Biodiverzitet je temelj života na Zemlji i obuhvata raznovrsnost vrsta, ekosistema i genetsku raznolikost. Njegova važnost se proteže daleko izvan ekološke ravnoteže. Neraskidivo je povezan s ljudskim zdravljem i blagostanjem.

Biodiverzitet i medicinski resursi: riznica isceljenja

Jedan od najdirektnijih načina na koji biodiverzitet utiče na ljudsko zdravlje je kroz široku lepezu medicinskih resursa koje pruža. Biljke, životinje, gljive i mikroorganizmi dugo su bili izvor prirodnih lekova za razne bolesti, a domorodačke kulture širom sveta, već dugo prepoznaju njihova lekovita svojstva.

Sistemi tradicionalne medicine, kao što su ajurveda, tradicionalna kineska medicina i isceliteljske prakse autohtonih naroda, odnosno starosedelaca mnogih područja, u velikoj meri se oslanjaju na biodiverzitet za svoje terapeutske intervencije. Ova tradicionalna znanja, često prenošena kroz generacije, ističu duboku povezanost između biodiverziteta i ljudskog zdravlja.

Roneći dublje u carstvo medicinskih resursa poreklom od biodiverziteta, otkrivamo riznicu lekovitih jedinjenja. Biljke Catharanthus roseus, endemska vrsta sa Madagaskara, kao i Taxus brevifolia ili Pacifička tisa, sastojak su lekova protiv raka. Morski organizmi, kao što su sunđeri i korali, takođe su obezbedili neprocenjiva jedinjenja za farmaceutska istraživanja.

Proces otkrivanja i iskorišćavanja ovih prirodnih jedinjenja, naglašava važnost očuvanja staništa bogatih biodiverzitetom. Svaka vrsta, bilo biljka, životinja ili mikrob, može imati ključ za nove terapije i lekove za mnoštvo bolesti. Stoga, napori usmereni na očuvanje biodiverziteta ne samo da štite ekosisteme, već imaju i ogroman značaj za unapređenje medicinske nauke i zdravlja ljudi.

Ekosistemske usluge i ljudsko zdravlje: vitalni doprinosi prirode

Pored očiglednih medicinskih resursa, biodiverzitet podržava širok spektar ekosistemskih usluga, koje su od suštinskog značaja za ljudsko zdravlje.

Ekosistemske usluge, definisane su kao koristi koje ljudi imaju od ekosistema i one su direktno povezane sa ljudskim zdravljem i blagostanjem. To su, između ostalih, čist vazduh, čista voda, oprašivanje, kruženje hranljivih materija i regulacija klime. Ove usluge podržavaju život na Zemlji i doprinose ljudskom prosperitetu.

Čist vazduh i voda, dve osnovne komponente zdrave životne sredine, obezbeđuju netaknuti ekosistemi. Šume se ponašaju kao sunđeri ugljenika, apsorbuju atmosferski ugljen-dioksid i ublažavaju klimatske promene, što zauzvrat utiče na kvalitet vazduha i zdravlje respiratornih organa. Vlažna staništa, odnosno bare i močvare, igraju ključnu ulogu u prečišćavanju vode, smanjujući rizik od bolesti koje se prenose vodom i obezbeđujući pristup bezbednoj vodi za piće.

Usluge oprašivanja koje pružaju pčele, leptiri, osolike muve i drugi oprašivači su neophodne za poljoprivredu i sigurnost hrane. Raznovrsna lepeza biljnih vrsta, uz pomoć oprašivača, obezbeđuje otpornost prehrambenih resursa i kontinuiranost snabdevanja hranom. Takođe potpomaže raznovrsnost u ishrani, neophodnu za optimalnu ishranu i zdravlje ljudi.

Štaviše, prirodna staništa kao što su mangrove, koralni grebeni i obalne močvare služe kao prirodne barijere protiv olujnih udara i poplava, štiteći ljudske zajednice od klimatskih katastrofa i čuvajući živote i imovinu ljudi.

Biodiverzitet, bezbednost hrane i ishrana: nahranimo svet

Poljoprivredni biodiverzitet čini okosnicu naših prehrambenih sistema, doprinoseći sigurnosti hrane, ishrani i egzistenciji širom sveta. Široka lepeza useva, brojne rase domaćih životinja i mnoštvo vrsta divljih prehrambenih resursa, dostupnih u različitim ekosistemima, obezbeđuje bogatu i raznovrsnu ishranu, neophodnu za ljudsko zdravlje.

Tradicionalne poljoprivredne prakse, često ukorenjene u lokalnom biodiverzitetu, održale su zajednice generacijama. Autohtone poljoprivredne metode daju prioritet raznolikosti useva, uključujući tradicionalne sorte koje su prilagođene lokalnoj klimi i otporne na štetočine i bolesti. Ova raznolikost ne samo da povećava sigurnost hrane već i čuva genetske resurse koji su ključni za buduće poljoprivredne inovacije i prilagođavanje.

Međutim, moderne poljoprivredne prakse, koje karakterišu monokulture i genetska uniformnost, predstavljaju izazove za biodiverzitet i sigurnost hrane. Oslanjanje na nekoliko visokoprinosnih sorti useva povećava osetljivost na štetočine, bolesti i uticaje klimatskih promena. Naglašavanje važnosti očuvanja agrobiodiverziteta i održivih poljoprivrednih praksi je od najveće važnosti za osiguravanje sigurnosti hrane i ishrane za sadašnje i buduće generacije.

Mentalno zdravlje i biodiverzitet: terapeutski dodir prirode

Veza između prirode i mentalnog zdravlja je poslednjih godina postala široko prepoznata. Prirodno okruženje, od šuma i parkova do obalnih područja i zelenih površina, nudi bezbroj koristi za mentalno zdravlje.

Dokazano je da provođenje vremena u prirodi smanjuje stres, anksioznost i depresiju, a istovremeno poboljšava raspoloženje i opšte blagostanje. Restorativni efekti prirodnog okruženja, koji se često nazivaju „ekoterapija“ ili „terapija prirodom“, naglašavaju terapeutski potencijal pejzaža bogatih biodiverzitetom.

Senzorna iskustva koja pružaju različiti ekosistemi, uključujući prizore, zvukove i mirise prirode, doprinose smanjenju stresa i opuštanju. Koncept „biofilije“, koji je predložio biolog E.O. Vilson, sugeriše da ljudi imaju urođeni afinitet prema prirodi, a izloženost biološkoj raznovrsnosti podstiče psihološku otpornost i emocionalno blagostanje.

Napori zaštite prirode koji čuvaju i obnavljaju prirodna staništa, ne samo da koriste divljim životinjama, već i doprinose promovisanju mentalnog zdravlja i kvaliteta života zajednica. Pristup zelenim površinama, parkovima bogatim biodiverzitetom i prirodnim pejzažima je od suštinskog značaja za negovanje dublje veze sa prirodom i ubiranje njenih terapeutskih nagrada.

Gubitak biodiverziteta i bolesti u nastajanju: upravljanje rizicima od pandemije

Gubitak biodiverziteta koji je u toku, predstavlja značajan rizik po zdravlje ljudi, posebno u pogledu pojave i širenja zaraznih bolesti. Zoonotske bolesti, one koje se prenose sa životinja na ljude, privukle su sve veću pažnju u kontekstu gubitka biodiverziteta i uništavanja staništa.

Ljudske aktivnosti koje zadiru u staništa divljih životinja, kao što su krčenje šuma, konverzija zemljišta i trgovina divljim životinjama, povećavaju verovatnoću prelivanja zoonoza. Primeri zoonotskih bolesti uključuju ebolu, SARS (teški akutni respiratorni sindrom), MERS (bliskoistočni respiratorni sindrom), kao i COVID-19, izazvan novim koronavirusom SARS-CoV-2.

Međusobna povezanost ekosistema i zdravlja ljudi, naglašava važnost pristupa koji prepoznaje međuzavisnost zdravlja ljudi, životinja i životne sredine. Zaštita biodiverziteta i očuvanje netaknutih ekosistema su ključne strategije za smanjenje rizika od budućih pandemija i jačanje globalne zdravstvene sigurnosti.

Očuvanje i održivi razvoj: ka zdravijoj planeti

Očuvanje biodiverziteta nije samo moralni imperativ već i strateško ulaganje u ljudsko zdravlje i dobrobit. Zaštita biodiverziteta doprinosi ciljevima održivog razvoja, uključujući one koji se odnose na zdravlje, smanjenje siromaštva i otpornost na klimu.

Integrisani pristupi koji razmatraju očuvanje biodiverziteta uz održivo upravljanje resursima i angažovanje zajednice su ključni za postizanje pozitivnih rezultata i za prirodu i za ljude. Inicijative za očuvanje, kao što su projekti zaštite područja, obnove staništa i prakse održivog korišćenja zemljišta, igraju vitalnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i promovisanju zdravlja ekosistema.

Angažovanje lokalnih zajednica i zainteresovanih strana u donošenju odluka o očuvanju biodiverziteta, podstiče osećaj vlasništva i upravljanja prirodnim resursima. Zajednički napori koji povezuju nauku, politiku i praksu očuvanja biodiverziteta su od suštinskog značaja za rešavanje složenih izazova i obezbeđivanje dugoročnog zdravlja ekosistema i ljudskih društava.

Da zaključimo, zaštita biodiverziteta nije samo koncept ograničen na diskusije ekologa; to je osnovni stub ljudskog zdravlja, prosperiteta i otpornosti. Od medicinskih resursa i ekosistemskih usluga do bezbednosti hrane, mentalnog blagostanja i prevencije budućih pandemija, biodiverzitet podupire bezbroj aspekata naših života.

Tekst je izrađen u okviru projekta koji finansira Evropska unija i sprovodi organizacija ORCA u okviru programa BESTBelt kojim rukovodi fondacija EuroNatur iz Nemačke (2022-2024).

Za sadržinu teksta je isključivo odgovorna ORCA i ta sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije.