Jo\u0161 kao mali, nau\u010dili smo da medvedi spavaju zimski san. A da li ste znali da je hibernacija proces koji se de\u0161ava i kod mnogih drugih sisara, poput veverica, puhova, hr\u010daka, je\u017eeva i slepih mi\u0161eva? Tako\u0111e, mnogi insekti, vodozemci i gmizavci hiberniraju, odnosno spavaju zimski san.<\/p>\n
Hibernacija nije \u201cobi\u010dan\u201d san. To je strategija zimskog pre\u017eivljavanja, koja slu\u017ei da pomogne organizmu da pre\u017eivi surove zimske uslove kada je hrane malo. Zbog toga se tokom hibernacije mnoge stvari u organizmu drasti\u010dno promene.<\/p>\n
Svako \u017eivo bi\u0107e na Zemlji neprestano sagoreva energiju. Fizi\u010dke aktivnosti poput \u0161etnje i disanja sagorevaju energiju. Varenje hrane tako\u0111e. \u010cak i kada razmi\u0161ljamo ili spavamo, sagorevamo energiju.\u00a0 Kod toplokrvnih \u017eivotinja sagoreva se puno energije samo za odr\u017eavanje telesne temperature.<\/p>\n
To je najve\u0107i razlog zbog kojeg \u017eivotinje jedu – da bi stekle dovoljno energije da podstaknu sve te procese. Sistem dobro funkcioni\u0161e kada je hrane u izobilju. Ali \u0161ta se de\u0161ava kada do\u0111e zima i postane veoma te\u0161ko nac\u0301i hranu? Kako \u017eivotinje pre\u017eive s malo raspolo\u017eivih izvora energije?<\/p>\n
Neke \u017eivotinje migriraju, odnosno sele se u toplije krajeve sa vi\u0161e hrane, a druge \u2013 utonu u zimski san.<\/p>\n
Metabolizam \u017eivotinje koja hibernira se usporava i temperatura joj opada, u nekim slu\u010dajevima \u010dak i ispod ta\u010dke smrzavanja. Tako na primer, vevericama mo\u017ee pasti na -2\u00b0C.<\/p>\n
Disanje se tako\u0111e usporava. Kod slepih mi\u0161eva, ritam otkucaja srca mo\u017ee pasti sa 400 na samo 11 otkucaja u minuti! Neke hladnokrvne \u017eivotinje, poput nekih vrsta \u017eaba, proizvode prirodni antifriz da bi pre\u017eivele smrzavanje.<\/p>\n
\u017divotinje tako\u0111e prestaju da jedu i u mnogim slu\u010dajevima prestaju da izlu\u010duju. Sve se ovo de\u0161ava kako bi \u017eivotinja tro\u0161ila manje energije.<\/p>\n
Hibernacija je raznovrsnija nego \u0161to mislite. Mnoge \u017eivotinje hiberniraju u jazbini cele zime, ali neke \u017eivotinje hiberniraju leti. Neke ribe mogu hibernirati u vodootpornoj ovojnici sluzi, ako im jezero presu\u0161i. Odre\u0111ene ptice i slepi mi\u0161evi ulaze u svojevrsnu dnevnu hibernaciju koja se naziva torpor.<\/p>\n
Postoji velika razlika izme\u0111u hibernacije i spavanja. Tokom hibernacije, \u017eivotinje ne samo da spavaju, ve\u0107 su podvrgnute fiziolo\u0161kim promenama koje mogu biti vrlo drasti\u010dne. Najzna\u010dajniji element hibernacije je pad telesne temperature, ponekad i do 17\u00b0C! Vitalne funkcije hibernirajuc\u0301e \u017eivotinje se veoma razlikuju od onih kod budne \u017eivotinje.<\/p>\n
Hibernacija nije sasvim bezbedan poduhvat. \u017divotinje mogu da uginu tokom hibernacije, a smrt nastupa usled nedostatka masti, nepovoljnih vremenskih neprilika ili prevremenog bu\u0111enja. Zbog toga je potrebno dobro pripremiti organizam za hibernaciju.<\/p>\n
Neke \u017eivotinje pripremaju jazbinu i obla\u017eu je izolacionim materijalom, poput li\u0161c\u0301a ili blata. To rade veverice i lemuri. Polarni medvedi kopaju tunele u snegu. Ostali medvedi mogu zimu provesti u udubljenju pored drveta ili u plitkoj pec\u0301ini, \u0161to ih ostavljaja delimi\u010dno izlo\u017eene vremenskim neprilikama. Slepi mi\u0161evi su poznati po zimovanju u pec\u0301inama ili\u00a0 tavanima.<\/p>\n
Va\u017ean deo pripreme je i skladi\u0161tenje hrane. Hrana se mo\u017ee dr\u017eati u jazbini ako se ne kvari, ali to zahteva da se \u017eivotinja tokom zime na kratko probudi da jede. Druga opcija je jesti veliku koli\u010dinu hrane po\u010dev od kraja leta, stvarajuc\u0301i rezervu unutra\u0161nje masti. Neke \u017eivotinje rade i jedno i drugo. Ako se ne mo\u017ee nac\u0301i dovoljno hrane za pripremu hibernacije, ona se mo\u017ee odlo\u017eiti.<\/p>\n
Razli\u010dite \u017eivotinjske vrste hiberniraju u razli\u010dito vreme i svaka vrsta ima druga\u010diji na\u010din spoznaje kada je pravo vreme. Hibernacija se najbli\u017ee reguli\u0161e temperaturom. Kada napolju zahladi, \u017eivotinje se spremaju za hibernaciju. Kad otopli, one se probude. Stoga se periodi hibernacije mogu razlikovati u zavisnosti od vremena te godine.<\/p>\n
Neke vrste \u017eivotinja pa\u017eljivo prate zalihe hrane. Kad se smanje, \u017eivotinja zna da je vreme da sakupi sve \u0161to je preostalo i da se preda zimskom snu. Kod drugih vrsta, du\u017eina dana mo\u017ee pokrenutki proces hibernacije.<\/p>\n
\u010cak i ako \u017eivotinja ne zna koja je spoljna temperatura, koliko rano zalazi sunce ili kakvo je trenutno stanje zaliha hrane, mnogi bi ipak u\u0161li u stanje hibernacije otprilike u isto vreme svake godine. Istra\u017eivanja su pokazala da c\u0301e neke \u017eivotinje automatski uc\u0301i u hibernaciju u odgovarajuc\u0301e vreme, vo\u0111ene internim \u201cbiolo\u0161kim kalendarom\u201c. Ovi jednogodi\u0161nji ritmovi nisu u potpunosti razumljivi.<\/p>\n
Kada se \u017eivotinja probudi iz hibernacije, pokazuje brojne znake nedostatka sna i tokom sledec\u0301ih nekoliko dana mora puno da spava da bi se oporavila.<\/p>\n
Prevela: Jelena Jovanovi\u0107, priredila ORCA<\/p>\n
Ako vam se ovaj tekst dopao, pro\u010ditajte i:<\/p>\n
Jo\u0161 kao mali, nau\u010dili smo da medvedi spavaju zimski san. […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":9270,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[42],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n