P\u010dele i drugi opra\u0161iva\u010di, od vitalnog su zna\u010daja za zdravo okru\u017eenje i zdravu privredu. One su tako\u0111e jednostavno lepi i fascinantni mali insekti. Ali zbog \u010dega su tako posebne?<\/p>\n
P\u010dele su nam potrebne. Mo\u017eda ih, poput drugih opra\u0161iva\u010da kao \u0161to su leptiri uzimamo zdravo za gotovo – ali one su od vitalnog zna\u010daja za\u00a0 raznoliku, \u017eivopisnu zdravu ishranu koja nam je potrebna i koju o\u010dekujemo.<\/p>\n
P\u010dele su savr\u0161eno prilago\u0111ene za opra\u0161ivanje, poma\u017euc\u0301i biljkama da rastu, razmno\u017eavaju se i proizvode hranu. To \u010dine preno\u0161enjem polena izme\u0111u biljaka koje cvetaju i tako doprinose tome\u00a0 da se krug \u017eivota okrec\u0301e.<\/p>\n
Veliku vec\u0301inu biljaka koje su nam potrebne za hranu oslanja se na opra\u0161ivanje koje vr\u0161e p\u010dele<\/strong>: od badema, vanile i jabuka do tikvica. P\u010dele tako\u0111e opra\u0161uju oko 80% divljeg cve\u0107a u Evropi, tako da bi na\u0161e selo bilo daleko manje zanimljivo i lepo bez njih. \u010cak i neke biljke uzgajane kako bi se prehranila stoka za proizvodnju mesa, poput deteline i lucerke, zavise bar delimi\u010dno od opra\u0161ivanja p\u010dela.<\/p>\n P\u010dele nisu jedini opra\u0161iva\u010di. Muve, ose, moljci, bube, \u010dak i neke ptice, slepi mi\u0161evi i gu\u0161teri tako\u0111e opra\u0161uju, ali oni posec\u0301uju samo neophodan broj cvetova da bi se prehranili. S obzirom da sakupljaju polen da bi ga skladi\u0161tile u svoja gnezda, p\u010dele su efikasniji opra\u0161iva\u010di, jer posec\u0301uju mnogo vi\u0161e cvec\u0301a i nose vi\u0161e polena.<\/p>\n Mnogi poljoprivrednici se oslanjaju na raznovrsnost p\u010dela kako bi opra\u0161ili svoje poljoprivredne proizvode. Na primer, komercijalni uzgajiva\u010di jabuka imaju koristi od besplatnih usluga opra\u0161ivanja divljih p\u010dela<\/strong>. One mogu biti 120 puta efikasnije u opra\u0161ivanju cveta jabuke od medonosnih p\u010dela .<\/p>\n Istra\u017eivanja pokazuju da opra\u0161ivanje odgovarajuc\u0301om vrstom p\u010dela pobolj\u0161ava kvalitet useva<\/strong>. Na primer, bumbari i divlje p\u010dele hrane se iz razli\u010ditih delova cvec\u0301a jagode. Jagode koje su opra\u0161ile divlje p\u010dele su vec\u0301e, so\u010dnije i jednakog oblika.<\/p>\n U svetu bez p\u010dela verovatno bismo pre\u017eiveli, ali na\u0161e postojanje bilo bi neizvesnije, a na\u0161a ishrana bila bi jednoli\u010dna, siroma\u0161nija i manje hranljiva. I to ne samo zbog nedostatka meda.<\/p>\n Gubitak opra\u0161iva\u010da mogao bi da dovede do manje dostupnosti useva i divljih biljaka koje obezbe\u0111uju esencijalne mikrohranjive sastojke za ljudsku ishranu, uti\u010duc\u0301i na zdravlje i bezbednost ishrane i rizikujuc\u0301i povec\u0301an broj ljudi koji pate od nedostatka vitamina A, gvo\u017e\u0111a i folata.<\/p>\n P\u010dele su fantasti\u010dan simbol prirode. Da su u nevolji znak je da na\u0161e prirodno okru\u017eenje nije u dobrom stanju kao \u0161to bi trebalo da bude.<\/p>\n Obezbe\u0111uju\u0107i \u017eivot na zemlji kroz opra\u0161ivanje, p\u010dele poja\u010davaju boju i lepotu na\u0161eg kraja. Oko 80% evropskog divljeg cvec\u0301a zahteva opra\u0161ivanje insekata. Mnogi od njih, oslanjaju se na p\u010dele.<\/p>\n Opra\u0161iva\u010di omoguc\u0301avaju biljkama da imaju plodove, postavljaju seme i razmno\u017eavaju se. To zauzvrat pru\u017ea hranu i stani\u0161te nizu drugih bic\u0301a. Dakle, zdravlje na\u0161ih prirodnih ekosistema u osnovi je povezano sa zdravljem na\u0161ih p\u010dela i drugih opra\u0161iva\u010da.<\/p>\n Odr\u017eavanje na\u0161e autohtone flore tako\u0111e zavisi od zdrave populacije opra\u0161iva\u010da. Ovo uklju\u010duje divlje cvec\u0301e kao \u0161to je mak, razli\u010dak i zumbuli, kao i drvec\u0301e i grmlje. Bliska povezanost opra\u0161iva\u010da i biljaka koje opra\u0161uju o\u010dita je u opadanju bojnosti i jednih i drugih, \u0161irom Evrope: brojnost 76% biljaka koje bumbari preferiraju, opala u poslednjim decenijama, a za 71% od tog broja, vidljivo je smanjeno geografsko rasprostranjenje.<\/p>\n Jasno je da su p\u010dele u nevolji. Raste zabrinutost javnosti zbog opadanja broja p\u010dela \u0161irom sveta. Taj pad je uzrokovan kombinacijom stresova – od gubitka stani\u0161ta i izvora hrane do izlo\u017eenosti pesticidima i efektima klimatskih promena.<\/p>\n Vi\u0161e nego ikad pre, moramo prepoznati va\u017enost p\u010dela za prirodu i na\u0161 \u017eivot. Moramo u\u010diniti sve kako bismo im omogu\u0107ili ne samo da pre\u017eive, vec\u0301 i da napreduju. Od toga zavisi i na\u0161 opstanak.<\/p>\n Prevela: Marija Filipovi\u0107<\/p>\n <\/p>\n Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pro\u010ditajte i:<\/p>\n P\u010dele i drugi opra\u0161iva\u010di, od vitalnog su zna\u010daja za zdravo […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":9623,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[42],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\nP\u010dele nisu va\u017ene samo za med<\/strong><\/span><\/h2>\n
P\u010dele su va\u017ene za zdravo okru\u017eenje<\/strong><\/span><\/h2>\n
\n