Vuk danas \u010desto ima reputaciju \u201czle\u201d \u017eivotinje i smatra se da je \u0161teto\u010dina. To je delom zbog toga \u0161to lovi stoku i na taj na\u010din \u010dini \u0161tetu sto\u010darima, a delom jer smeta lovcima zbog toga \u0161to se hrani divljim papkarima od zna\u010daja za lovstvo.<\/p>\n
Vi\u0161evekovno nadmetanje \u010doveka i vuka za isti plen, dovelo je do toga da je vuk okarakterisan kao metafora zla u pri\u010dama i legendama, ali i do masovnog lova na vukove tokom 19. i 20. veka. U nekim zemljama poput SAD i Velike Britanije, vuk je bio prakti\u010dno istrebljen.<\/p>\n
Tokom 21. veka, razvojem ekolo\u0161ke nauke i boljim razumevanjem nemerljivo velikog ekolo\u0161kog, kulturnog i duhovnog zna\u010daja vuka, u mnogim dr\u017eavama sprovedeni su programi reintrodukcije, odnosno povratka vuka u prirodu. Uprkos tome, za veliki broj ljudi, naro\u010dito onih koji se bave sto\u010darstvom ili lovom, vuk je i danas \u0161teto\u010dina, a za\u0161tita vukova je kontroverzna tema.<\/p>\n
Vuk je za\u0161ti\u0107en me\u0111unarodnim konvencijama, poput Bernske konvencije o za\u0161titi evropske divlje faune i flore i prirodnih stani\u0161ta i Konvencije o biolo\u0161koj raznovrsnosti, koje je Srbija potpisala. Na osnovu Pravilnika o progla\u0161enju lovostajem za\u0161ti\u0107enih vrsta divlja\u010di, vuk je progla\u0161en vrstom divlja\u010di koja je za\u0161ti\u0107ena upravo lovostajem. Potpuno je za\u0161ti\u0107en samo u Vojvodini.<\/p>\n
Ipak, lov na vuka ima dugu tradiciju u Srbiji. Sa opravdanjem da je potrebno kontrolisati populaciju vuka lovom jer on uni\u0161tava “plemenitu” divlja\u010d poput srnda\u0107a, jelena i drugih papkara, lova\u010dka udru\u017eenja organizuju hajke na vukove, poznate kao \u201cVuku u pohode\u201d, \u201cDani vuka\u201d ili \u201cSusret sa vukom\u201d.<\/p>\n
Pohodi su organizovani od strane lova\u010dkih udru\u017eenja koja prate broj vukova, prema \u010demu odre\u0111uju broj koji mo\u017ee biti odstreljen. Me\u0111utim, pouzdanost podataka na osnovu kojih se planira izlov je upitna, a poseban problem je to \u0161to na nivou Srbije ne postoji plan upravljanja populacijama vuka.<\/p>\n
Sto\u010dari imaju pravo da se obrate dr\u017eavi radi nadoknade \u0161tete od napada vuka na stoku, ali samo \u201cukoliko su obezbedili svoja imanja po propisima\u201d. Prema informacijama kojima ORCA raspola\u017ee, u praksi do napla\u0107ivanja od\u0161tete naj\u010de\u0161\u0107e ne dolazi jer sto\u010dari \u010desto nemaju novca da svoja imanja obezbede po propisima ili ne znaju kako da prijave \u0161tetu. Zbog toga se u praksi naj\u010de\u0161\u0107e pribegava odstrelu kao metodi kontrole populacije vuka i smanjenju mogu\u0107nosti da do\u0111e do napada na stoku.<\/p>\n
Iskustva nau\u010dnika iz mnogih dr\u017eava Evrope i Severne Amerike pokazala su da se ubijanjem vukova ne re\u0161avaju problemi poput napada na stoku. Alternative ubijanju vukova i drugih predatora su elektri\u010dne ograde, odnosno tzv. \u201celektri\u010dni pastiri\u201d, zatim kori\u0161\u0107enje obu\u010denih pastirskih pasa za \u010duvanje stoke ili postavljanje uz vrh ograda linija u\u017eadi koje su obele\u017eene obojenim zastavama ili trakama od tkanine koje lepr\u0161aju na vetru i odvra\u0107aju vukove od prelaska preko linije ograde.<\/p>\n
Metode za\u0161tite stoke od vuka koje smo naveli, na\u010dini su da se vuk sa\u010duva od \u010doveka i \u010dovek od vuka. Projekti koji poma\u017eu sto\u010darima da primene ove metode, ve\u0107 su sprovedeni u pojedinim zemljama poput \u0160vajcarske i Hrvatske i daju rezultate.<\/p>\n
Vuk donosi ekonomske koristi od turizma jer mnogi ljubitelji prirode hrle da vide ili \u010duju vuka u divljini. Da bi to postalo mogu\u0107e i kod nas, potrebno je uspostaviti sistem upravljanja populacijom vuka zasnovan na pouzdanim podacima, spre\u010diti krivolov i regulisati isplatu nadoknade sto\u010darima za \u0161tete koje napravi vuk.<\/p>\n
Potrebno je razumeti neprocenljivo va\u017enu ekolo\u0161ku ulogu vuka kao in\u017eenjera ekosistema koji svojim prisustvom uti\u010de na druge vrste i potrebno ga je za\u0161tititi kako bi budu\u0107e generacije imale priliku da posmatraju vuka u divljini i \u010duju pesmu \u010dopora.<\/p>\n
Autor: Tanja Milenkovi\u0107<\/p>\n
<\/p>\n
Ako vam se ovaj tekst dopao, pro\u010ditajte i:<\/p>\n
Vuk danas \u010desto ima reputaciju \u201czle\u201d \u017eivotinje i smatra se […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":9285,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[42],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n