Kada zami\u0161ljamo seobu ptica, naj\u010de\u0161\u0107e nam na pamet padnu guske koje lete na jug u jatima, formiraju\u0107i oblik slova V. Seoba ptica je masovno kretanje ptica na godi\u0161njem nivou iz podru\u010dja gde se gnezde u njihova zimska boravi\u0161ta. A nisu samo guske ptice selice.<\/p>\n
Ptice migriraju kako bi se preselile iz podru\u010dja sa malim ili smanjenim resursima u podru\u010dja gde su oni u znatno ve\u0107oj meri na raspolaganju. Dva primarna resursa za kojima ptice tragaju su hrana i mesta za gne\u017e\u0111enje.<\/p>\n
Ptice koje se gnezde na severnoj hemisferi imaju tendenciju da se na sever sele u prole\u0107e kako bi iskoristile nagli rast populacije insekata, biljaka koje pupe i obilje mesta za gne\u017e\u0111enje. Kako se pribli\u017eava zima, a raspolo\u017eivost insekata i druge hrane ponestaje, ptice se ponovo kre\u0107u prema jugu. Beg od hladno\u0107e svakako predstavlja motivacioni faktor, ali mnoge vrste, uklju\u010duju\u0107i kolibrije, mogu da podnesu veoma niske temperature sve dok im je na raspolaganju odgovaraju\u0107a koli\u010dina hrane.<\/p>\n
Termin seoba ili migracija opisuje periodi\u010dna masovna kretanja \u017eivotskih populacija. Jedan od na\u010dina na koji delimo vrste seoba je na osnovu pre\u0111enih razdaljina.<\/p>\n
Mehanizmi koji pokre\u0107u migraciono pona\u0161anja variraju i nisu uvek u potpunosti jasni. Seobu mo\u017ee pokrenuti kombinacija promena du\u017eine dana, ni\u017eih temperatura, promena u zalihama hrane i genetske predispozicije. Vekovima su ljudi koji su dr\u017eali ptice u kavezima primetili da migratorne vrste prolaze kroz period nemira svakog prole\u0107a i jeseni, neprekidno lepr\u0161aju\u0107i prema jednoj strani kaveza. To je jo\u0161 jedan razlog za\u0161to je te\u0161ko posmatrati ptice u kavezu.<\/p>\n
Ptice selice mogu pre\u0107i hiljade kilometara putuju\u0107i tokom godine, \u010desto putuju\u0107i istom putanjom iz godine u godinu sa malim odstupanjima. Ptice do godinu dana starosti \u010desto se prvi put sele same. Nekako mogu da prona\u0111u svoj zimski dom, iako ga nikada ranije nisu videle, kao i da se slede\u0107eg prole\u0107a vrate tamo gde su ro\u0111ene.<\/p>\n
Tajne njihovih neverovatnih navigacionih ve\u0161tina nisu u potpunosti jasne, delimi\u010dno i zbog toga \u0161to ptice kombinuju nekoliko razli\u010ditih \u010dula prilikom snala\u017eenja. Ptice koriste sunce, zvezde i magnetno polje Zemlje kao kompas. Informacije dobijaju i od polo\u017eaja zalaze\u0107eg sunca i uz pomo\u0107 orijentira tokom dana. Postoje \u010dak i dokazi da \u010dulo mirisa ovde igra ulogu, barem za golubove koji se vra\u0107aju ku\u0107i.<\/p>\n
Neke vrste, posebno plovu\u0161e i \u017edralovi, slede preferirane putanje tokom svojih godi\u0161njih seoba. Ovi putevi su \u010desto povezani sa va\u017enim zaustavnim lokacijama gde nalaze zalihe hrane presudne za opstanak. Manje ptice imaju tendenciju da migriraju u \u0161irem luku. Nedavna istra\u017eivanja koja koriste podatke eBird-a otkrivaju da se mnoge male ptice kre\u0107u razli\u010ditim putevima u prole\u0107e i jesen, kako bi iskoristile sezonske obrasce kad je re\u010d o vremenu i hrani.<\/p>\n
Selidba je opasan i naporan poduhvat. Ova vrsta napora predstavlja test fizi\u010dke i mentalne sposobnosti za ptice. Fizi\u010dki stres prilikom putovanja, nedostatak adekvatnih zaliha hrane tokom puta, lo\u0161e vreme i pove\u0107ana izlo\u017eenost predatorima, sve su to opasnosti do kojih dolazi prilikom seoba.<\/p>\n
Poslednjih godina ptice selice koje prelaze na velike udaljenosti suo\u010davaju se sa sve ve\u0107om pretnjom od telekomunikacionih tornjeva i sudara sa visokim zgradama. Mnoge vrste ptica privla\u010de svetla visokih zgrada, a milioni ptica u sudaru sa zgradama stradaju svake godine.<\/p>\n
Za\u0161tita ptica je va\u017ena za zdravu \u017eivotnu sredinu i na\u0161u budu\u0107nost. Ptice su nezamenljive na planeti jer su opra\u0161iva\u010di biljaka od kojih mnoge koristimo kao hranu i kontroli\u0161u brojnost \u0161tetnih insekata. Ptice su ukras na\u0161ih parkova i \u0161uma, a prole\u0107no jutro bez njihove pesme ne bi bilo isto.<\/p>\n
Prevela: Ana Stijelja<\/p>\n
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pro\u010ditajte i:<\/p>\n
Kada zami\u0161ljamo seobu ptica, naj\u010de\u0161\u0107e nam na pamet padnu guske […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":9252,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[42],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n