{"id":8452,"date":"2021-03-12T15:46:19","date_gmt":"2021-03-12T15:46:19","guid":{"rendered":"https:\/\/orca.rs\/?p=8452"},"modified":"2021-12-15T22:04:48","modified_gmt":"2021-12-15T22:04:48","slug":"zastita-klimatske-promene","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/","title":{"rendered":"Pet na\u010dina na koje priroda mo\u017ee da nas za\u0161titi od klimatskih promena"},"content":{"rendered":"

Obnavljanje i za\u0161tita prirode jedna je od najva\u017enijih strategija u borbi protiv klimatskih promena, ali ne samo iz o\u010diglednog razloga uklanjanja ugljen dioksida iz vazduha.\u00a0<\/span><\/p>\n

\u0160ume, mo\u010dvarna podru\u010dja i drugi ekosistemi deluju kao za\u0161titni slojevi protiv ekstremnih vremenskih prilika, \u0161titec\u0301i kuc\u0301e, useve, zalihe vode i klju\u010dnu infrastrukturu. Evo i kako:<\/span><\/p>\n

1. Su\u0161a<\/b><\/span><\/h2>\n

Kako bi obezbedili snabdevanje vodom, ljudi su tradicionalno koristili \u201csivu infrastrukturu\u201d poput cevovoda, brana i ve\u0161ta\u010dkih rezervoara. Me\u0111utim, \u201ezelena infrastruktura\u201c koristi prirodne ili poluprirodne sisteme kako bi pru\u017eila sli\u010dne rezultate sa pozitivnim dugoro\u010dnim posledicama po \u017eivotnu sredinu.<\/span><\/p>\n

Na primer, prirodne vodene povr\u0161ine poput potoka i jezera deluju kao sun\u0111eri, povla\u010dec\u0301i vodu kroz zemlju i dopunjavajuc\u0301i zalihe podzemne vode. Kada su zdravi, ovi ekosistemi skupljaju vodu tokom jakih ki\u0161a i skladi\u0161te je u periodima su\u0161e. Sli\u010dno tome, zdrave \u0161ume pune zalihe podzemne vode upijajuc\u0301i vodu kroz svoje korene, pritom filtriraju\u0107i pijac\u0301u vodu za milione ljudi \u0161irom sveta.<\/span><\/p>\n

2. \u0160umski po\u017eari\u00a0<\/b><\/span><\/h2>\n

Prvo Amazon, zatim Kalifornija, pa Australija – \u0161umski po\u017eari su bili katastrofalni 2019. godine.\u00a0 Na\u0161i preventivni napori da smanjimo \u0161irenje \u0161umskih po\u017eara \u010desto uklju\u010duju uklanjanje \u0161uma radi stvaranja protivpo\u017earne za\u0161tite (ili \u201eprekida goriva\u201c), pojasa zemlje li\u0161ene flore.<\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, postoji nova protivpo\u017earna strategija koja uklju\u010duje vi\u0161e, a ne manje, prirode. Ovo otkric\u0301e nastalo je nakon velikog \u0161umskog po\u017eara u \u0160paniji 2012. godine. Tada su stabla mediteranskog \u010dempresa, zadr\u017eavaju visok nivo vode, bila u stanju da se odupru po\u017earu. Sada su u toku planovi za sadnju drvec\u0301a kao \u201eprirodne protivpo\u017earne za\u0161tite\u201c \u0161irom mediteranske regije.<\/span><\/p>\n

3. Toplotni talasi<\/b><\/span><\/h2>\n

Gradovi su znatno topliji od okolne ruralne sredine. Ovaj \u201eefekat urbanog ostrva toplote\u201c ima mnogo uzroka, uklju\u010dujuc\u0301i sklonost betona i asfalta da apsorbuju toplotu. Paradoksalno je da na\u0161i klima ure\u0111aji proizvode zapanjujuc\u0301e koli\u010dine emisije ugljen dioksida koji zagreva atmosferu. Na\u0161e kuc\u0301e ostaju hladne, ali ne i planeta.<\/span><\/p>\n

Urbane zelene povr\u0161ine su pravo re\u0161enje za na\u0161e gradove! Drvec\u0301e hladi okolni vazduh pu\u0161tajuc\u0301i vodu kroz svoje listove, sli\u010dno kao \u0161to se ljudi hlade znojenjem. Zamislite snagu hla\u0111enja deset klima ure\u0111aja – to je ono \u0161to jedno zdravo drvo pru\u017ea po sun\u010danom danu samo od isparavanja. Na to dodajte \u010dinjenicu da hlad koji stvara drvec\u0301e, prema rezultatima jedne ameri\u010dke studije, mo\u017ee da smanji tro\u0161kove klimatizacije kuc\u0301a za 20 do 30 procenata.<\/span><\/p>\n

4. Poplave obalnog pojasa<\/b><\/span><\/h2>\n

Do 2050. godine nivo mora bi mogao da bude toliko visok da c\u0301e se 300 miliona ljudi iz priobalnih zajednica suo\u010davati sa ozbiljnim poplavama najmanje jednom godi\u0161nje. Pojedini obalni ekosistemi mogu re\u0161iti ovaj problem tako \u0161to \u0107e delovati kao \u201cmorski zidovi\u201d (brane) koji se bore protiv dve primarne pretnje rastuc\u0301ih mora: obalnim poplavama i dezintegracijom obale.<\/span><\/p>\n

Na primer, mangrove i koralni grebeni izazivaju \u201clomljenje\u201d talasa pre nego \u0161to oni stignu do obale, smanjujuc\u0301i im i silu i visinu, kao i verovatnoc\u0301u prodora mora na kopno. Studija koja je obuhvatila 52 lokacije otkrila je da su prirodna stani\u0161ta 2 do 5 puta isplativija od ve\u0161ta\u010dki napravljenih struktura kada je u pitanju smanjenje visine talasa.<\/span><\/p>\n

5. Klizi\u0161ta i erozija\u00a0<\/b><\/span><\/h2>\n

Promenljivi vremenski obrasci koji su usko povezani sa klimatskim promenama vec\u0301 uveliko pogor\u0161avaju stanje klizi\u0161ta u mnogim delovima sveta. U pojedinim delovima kanadskog ostrva Banks klizi\u0161ta su se povec\u0301ala za neverovatnih 6000% u poslednjih nekoliko decenija, uglavnom zbog otapanja permafrosta (zona ve\u010ditog snega i leda) izazvanog nizom toplih leta.<\/span><\/p>\n

Sva klizi\u0161ta su uzrokovana rastresitim zemlji\u0161tem. Postoje dva na\u010dina da spre\u010dimo njihovu pojavu: povec\u0301anjem \u201cvezujuc\u0301eg kapaciteta\u201d tla i smanjivanjem erozije tla izazvane povr\u0161inskim oticanjem vode. Vegetacija deluje na oba na\u010dina upijanjem vode i u\u010dvr\u0161c\u0301ivanjem tla. Zbog toga je sadnja drve\u0107a najbolji na\u010din borbe protiv klizi\u0161ta i erozije.<\/span><\/p>\n

Prevela: Draga Ne\u0161kovi\u0107<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pro\u010ditajte i:<\/span><\/p>\n

    \n
  1. Klimatske promene: 6 stvari koje mo\u017eete uraditi<\/a><\/span><\/li>\n
  2. 4 namirnice na koje \u0107e uticati klimatske promene<\/a><\/span><\/li>\n
  3. Kako svako od nas mo\u017ee doprineti energetskoj efikasnosti?<\/a><\/span><\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Obnavljanje i za\u0161tita prirode jedna je od najva\u017enijih strategija u […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":8453,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[42],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\nNa koje na\u010dine priroda mo\u017ee da nas \u0161titi? - Briga o prirodi ORCA<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"U borbi protiv klimatskih promena najva\u017enije je da za\u0161titimo prirodu, ne samo zbog toga \u0161to nam pru\u017ea kiseonik koji di\u0161emo.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Na koje na\u010dine priroda mo\u017ee da nas \u0161titi? - Briga o prirodi ORCA\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"U borbi protiv klimatskih promena najva\u017enije je da za\u0161titimo prirodu, ne samo zbog toga \u0161to nam pru\u017ea kiseonik koji di\u0161emo.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"ORCA\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-03-12T15:46:19+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2021-12-15T22:04:48+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/sumski-pozar.png\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1200\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"675\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\">\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Marija Jovanovi\u0107\">\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\">\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"3 minutes\">\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/\",\"name\":\"ORCA\",\"description\":\"Neprofitna organizacija civilnog dru\\u0161tva koja radi na unapre\\u0111enju politika, propisa i praksi u oblasti dobrobiti \\u017eivotinja, za\\u0161tite \\u017eivotne sredine i ruralnog razvoja u Srbiji i regionu zapadnog Balkana, kroz istra\\u017eivanje, obrazovanje, javno zastupanje i monitoring.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":\"https:\/\/orca.rs\/?s={search_term_string}\",\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/#primaryimage\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/sumski-pozar.png\",\"width\":1200,\"height\":675},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/#webpage\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/\",\"name\":\"Na koje na\\u010dine priroda mo\\u017ee da nas \\u0161titi? - Briga o prirodi ORCA\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/#primaryimage\"},\"datePublished\":\"2021-03-12T15:46:19+00:00\",\"dateModified\":\"2021-12-15T22:04:48+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/9c2a124f6f17900aba15e7974b410de0\"},\"description\":\"U borbi protiv klimatskih promena najva\\u017enije je da za\\u0161titimo prirodu, ne samo zbog toga \\u0161to nam pru\\u017ea kiseonik koji di\\u0161emo.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/\",\"name\":\"ORCA\"}},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"item\":{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/\",\"url\":\"https:\/\/orca.rs\/en\/zastita-klimatske-promene\/\",\"name\":\"Pet na\\u010dina na koje priroda mo\\u017ee da nas za\\u0161titi od klimatskih promena\"}}]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#\/schema\/person\/9c2a124f6f17900aba15e7974b410de0\",\"name\":\"Marija Jovanovi\\u0107\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/orca.rs\/#personlogo\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/bbff65a5dd8ef0f4cec86aa7eb9510fd?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Marija Jovanovi\\u0107\"}}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8452"}],"collection":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8452"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8452\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9524,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8452\/revisions\/9524"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8453"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8452"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8452"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/orca.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8452"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}