Vukovi su va\u017eni za prirodu i potrebni za ekosisteme, zbog uticaja koji vr\u0161e kako na \u017eivotinjski, tako i na biljni svet. Prisustvo vuka uti\u010de na pona\u0161anje njegovog plena, koji migrira be\u017ee\u0107i od njega.<\/p>\n
Tako vukovi poma\u017eu revitalizaciji ekosistema, i pove\u0107avaju populaciju mnogih vrsta, od ptica peva\u010dica, dabra i drugih \u017eivotinja u lancu ishrane. Iz ovih razloga je prisustvo vuka \u00a0od vitalnog zna\u010daja za odr\u017eavanje zdravlja, strukture i balansa sveg \u017eivog sveta.<\/p>\n
U divljini, vuk je va\u017ean kao \u017eivotinja koja vr\u0161i prirodnu selekciju. Poznat je fenomen iz 1995. godine koji se dogodio u nacionalnom parku Jeloustoun u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama.<\/p>\n
Naime, vukovi su bili istrebljeni u divljini, i dugo ih nije bilo u ovom nacionalonom parku. U prirodu su nakon 70 godina odsustva vra\u0107eni vukovi koji su promenili ne samo odnos me\u0111u \u017eivotinjama, ve\u0107 i \u010ditav ekosistem.<\/p>\n
Kako su vukovi lovili losove, losovi su po\u010deli da se sklanjaju sa mesta gde ih je najlak\u0161e ubiti, a to su \u010distine i livade. Na tim mestima je krenula da se obnavlja trava koju biljojedi jako brzo pojedu, ukoliko se prenamno\u017ee. Obnavaljala se i \u010ditava vegetacija poput jasike, vrbe, \u0161umskih bobica. Visina drve\u0107a se \u0161estostruko pove\u0107ala za \u0161est godina, ptice su po\u010dele da naseljavaju drve\u0107e i grade svoja gnezda na vrbama.<\/p>\n
Pojava drve\u0107a je uticala da se vrate dabrovi, koji jedu drve\u0107e, grade brane na potocima. Dabar je izgradnjom svojih brana uticao da se pojave vidre, patke, vodozemci, gmizavci i ribe koje dabrove brane koriste kao stani\u0161te. Zbog toga se dabrovi, kao i vukovi smatraju in\u017eenjerima (graditeljima) ekosistema<\/strong>.<\/p>\n Vukovi su smanjili broj kojota i tako doprineli da se pove\u0107a brojnost glodara, \u0161to je privuklo jastrebove, lisice i jazavce koji su se vratili u nacionalni park. Vratili su se i gavranovi koji su poznati po simbiozi sa vukovima jer se hrane ostacima njegovog plena i tako \u010diste ekosistem. Zbog toga se ka\u017ee da vukovi i gavranovi imaju i sanitarnu ulogu u ekosistemu<\/strong>.<\/p>\n Najneobi\u010dniji efekat povratka vuka u Jeloustoun je bila promena tokova reka. Zbog nove vegetacije i regenerisanih \u0161uma, reke se po\u010dele manje da krivudaju ili meandriraju, nastalo je vi\u0161e jezera, a obale su se stabilizovale. Smanjila se erozija i reke su manje plavile okolno zemlji\u0161te. Sve je ovo pogodovalo povratku razli\u010ditih vrsta \u017eivotinja u Jeloustoun.<\/p>\n Vuk se smatra kriti\u010dno va\u017enom vrstom, jer je njegov uticaj na ekosistem veliki, a njegova uloga veoma zna\u010dajna<\/strong>. Kriti\u010dno va\u017ena vrsta je \u010desto predator, iako ne uvek. Reguli\u0161u\u0107i populaciju plena, vukovi uti\u010du na rasprostranjenost i brojnost populacija drugih vrsta biljaka i \u017eivotinja u prirodi. Na taj na\u010din oni pokre\u0107u \u201cdomino efekat\u201d, poput onoga u Jeloustounu, koji ima uticaj na opstanak ptica peva\u010dica, dabra, pastrmke, vrbe i drugih \u017eivotinja u lancu ishrane.<\/p>\n Zna\u010dajno je da se podsetimo da je zbog njegove izuzetno va\u017ene uloge za ekosistem, va\u017eno podsticati rasprostranjenost vuka u prirodi i uvek tra\u017eiti novi na\u010din da se spre\u010de konflikti vuka i \u010doveka na obostranu korist.<\/p>\n Autor: Tanja Milenkovi\u0107<\/p>\n <\/p>\n Ako vam se ovaj tekst dopao pro\u010ditajte i:<\/p>\n Vukovi su va\u017eni za prirodu i potrebni za ekosisteme, zbog […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":9279,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[40],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\nVuk je kriti\u010dno va\u017ena vrsta<\/strong><\/span><\/h2>\n
\n