripadaju \u010doveku. Divlji konji su poznati u svetu u stepama Mongolije, gde slobodno tr\u010de retki i ugro\u017eeni divlji konji Pr\u017eevalski, dok je nekada u Severnoj Americi bez straha od \u010doveka tr\u010dao mustang, duh Zapada.\u00a0<\/span><\/p>\n Ove daleke zemlje nisu jedine koje mogu da se pohvale svojim divljim konjima. Divlji konji \u017eive i u Srbiji i \u010desto zavise od dobrih ljudi koji im poma\u017eu da se prehrane i pre\u017eive zimske uslove u kojima im je hrana nedostupna. U narednim redovima saznajte kako \u017eive divlji konji na planinama Srbije, za\u0161to predstavljaju zna\u010dajan turisti\u010dki potencijal i kako mo\u017eemo da im pomognemo da prezime.<\/span><\/p>\n Dragocena \u010dinjenica za sve ljubitelje konja jeste da je mogu\u0107e sresti divlje konje na planinama Srbije, a nekad im se i malo pribli\u017eiti. Divlje konje u Srbiji mo\u017eemo videti zahvaljuju\u0107i tome \u0161to su ih vlasnici pu\u0161tali da tokom leta borave na planinskim proplancima gde je hrana u izobilju ili jer nisu mogli o njima da brinu. Drugo obja\u0161njenje je da su konji pu\u0161tani namerno od leta do kasne jeseni da bi se ukr\u0161tali, te tako postajali lep\u0161i, ja\u010di i graciozniji.\u00a0<\/span><\/p>\n Na stazama koje vode na ka planinskim vrhovima Babin zub i Mid\u017eor, mogu da se uo\u010de divlji konji koji su veoma dragi <\/span>stanovnici Stare planine<\/b>. I <\/span>Suva planina<\/b> kao svoj najlep\u0161i ukras ima krdo od stotinak divljih konja. Divlji konji se ne boje ljudi, ali im \u010desto ne dozvoljavaju da im pri\u0111u. Mirnog su temperamenta, ali je opasno prilaziti im dok je u blizini \u017edrebad, jer su \u017eenke veoma za\u0161titni\u010dki nastrojene.\u00a0<\/span><\/p>\n Planina Stolovi<\/b> je stani\u0161te krdima koja broje preko \u010detrdeset poludivljih konja. Ve\u0107ina ima vlasnike, iako \u017eive ve\u0107 dugo u divljini. Najpoznatiji konj na ovoj planini je pastuv Moro, koji gospodari svojim krdom oko petnaest godina.\u00a0<\/span><\/p>\n Predeo izuzetnih odlika \u201cVlasina\u201d<\/b> se tako\u0111e di\u010di krdom od dvadesetak divljih konja. Me\u0161tani sela Bo\u017eica ka\u017eu da je nekada ovde bilo trideset konja, ali da se taj broj veoma smanjio jer je deo krda pre\u0161ao granicu Bugarske u druge oblasti, dok su neke konje me\u0161tani uspeli da uhvate.\u00a0<\/span><\/p>\n Glavni izazov za opstanak konja na planinama Srbije predstavljaju surovi zimski uslovi, hladno\u0107a i nedostatak hrane. Do hrane dolaze tako \u0161to kopaju sneg da bi do\u0161li do trave, me\u0111utim to \u010desto nije dovoljno i jako im je zna\u010dajna pomo\u0107 ljudi u vidu prihrane. Leti im je te\u0161ko da na\u0111u vode. Osim nedostatka hrane i vode, ozbiljna opasnost im preti od vukova. Uprkos te\u0161kim uslovima sredine, ovi konji su nau\u010dili su da se odbrane, postali su sna\u017eni, te su konji koji danas \u017eive na planinama Srbije veoma izdr\u017eljivi.<\/span><\/p>\n Divlji konji predstavljaju neiskori\u0161\u0107en turisti\u010dki potencijal. Lepota susreta sa ovim \u017eivotinjama u divljini je nesporno jedan od razloga zbog kojih bi se posetioci zadr\u017eali na planinama Srbije, a mnogi i sada dolaze kako bi fotografisali prelepe prizore divljih konja kako slobodno pasu ili jure planinskim proplancima.\u00a0<\/span><\/p>\n Konjima je pomo\u0107 najpotrebnija zimi kada je hladno i padne sneg, jer konji tada te\u0161ko dolaze do hrane. Zbog toga se tokom zime vr\u0161i prihrana konja. Za prihranu se naj\u010de\u0161\u0107e koristi kukuruz, ali i druge \u017eitarice i seno. Organizacije i me\u0161tani tokom zime iznose hranu na hranili\u0161ta na koja su konji navikli. Ukoliko \u017eelite da im pomognete kupovinom hrane za konje, mo\u017eete kontaktirati ORCA ili lokalna ekolo\u0161ka ili lova\u010dka udru\u017eenja koja ve\u0107 godinama prihranjuju konje tokom zime.\u00a0<\/span><\/p>\n Uz pomo\u0107 velikog broja gra\u0111ana koji su donirali novac za kupovinu hrane, ORCA i PANINI su 2018. godine pomogli zimsku prihranu divljih konja Vlasine. Vi\u0161e o ovoj akciji mo\u017eete pro\u010ditati ovde (LINK <\/span>https:\/\/orca.rs\/vlasina\/<\/span><\/a>). Pomo\u0107 u hrani je uvek potrebna, tako da \u0107e i va\u0161a pomo\u0107, sigurni smo, biti dragocena.<\/span><\/p>\n Za sve one koji u\u017eavaju da vide konje kako na televiziji, tako i na hipodromu, veoma je uzbudljiva \u010dinjenica da upravo u na\u0161oj dr\u017eavi postoje konji koji \u017eive u divljini. Ukoliko \u017eelimo da \u017eive jo\u0161 du\u017ee i da dragulj na\u0161ih planina ostane jo\u0161 jedan razlog za\u0161to tamo da odemo, uvek mo\u017eemo da se osvrnemo na ove na\u010dine kako da pomognemo konjima.\u00a0<\/span><\/p>\n Autor: Tanja Milenkovi\u0107<\/span><\/p>\n <\/p>\n Ako vam se ovaj tekst dopao, pro\u010ditajte i:<\/span><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako se zaputite na Staru planinu, Suvu planinu, Stolove ili […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":8233,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[40],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\nZna\u010dajan turisti\u010dki potencijal\u00a0<\/b><\/span><\/h2>\n
Kako im mo\u017eemo pomo\u0107i?<\/b><\/span><\/h2>\n
\n