D\u017einovske pande su obo\u017eavane \u017eivotinje \u0161irom sveta. Ove simpati\u010dne crno bele \u017eivotinje, vi\u0161e nisu ugro\u017eene, ali im je i dalje potrebna pomo\u0107.<\/p>\n
Na Crvenoj listi ugro\u017eenih vrsta Me\u0111unarodne unije za za\u0161titu prirode (IUCN), d\u017einovske pande su od septembra 2016. godine, ozna\u010dene kao \u201cranjive\u201d. Promena na listi je nastala nakon pove\u0107anja od 17% u populaciji pandi u Kini od 2004. do 2014. godine. Ostalo je oko 1800 pandi u divljini i taj broj raste.<\/p>\n
Iako je trud institucija i organizacija da se pande o\u010duvaju bio donekle efektivan, njima jo\u0161 uvek prete mnoge opasnosti. Gubitak stani\u0161ta i uticaj klimatske krize na bambus, koji je pandin glavni izvor hrane, najve\u0107e su pretnje.<\/p>\n
Poslednjih godina, d\u017einovske pande su dobile ve\u0107i broj stani\u0161ta u Kini. Ipak, gubitak stani\u0161ta i dalje je glavna opasnost sa kojom se ova vrsta suo\u010dava. D\u017einovske pande su oduvek \u017eivele u \u0161umama bambusa, ali njihov broj je znatno umanjen kada su ljudi po\u010deli da pusto\u0161e hektare i hektare bambusovih \u0161uma, radi izgradnje ku\u0107a i poljoprivrede, puteva i rudarstva.<\/p>\n
Kineska vlada je 1988. godine zabranila se\u010du drve\u0107a u stani\u0161tima pandi, ali novi putevi i pruge se i dalje grade u tim oblastima. Posledica toga nije samo prostor bez drve\u0107a, ve\u0107 i fragmentacija stani\u0161ta.<\/p>\n
Fragmentacija stani\u0161ta je podela neke oblasti na manje izolovane celine, npr. kada se izgradi put ili pruga koja podeli neko podru\u010dje na dva dela. Tako\u0111e, ako se deo zemlji\u0161ta prenameni, pa umesto \u0161ume nastane poljoprivredno podru\u010dje na jednom delu stani\u0161ta, to tako\u0111e zovemo fragmentacijom.<\/p>\n
Fragmentacija stani\u0161ta dovodi do izolacije manjih grupa pandi. Osim \u0161to im se na ovaj na\u010din smanjuje \u017eivotni prostor i dostupni resursi za pre\u017eivljavanje, izolacija populacija mo\u017ee dovesti do parenja u srodstvu, \u0161to mo\u017ee smanjiti \u0161anse za opstanak ove vrste.<\/p>\n
Bambus \u010dini oko 90% pandine ishrane. Bambus ima malo hranljivih materija, pa ga zato pande jedu u velikim koli\u010dinama, provode\u0107i oko 12 sati dnevno grickaju\u0107i debele stabljike i li\u0161\u0107e.<\/p>\n
Bambus je me\u0111utim, posebno osetljiv na klimatske promene. U zavisnosti od vrste, neki bambusi rastu na svakih 15 do 100 godina. Drugi uspevaju samo na odre\u0111enim temperaturama i nadmorskim visinama.<\/p>\n
Prema podacima Me\u0111unarodne unije za za\u0161titu prirode (IUCN), kako temperature rastu i stani\u0161te se menja, pande imaju ograni\u010den pristup bambusu. Jedno istra\u017eivanje objavljeno u magazinu \u201cNature Climate Change\u201d predvi\u0111a da \u0107e globalno zagrevanje uni\u0161titi ve\u0107inu bambusa na koji se pande oslanjaju za ishranu.<\/p>\n
IUCN predvi\u0111a da \u0107e klimatska kriza uni\u0161titi vi\u0161e od tre\u0107ine pandinog stani\u0161ta od bambusa u narednih 80 godina. Kao rezultat toga, o\u010dekuje se da \u0107e se broj pandi smanjiti i time poni\u0161titi sav uspeh u o\u010duvanju pandi, postignut u poslednje dve decenije.<\/p>\n
Krivolov je bio problem u pro\u0161losti jer su d\u017einovske pande ubijane radi njihovog krzna. Kina je, me\u0111utim, donela Zakon o dobrobiti \u017eivotinja 1988, koji je revidiran 2016. Ovaj zakon je zabranio gajenje, lov i prodaju stotine vrsta \u017eivotinja, uklju\u010duju\u0107i i d\u017einovske pande. Ipak, IUCN isti\u010de da se pande ponekad i dalje hvataju u zamke postavljene za druge \u017eivotinje.<\/p>\n
Pande su ve\u0107 dugo fokus najpoznatijih kampanja kako bi se ova vrsta spasila. Kina sada ima mre\u017eu od 67 prirodnih rezervata za pande, koji \u0161tite vi\u0161e od 66% d\u017einovskih pandi u divljini i skoro 54% njihovog ve\u010d postoje\u0107eg stani\u0161ta.<\/p>\n
U Kini danas postoje \u201ckoridori od bambusa\u201d koji omogu\u0107avaju pandama da se lak\u0161e kre\u0107u do novih oblasti, na\u0111u vi\u0161e hrane i upoznaju vi\u0161e pandi suprotnog pola, \u0161to \u0107e tako\u0111e pomo\u0107i pobolj\u0161anju genetske raznolikosti.<\/p>\n
Iako je skora\u0161nji rast u populaciji pandi pokazao da je postignut neki uspeh, pandama je i dalje potrebna pomo\u0107. Izazove koje nosi budu\u0107nost, mogu\u0107e je prevazi\u0107i radom na re\u0161avanju problema klimatske krze i intenzivnijim povezivanjem stani\u0161ta.<\/p>\n
Prevela: Milica Relji\u0107<\/p>\n
<\/p>\n
Ako vam je ovaj tekst o pandama bio koristan, pro\u010ditajte i:<\/p>\n
D\u017einovske pande su obo\u017eavane \u017eivotinje \u0161irom sveta. Ove simpati\u010dne crno […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":9700,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[38],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n