ČESTA PITANJA

aaa

1. ZLOSTAVLJANJE I UBIJANJE ŽIVOTINJA

Važno je da se podnese prijava, kako bi nadležnim organima stavili do znanja da postoji veliki broj građana kojima je stalo do toga da se situacija u oblasti zaštite i dobrobiti životinja promeni na bolje.

Zlostavljanje i ubistvo životinja je krivično delo u Srbiji. Zato, ukoliko primetite da neko surovo postupa sa životinjom, prijavite zlostavljanje nadležnim organima, odnosno policiji ili javnom tužilaštvu! Ovo je važno kako bi nadležne institucije prepoznale da postoji problem, ali i velika zainteresovanost javnosti za procesuiranje ovakvih slučajeva.

Trovanje životinja je podjednako opasno, uz opasku da  neovlašćeno korišćenje otrova može dovesti do povreda i smrti velikog broja životinja, a pored toga može izazvati ozbiljne posledice po životnu sredinu, ali i po ljude, koji slučajno mogu doći u kontakt sa otrovom. Neovlašćeno korišćenje otrova je posebno opasno za decu.

Brojni naučni dokazi potvrđuju vezu između zlostavljanja životinja i nasilja prema ljudima. Utvrđeno je da nasilno ponašanje prema životinjama kod maloletnih lica može biti značajan pokazatelj mogućeg nasilnog i kriminogenog ponašanja (Ascione, F. R. 2001), dok je zlostavljanje kućnih ljubimaca prepoznato kao značajan pokazatelj nasilja u porodici (Ascione i sar. 1997). Jasno je da nasilje prema životinjama ne treba sagledavati kao zasebnu kategoriju gde je samo životinja žrtva, već ga treba posmatrati u kontekstu mnogo šire slike nasilja, kao najčešće neprepoznatu komponentu destruktivnog ponašanja.

Zlostavljanje životinja definisano je Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009)

Zakon o dobrobiti životinja, član 5, stav 1, tačka 18:

Zlostavljanje životinja jeste svako postupanje ili nepostupanje sa životinjama kojim se namerno ili iz nehata izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje i izaziva smrt.

Bitno je znati da zlostavljanje životinja može biti i fizičko i psihičko.

Fizičko zlostavljanje životinja predstavlja narušavanje fizičke celovitosti oštećenjem tkiva i organa, kao što je: batinanje, šutiranje, bičevanje, seksualno nasilje, prisiljavanje na rad ili obuku koji prevazilaze izdržljivost životinje, neodgovarajući načini hvatanja i obuzdavanja, sprovođenje intervencija na životinjama suprotno odredbama ovog zakona i svesno reprodukovanje jedinki koje pate od naslednih bolesti, ako se ono ne vrši u ogledne svrhe u skladu sa zakonom;

Psihičko zlostavljanje životinja predstavlja narušavanje psihičke celovitosti koje može izazvati ili izaziva poremećaje u ponašanju, i to: onemogućavanje životinji da zadovolji svoje osnovne potrebe u ponašanju, da iskoristi prostor za odmor i zaklon, razjarivanje životinje primenom fizičke sile, drugim životinjama ili nadražajima koji joj nisu svojstveni, nanošenje straha, patnje i prouzrokovanje osećaja dosade i nesigurnosti, kao i sprečavanje životinje da uspostavi socijalnu vezu sa životinjama iste vrste;

Nadležni organi kojima treba prijaviti zlostavljanje, ubijanje ili trovanje životinja su osnovno javno tužilaštvo ili policija (koja o prijavi obaveštava javnog tužioca) i veterinarska inspekcija.

Policija ili osnovno javno tužilaštvo

Policiji prijavljujete kršenje Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), član 269, tj. krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja.

Veterinarska inspekcija

Veterinarskoj inspekciji prijavljujete kršenje Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009):

  • član 7, stav 1, tačka 1: Zabranjeno je zlostavljati životinju
  • član 7, stav 1, tačka 3: Zabranjeno je lišavati životinju života osim u slučajevima i na način propisan ovim zakonom
  • član 7, stav 1, tačka 29: Zabranjeno je upotrebljavati otrove i druga hemijska sredstava koja izazivaju bol, patnju i smrt životinja, osim u cilju kontrole populacije glodara, odnosno deratizacije i izvođenja ogleda na životinjama u naučnoistraživačke svrhe;

Iako se prijava može podneti i veterinarskoj inspekciji prema Zakoni o dobrobiti životinja, savetujemo da ipak prijavu za zlostavljanje i ubijanje životija podneste javnom tužiocu ili policiji.

Komunalna policija, zoohigijena i udruženja građana nemaju nadležnost za procesuiranje ovih slučajeva. Udruženja građana, odnosno organizacije civilnog društva koje se bave dobrobiti životinja i pravnim okvirima zaštite životinja vam mogu pružiti savet, preporuku i podršku.

Adrese i kontakte tužilaštva možete pronaći na stranici Ministarstva pravde .

Adrese i kontakti veterinarskih inspektora za svaki okrug.

Zlostavljanje, ubistvo i trovanje životinje možete prijaviti pisanim ili usmenim putem, pozivanjem policije ili javnog tužioca.

Savetujemo da kada god možete prijavu izvršite pisanim putem u dva primerka, od kojih ćete jedan predati direktno nadležnim organima i zamoliti ih da vam kopiju pečatiraju i vrate. Kopiju ćete sačuvati kao dokaz da ste slučaj prijavili, a na osnovu ovoga možete tražiti informacije o napretku istrage (u ovim slučajevima se možete pozvati i na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja).

Ukoliko želite, na kraju prijave možete napisati: „Dostavljeno Organizaciji za poštovanje i brigu o životinjama, ORCA, Stjepana Filipovića 29/16, 11000 Beograd“ i zatim i nama poslati jednu od kopija.

Forma krivične prijave nije propisana zakonom, pa je možete napisati u slobodnoj formi. Važno je da sadrži što je moguće više preciznih podataka na osnovu kojih nadležni organi mogu da postupaju. Tako obavezno navedite:

  • Naziv nadležnog organa kome podnosite prijavu (osnovno javno tužilaštvo ili policija)
  • Ime i prezime i sve ostale podatke koje imate i osobi protiv koje podnosite krivičnu prijavu (adresa stanovanja, mesto gde je zaposlena i slično). Ako ove podatke nemate možete navesti da krivičnu prijavu podnosite protiv NN lica
  • Što je moguće detaljniji opis izvršeno krivičnog dela (vreme, mesto i način na koji je izvršenodelo)
  • Imena i kontakte svedoka i dokaze koje posedujete (fotografije, mišljenje veterinara i slično)
  • Vaše podatke (ime i prezime, adresu i kontakt)

Prilikom komunikacije usmenim putem ili tokom pisanja prijave budite vrlo jasni. Ukoliko vas policija uputi na komunalnu policiju, naglasite da ne prijavljujete narušavanje javnog reda i mira, već zlostavljanje, ubistvo ili trovanje životinje. Tražite ime i prezime i broj značke policajca koji vam je rekao da oni nisu nadležni za navedene slučajeve. Izuzetno je važno da budete uporni i istrajni, ovako ćete jasno staviti do znanja da poznajete svoja prava i obaveze i da vam je stalo da se problem reši.

Ako se krivična prijava podnese policiji (bilo putem telefona, u pisanoj ili  usmenoj formi), oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu. Dakle, policija je dužna da dostavi krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu. Dalji tok postupka, međutim zavisi od nadležnog javnog tužioca, odnosno od njegove procene da li smatra da ima dovoljno osnova za pokretanje istrage.

Ukoliko zaposleni u policiji propusti da postupi u skladu sa svojim obavezama, reč je o povredi službene dužnosti, što je regulisano Zakonom o policiji.

Zakon o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018)

Prema članu 207, stav 1, tačka 16, ”nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili propuštanje radnje za koju je zaposleni ovlašćen, a koji su prouzrokovali ili su mogli da prouzrokuju štetu ili nezakonitost u radu” spada u tešku povredu službene dužnosti.

Dakle, propuštanje zaposlenih u policiji da prime krivičnu prijavu za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, kao i da o tome obaveste nadležnog javnog tužioca predstavlja povredu službene dužnosti za koju oni moraju biti sankcionisani. Zakon o policiji propisuje da se za teške povrede službene dužnosti zaposlenom mogu izreći disciplinske mere.

Svako ima pravo da Ministarstvu unutrašnjih poslova podnese pritužbu protiv policijskog službenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog službenika povređena prava ili slobode. To znači da svako lice može u roku od 30 dana od dana kad je došlo do povrede njegovih prava ili sloboda usled nezakonitog ili nepravilnog rada policijskog službenika može podneti pritužbu policiji ili Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Građani nisu u obavezi da dostave dokaze, to je takođe nadležnost policije, ali ukoliko već posedujete neke dokaze koji potkrepljuju vašu prijavu, možete ih dostaviti kao prilog uz prijavu. Dokazi mogu biti: fotografije, video snimci ili izjave svedoka, izveštaj veterinara u slučaju zlostavljanja ili trovanja, predmet kojim je životinja ubijena u slučaju ubistva i odbukcioni nalazi veterinara u slučaju ubistva ili ubistva trovanjem.

Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019). 

Član 269: Ubijanje i zlostavljanje životinja

(1) Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(3) Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Ubijanje i zlostavljanje životinja predstavlja krivično delo iz člana 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije

Član 278: Izazivanje opšte opasnosti

Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Zakon o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009)

Ubijanje i zlostavljanje životinja zabranjeno je u članu 7 Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, br. 41/2009):

  • član 7, stav 1, tačka 1: Zabranjeno je zlostavljati životinju
  • član 7, stav 1, tačka 3: Zabranjeno je lišavati životinju života, osim u slučajevima i na način propisan ovim zakonom

Zakon o oružju i municiji („Sl. glasnik RS“, br. 20/2015 i 10/2019)

Član 26: Nošenje oružja

  • stav 1: Zabranjeno je nošenje oružja na javnom mestu osim u slučajevima utvrđenim ovim ili drugim zakonom.
  • stav 2: Lovačko oružje može se nositi za vreme lova, u skladu sa propisima o lovstvu.
  • stav 3: Sportsko oružje može se nositi u otvorenim i zatvorenim prostorima namenjenim za streljačke sportove i obuku za rukovanje oružjem.
  • stav 4: Punoletna lica mogu nositi gasne sprejeve i uređaje za izazivanje elektrošokova.
  • stav 5: Maloletna lica starija od 16 godina mogu nositi gasni sprej.

Zakon o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 24/2018)

Član 17 – Paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje

Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novačnom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova.

Ko pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Ko prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica – kazniće se kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Zakon o divljači i lovstvu („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010 i 95/2018 – dr. zakon)

član 29 – Zaštita divljači od pasa i mačaka bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika

Psi i mačke bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika koji se nalaze u lovištu bez dozvole korisnika lovišta, a predstavljaju neposrednu opasnost po divljač mogu se pod propisanim uslovima ukloniti iz lovišta bez posebne dozvole. Ministar bliže propisuje uslove i način za uklanjanje pasa i mačaka bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika iz lovišta.

Prema članu 7 Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009), životinja je zanemarena kada je lišena osnovnih životnih potreba kao što su: hrana i  voda, udoban prostor za smeštaj, odnosno sklonište, prostor za odmor i obavljanje fizioloških potreba, higijena, veterinarska nega, kao i ambijentalne prilike koje odgovaraju vrsti, rasi, polu i starosnoj kategoriji.

Zanemarivanje životinja možete prijaviti veterinarskoj inspekciji i pozvati se na kršenje navedenog člana Zakona o dobrobiti životinja. Nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, veterinarski inspektor može preduzeti mere koje su obuhvaćene članom 79 Zakona o dobrobiti životinja.

Postavljanje otrova je krivično delo koje može da ugrozi živote ljudi i životinja.

Postavljanje otrova na javne površine na način da su dostupni ljudima i životinjama može značiti nekoliko krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti i predstavljaju kršenje Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016):

1) Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna zatvora do pet godina i novčana kazna.

2) Zagađenje životne sredine iz člana 260 Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna zatvora do pet godina i novčana kazna.

3) Ubijanje i zlostavljanja životinja iz člana 269. Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine zatvora.

Sva navedena krivična dela gone se po službenoj dužnosti od strane javnog tužioca i policije.

Zato pozivamo sve građane koji imaju saznanja o licima za koje postoji osnovana sumnja da su postavljala otrove na javne površine da prijave policiji ili se obrate osnovnom javnom tužilaštvu.

Prijava može i anonimno da se podnese. Međutim, da bi ona bila kvalitetno procesuirana, prijava mora da sadrži dovoljno podataka da bi nadležni organi mogli da reaguju efikasno (podaci o učiniocu dela, svedoci i drugi dokazi). Bez svedočenja i u nedostatku drugih dokaza (naročito svedoka), prijava  nema nikakav osnov, bez obzira na to da li se radi o prekršajima nad životinjama ili bilo kojim drugim prekršajima. U tom slučaju nije realno očekivati da se prijava kvalitetno procesuira.

Prijava se može podneti i protiv  nepoznatog učinioca (NN lica). Međutim, ova prijava treba da sadrži podatke o učiniocu dela, svedoke i druge dokaze. U praksi, kada su u pitanju ovakve prijave, učinilac će se teško otkriti. Sa druge strane, važno je da se svaki ovakav slučaj prijavi, kako bismo nadležnim organima skrenuli pažnju da postoje ljudi koji su zabrinuti zbog ovakvih slučajeva i koji žele da se više posveti pažnja sličnim slučajevima! Prijavom stvaljate do znanja nadležnima da je građanima stalo da se ovom ponašanju stane na put.

Ukoliko ne znate učinioca, možete da prijavite tzv. događaj (prekršaj ili krivično delo), a u tom slučaju je učinilac NN lice. Policija po zakonu i nalogu tužioca preduzima operativne radnje da identifikuje to lice, odnosno da obezbede dokaze kako bi se otkrio učinilac. I u ovom slučaju prijava se može podneti policiji ili direktno nadležnom osnovnom javnom tužilaštvu.

Za sva krivična dela, pa tako i kod zlostavljanja i ubijanja  životinja, maloletna lica koja navrše  14 godina odgovaraju u skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005). Prijava se može podneti policiji i Višem javnom tužiocu.

Za lica ispod 14 godina, prijava se može podneti Centru za socijalni rad.

Veoma često osobe koje u mladosti izražavaju agresiju prema životinjama postanu nasilni i prema ljudima i to je još jedan razlog da se podnese prijava. Što se tiče osumnjičenih lica, važno je da podnesete prijavu bez obzira na to da li je jedno od tih lica maloletno ili nije.

Važno je da građani direktno i samostalno prijave slučajeve čiji su svedoci, kako bi nadležnim organima stavili do znanja da postoji veliki broj građana kojima je stalo do toga da se situacija u oblasti zaštite i dobrobiti životinja promeni na bolje. Mi smo svakako tu za svaku vrstu savetodavne podrške i možete nam pisati ukoliko budete imali bilo kakvih problema sa podnošenjem prijave ili procesuiranjem slučaja.

aaa

2. BORBE ŽIVOTINJA

Borbe životinja same po sebi podrazumevaju veću društvenu opasnost, s obzirom na činjenicu da pretpostavljaju poseban način dresure životinja, koji, po pravilu, vodi njihovoj povećanoj agresivnosti, pa samim tim i višem stepenu ugrožavanja bezbednosti građana. Osim toga, i stepen ugroženosti dobrobiti životinja kod borbi je znatno veći.

Borbe životinja predstavljaju zlostavljanje životinja jer su povrede koje životinje nanose i zadobijaju u borbama obično veoma teške, a često i smrtonosne. Element koristoljublja je po pravilu prisutan, ali je i teško dokaziv.

Pored toga, borbe životinja treba krivično sankcionisati i zbog dokumentovane jake veze između organizovanih borbi životinja i drugih krivičnih dela i nasilja. Kockanje je jedna od njih, a sume novca se kreću i do nekoliko hiljada evra. Prodaja i korišćenje opojnih sredstava na ovim događajima, takođe je jedna od negativnih aktivnosti u vezi sa borbama, a usled velike količine novca prisutnog na ovim događajima, uobičajeno je i prisustvo oružja.

Izloženost dece ovom surovom svetu zlostavljanja životinja, kockanja, droge, oružja i nasilja, predstavlja još jedan negativan aspekat organizovanih borbi životinja. Posmatranjem ovakvih aktova brutalnosti i njihovim odobravanjem od strane odraslih članova zajednice, deca usvajaju takvo ponašanje i razvijaju neosetljivost prema patnji drugih živih bića, istovremeno negujući i jezik nasilja i nepoštovanja zakona kao prihvatljivog društvenog ponašanja. Čak i deca koja ne prisustvuju borbama mogu biti u opasnosti. Postojanje agresivnih životinja u susedstvu, povećava rizik od napada ne samo na kućne ljubimce, već i na ljude, dok su deca posebno ugrožena.

Element koristoljublja je po pravilu pristutan, ali je i teško dokaziv. Stoga smatramo da ga, u situacijama kada se utvrdi, treba tretirati kao otežavajuću okolnost prilikom odabira sankcije i odmeravanja kazne, ali da svakako treba sankcionisati i one oblike borbi životinja kod kojih koristoljublje nije utvrđeno. Takođe, potrebno je sankcionisati i druge načine održavanja i pomaganja borbi, kako bi se borbe životinja kao negativna pojava u potpunosti suzbile.

Borbe životinja su obuhvaćene Krivičnim zakonikom („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) i Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009).

Krivični zakonik

Prema članu 269 Krivičnog zakonika, ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Kada su u pitanju borbe životinja, krivičnim delom se smatraju sledeće radnje:

  1. organizovanje borbi između životinja
  2. finansiranje borbi između životinja
  3. bivanje domaćinom borbi između životinja
  4. organizovanje klađenja na borbama između životinja
  5. učestvovanje u klađenju na borbama između životinja.

To znači da će krivično delo postojati ako je preduzeta bilo koja od navedenih radnji bez obzira da li je u konkretnom slučaju došlo do održavanja borbi između životinja i da li je usled takvih borbi došlo do telesne povrede ili smrti životinja koje su u njima učestvovale.

Zakon o dobrobiti životinja

Prema članu 7 (stav 1, tačka 22), zabranjeno je održavati borbe između životinja ili između životinja i ljudi, organizovati klađenje, kladiti se, kao i prisustvovati borbama životinja.

Prema članu 7 (stav 1, tačka 23) Zakona o dobrobiti životinja zabranjeno je držati, reprodukovati, obučavati i vršiti promet životinja, kao i stavljati na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi.

Glavna razlika između Krivičnog zakonika i Zakona o dobrobiti životinja je u tome što se krivičnim delom smatra samo organizovanje borbe iz koristoljublja. Prema Zakonu o dobrobiti životinja, prekršajem se smatra svako organizovanje borbe, prisustvovanje borbama, klađenje, bez obzira da li postoji korist ili ne.

Borbe životinja treba da prijavite policiji i veterinarskoj inspekciji.

Policija

Policiji treba da prijavite kršenje Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), član 269, stav 3: Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Veterinarska inspekcija

Veterinarskoj inspekciji treba da prijavite kršenje Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009):

  • član 7, stav 1, tačka 22: Zabranjeno je održavati borbe između životinja ili između životinja i ljudi, organizovati klađenje, kladiti se, kao i prisustvovati borbama životinja i
  • član 7, stav 1, tačka 23: Zabranjeno je držati, reprodukovati, obučavati i vršiti promet životinja, kao i stavljati na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi;

aaa

3. KONFLIKTI ZBOG ŽIVOTINJA

Ukoliko dođe do pretnje od strane druge osobe, slučaj prijavite policiji!

Svaka pretnja koju vam je uputilo drugo lice predstavlja kršenje člana 138 Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016).

Krivični zakonik, član 138:

(1) Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Prava i obaveze vlasnika pri izvođenju pasa na javnu površinu regulisani su odlukama o držanju životinja koje donose jedinice lokalne samouprave (opštine, gradovi i grad Beograd).

Odluka o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda („Sl. list grada Beograda“, br. 37/2011 i 55/2011)

Član 13: Psi i mačke se mogu držati u stanu, u stambenoj zgradi i u porodičnoj kući. Zabranjeno je držanje pasa i mačaka i ostavljanje istih bez nadzora držaoca na balkonu, terasi i lođi koja pripada stanu.

Član 17: Površine javne namene i površine u javnom korišćenju su:  javne saobraćajne površine, javne zelene površine, površine oko objekta javne namene i neizgrađeno građevinsko zemljište namenjeno za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina i površine koje planskim dokumentom nisu određene kao površine javne namene, a dostupne su većem broju građana, kao što su izgrađene i uređene saobraćajne i zelene površine unutar i između blokova zgrada, između zgrada, unutar otvorenih tržnih centara, kolonade, pasaži i sl.

Član 18: Psi koji su vakcinisani protiv besnila i trajno obeleženi u skladu sa zakonom mogu se izvoditi na javne površine.

Član 19: Držalac životinje, kao i lice koje izvodi psa na javnu površinu dužni su da psa izvode na povodniku; držalac životinje, kao i lice koje izvodi psa, snosi punu odgovornost za njegovo ponašanje na javnoj površini.

S obzirom na Odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriju grada Beograda („Sl. list grada Beograda“, br. 37/2011 i 55/2011) imate puno pravo izvodite pse na javnu površinu.

Ukoliko vam smeta komšijin pas zbog preglasnog lajanja pozovite komunalnu policiju. Komunalna policija je nadležna za održavanju komunalnog reda uređenog Odlukom o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda (ili odgovarajuće opštine ili grada) i kontrolu primene odluke u skladu sa Zakonom o komunalnoj policiji i sa drugim propisima.

Komunalni policajac ovlašćen je po članu 33. Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda da spreči narušavanje reda propisanog ovom odlukom.

Odluka o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda, član 33: 

Komunalni policajac je ovlašćen da u vršenju komunalno-policijskih poslova, prisustvom na licu mesta:

  • sprečava narušavanje reda propisanog ovom odlukom;
  • kontroliše izvršenje propisanih obaveza ovom odlukom u pogledu mesta i prostora u kojima se drže životinje, pridržavanja propisanih obaveza držalaca pasa i mačaka prilikom njihovog izvođenja na javnu površinu;
  • uspostavlja narušeni red, primenom svojih ovlašćenja utvrđenih zakonom.

Kada komunalni policajac ustanovi povredu ove odluke, pored ovlašćenja koja su utvrđena zakonom, ovlašćen je da:

  • izdaje prekršajni nalog u skladu sa odredbama ove odluke;
  • podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje utvrđene ovom odlukom;
  • podnosi prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo i
  • obavesti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti.

Pas i mačka, u skladu sa odredbama Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda („Sl. list grada Beograda“, br. 37/2011 i 55/2011), mogu se držati u sledećim prostorima: stanu u stambenoj zgradi, dvorištu stambene zgrade, porodičnoj kući, dvorištu porodične kuće, zajedničkom dvorištu porodične kuće, dvorištu sa većim brojem porodičnih kuća. Držalac životinje obavezan je da drži životinju na način kojim ne ugrožava njenu dobrobit, da joj obezbedi adekvatan smeštaj, neophodnu negu, pravilnu ishranu, odgovarajuće higijensko-sanitarne uslove prostora u kom boravi i zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.

Izuzetno, psi i mačke se mogu držati i u zajedničkim prostorijama stambene zgrade (perionica, prostorija za sušenje rublja, prostorija za rad organa upravljanja zgradom, prostorija za smeštaj opreme za tekuće održavanje zgrade) po prethodno pribavljenoj saglasnosti svih vlasnika stanova i posebnih delova zgrade, na način kojim se obezbeđuje njihova dobrobit, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja. Dozvoljeno je uvođenje psa i mačke u lift stambene zgrade ukoliko je prazan. Prilikom korišćenja lifta, stepeništa i hodnika stambene zgrade, pas mora biti na povocu pod neposrednom kontrolom držaoca.

Psi se mogu držati u dvorištu stambene zgrade, dvorištu porodične kuće, zajedničkom dvorištu porodične kuće i u dvorištu sa većim brojem porodičnih kuća u posebnom objektu, po prethodno pribavljenoj saglasnosti svih vlasnika stanova i posebnih delova stambene zgrade, suvlasnika porodične kuće odnosno saglasnosti svih vlasnika porodičnih kuća.

Držalac životinje, kao i lice koje izvodi psa na javnu površinu, dužan je da psa izvodi na povodniku. Držalac životinje, kao i lice koje izvodi psa, snosi punu odgovornost za njegovo ponašanje na javnoj površini.

Naknada štete koju proizrokuju divlje vrste regulisana je Zakonom o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon),

Zakon o zaštiti prirode, član 64: Odgovornost za štetu

Republika Srbija ne odgovara za štetu koju prouzrokuju divlje vrste, osim u slučajevima određenim ovim zakonom i drugim propisima.

Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice kome bi strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste mogle prouzrokovati imovinsku ili drugu štetu (u daljem tekstu: oštećeno lice) dužno je da na primeren način i o svom trošku preduzme sve dozvoljene radnje i aktivnosti kako bi sprečilo nastanak štete.

Pod radnjom ili aktivnosti u smislu stava 2. ovog člana, podrazumeva se ograđivanje, čuvanje dobara i rasterivanje strogo zaštićenih životinjskih vrsta, sa mesta gde neposredno ugrožavaju dobra i na način koji ne ugrožava opstanak vrsta.

Ukoliko okolnosti dozvoljavaju, za radnje i aktivnosti iz stava 3. ovog člana, potrebno je pribaviti mišljenje zavoda.

Član 65: Pravo na nadoknadu štete

Oštećeno lice ima pravo na nadoknadu štete u visini stvarne štete koju su nanele strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste i ako je preduzeo propisane radnje i aktivnosti.

Oštećeno lice je dužno da Ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno upravljaču zaštićenog područja, prijavi nastanak štetnog događaja bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka štete.

Oštećeno lice i veštak utvrđuju na mestu štetnog događaja činjenice koje su značajne za ustanovljenje nastanka štete, uzročnika i visinu štete, o čemu se sastavlja zapisnik.

Radnje i aktivnosti iz člana 64. ovog zakona, način rada i postupanja veštaka u postupku utvrđivanja štete, iznose naknade štete i kriterijume za izračunavanje štete propisuje ministar.

Visina naknade štete utvrđuje se sporazumno između Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine i oštećenog lica, a u slučaju spora o visini štete odlučuje sud.

Oštećeno lice ima pravo na nadoknadu štete u visini stvarne štete koju su nanele strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste i ako je preduzeo propisane radnje i aktivnosti.

Oštećeno lice je dužno da Ministarstvu, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno upravljaču zaštićenog područja, prijavi nastanak štetnog događaja bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka štete.

Oštećeno lice i veštak utvrđuju na mestu štetnog događaja činjenice koje su značajne za ustanovljenje nastanka štete, uzročnika i visinu štete, o čemu se sastavlja zapisnik.

Radnje i aktivnosti iz člana 64. ovog zakona, način rada i postupanja veštaka u postupku utvrđivanja štete, iznose naknade štete i kriterijume za izračunavanje štete propisuje ministar.

Visina naknade štete utvrđuje se sporazumno između Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine i oštećenog lica, a u slučaju spora o visini štete odlučuje sud.

Kada vas napadne životinja, pre svega je bitno da se obratite lekaru.  Kada je reč o nadoknadi štete, postoje dve mogućnosti. Ako je štetu nanela životinja čiji je vlasnik poznat, prijavljujete slučaj veterinarskoj inspekciji koja proverava da li je životinja registrovana i vakcinisana, a tužba za nadoknadu štete se podnosi protiv vlasnika pri osnovnom sudu.

Ako vlasnik nije poznat, tj. ako se radi o napuštenoj životinji, potrebno je da obavestite zoohigijenu koja psa hvata i smešta u prihvatilište. Tužbu za nadoknadu štete protiv jedinice lokalne samouprave podnosite osnovnom sudu. Mnoge lokalne samouprave imaju posebne komisije za odluku o nadoknadi štete. Postoji mogućnost da se pre obraćanja sudu građanin obrati komisiji (vansudsko poravnanje); ako je zadovoljan iznosom odštete, može da odustane od daljeg gonjenja i ne mora na sud.

Kućni ljubimci mogu biti deo zajedničke imovine supružnika. Tokom brakorazvodne parnice sud odlučuje o tome ko dobija vlasništvo nad ljubimcem, prolaženjem kroz standardnu pravnu proceduru, koja se ne razlikuje od procedure za bilo koju drugu vrstu imovine.

Pravni fond za odbranu životinja predlaže da sudovi temelje svoje odluke na informacijama o tome koliku pažnju je svaka od strana u razvodu posvetila ljubimcu (hrana, sklonište, osnovna higijena, zdravstvena nega, vežbanje, šišanje), ko vodi ljubimca kod veterinara, ko ima bolju finansijsku situaciju i slično.

Krađu životinja potrebno je prijaviti policiji.

Krađa životinje je krivično delo, prema članu 203. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016): “Ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine”.

aaa

4. NAPUŠTENE I IZGUBLJENE ŽIVOTINJE

U skladu sa članom 68 Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009) građani koji naiđu na napuštenu odraslu životinju ili mladunce dužni su da o tome bez odlaganja obaveste najbliže registrovano prihvatilište, radi zbrinjavanja životinje.

Nažalost često su prihvatilišta za napuštene životinje popunjena i nema mesta za prihvat novih životinja. S obzirom na to molimo građane da ukoliko pronađu napuštene mladunce, ostavljene na javnoj površini da ih sami zbrinu, pomoću oglasa za udomljavanje preko sajtova udruženja za zaštitu životinja, portala, sredstava javnog informisanja, štampe, društvenih mreža i sl.

Ukoliko znate vlasnika koji je napustio psa slučaj možete prijaviti veterinarskoj inspekciji, kao kršenje Zakona o dobrobiti životinja.

Prema Zakonu o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009), napuštenom životinjom smatra se životinja koja nema dom ili koja se nalazi izvan njega i lišena je brige i nege vlasnika , te koju je vlasnik svesno napustio.

Napuštanje i odbacivanje životinja čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka zabranjeno je po članu 7 Zakona o dobrobiti životinja

Zakon o dobrobiti životinja, član 7:

Zabranjeno je napustiti i odbaciti životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka;

Zakon o dobrobiti životinja (član 55) takođe propisuje da je vlasnik kućnih ljubimaca koji nije u mogućnosti da se dalje brine o njima, dužan da im obezbedi odgovarajući smeštaj. Ukoliko to ne učini, odgovara za prekršaj i može mu se izreći novčana kazna.

Veterinarska inspekcija vrši nadzor nad primenom Zakona o dobrobiti životinja, te se svi prekršaji iz navedenog zakona prijavljuju veterinarskoj inspekciji pri Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

Ukoliko pronađete povređenu životinju pozovite Hitnu pomoć za napuštene životinje JKP Veterina Beograd na broj 062/80-90-333.

Ako je utvrđeno da životinja nema mikročip ili da je životinja čipovana ali napuštena, možete otpočeti proces udomljavanja. Ukoliko postoji mogućnost, najbolje je da životinja ostane sa vama barem dok se ne osposobi za dalje udomljavanje.

Ako ne postoji mogućnost da pružite životinji dom, možete pokušati da je udomite putem sajtova kao što je sajt Halo oglasi ili putem društvenih mreža. Društvene mreže mogu biti veoma korisne i delotvorne pri udomljavanju ljubimaca, a najviše uspeha imaju Fejsbuk grupe i stranice posvećene udomljavanju. Pre svega je potrebno da u search bar ukucate ključne reči poput “udomljavanje pasa”, “udomljavanje mačaka”, “udomljavanje beograd” i da pronađete nekoliko grupa/stranica. Zatim treba da osmislite objavu (tekst + fotografije) u kojoj ćete opisati ljubimca.

Predlažemo da se setite što više informacija koje bi i vama bile bitne kada biste tražili svog budućeg ljubimca i da sve to napišete (npr. koliko ima meseci/godina, kog je pola, da li je vakcinisan, sterilisan, da li ga je pregledao veterinar, u kom se gradu nalazi…). Nakon toga učitajte nekoliko fotografija ljubimca koje treba da budu jasne i na kojima se ljubimac najbolje vidi.

Ako su u pitanju štenci ili mačići, pokušajte da napravite simpatične slike koje će pozivati posetioce stranice da ih udome – stranice su prepune ljubimaca koji čekaju svoj novi dom i zato je bitno da se slika istakne i tako poveća šansu za udomljavanje.

Ako su stranice programirane tako da ne možete sami da postavite objavu, pišite administratorima stranice i pošaljite im slike i tekst objave koji ste pripremili.

Ako vam je potreban spisak stranica i grupa na kojima možete da postavite objavu o udomljavanju, ili savet o kreiranju objave za udomljavanje pišite nam na info@orca.rs.

Prihvatilište takođe može biti opcija, ali zbog ograničenih kapaciteta može da se desi da nema mesta za nove jedinke. Spisak registrovanih prihvatilišta na teritoriji Srbije možete pronaći na sajtu Uprave za veterinu. 

Ukoliko izgubite životinju, bez odlaganja prijavite prihvatilištu za napuštene životinja u vašoj opštini ili gradu. Ovo je važno da uradite kako biste povećali šanse za pronalazak vase životinje, ali i zbog toga što će se smatrati da ste napustili životinju, ako to ne uradite.

U članu 69 Zakona o dobrobiti životinja stoji da “vlasnik, odnosno držalac koji izgubi životinju dužan je da taj gubitak bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana gubitka životinje, prijavi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave i veterinarskoj službi. Ako vlasnik, odnosno držalac ne prijavi gubitak iz stava 1. ovog člana smatra se da je napustio životinju.”

Pored toga savetujemo vam da učinite sve što možete da oglasite nestanak životinje: istaknite oglase na javnim mestima, obavestite svoje prijatelje ne društvenim mrežama i slično.

Zakonska obaveza vlasnika je da čipuje svog ljubimca i da njegov nestanak prijavi njegov nestanak veterinaru i Veterini Beograd ili prihvatilištu u svom gradu ili svojoj opštini u roku od 72 sata. U suprotnom će se smatrati da je pas napušten.

Ako ste izgubili ili pronašli nekog izgubljenog psa u glavnom gradu, najbolje je da to objavite u Fejsbuk grupi “Izgubljeni i nađeni psi u Beogradu”. Objavite psa u grupi tako što ćete postaviti njegovu sliku, navesti pol, da li je čipovan, kada je i u kom kraju grada nestao.  Ako postoje nova saznanja ili ste u međuvremenu našli psa, uradite apdejt objave i zahvalite se Fejsbuk zajednici na pomoći.

aaa

5. DRŽANJE DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU

Držanje i reprodukcija divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca može se obavljati samo na osnovu rešenja o odobrenju držanja i reprodukcije divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca, koje donosi ministar, na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministra nadležnog za poslove životne sredine.

U Srbiji je držanje divljih životinja regulisano Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009).

Zakon o dobrobiti životinja, član 58:

Držanje i reprodukcija divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca može se obavljati samo na osnovu rešenja o odobrenju držanja i reprodukcije divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca, koje donosi ministar, na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministra nadležnog za poslove životne sredine.

Životinjama iz stava 1. ovog člana moraju se obezbediti:

1) prostor koji zadovoljava njihove potrebe u pogledu kretanja i fizičke aktivnosti;

2) prostor koji u zavisnosti od vrste omogućava penjanje, kopanje, odmor i sakrivanje, odnosno kupanje i ronjenje;

3) kontakt sa životinjama iste vrste, ako je to svojstveno vrsti;

4) odgovarajući klimatski uslovi, u skladu sa potrebama vrste;

5) drugi uslovi koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, fizičkim i biološkim osobinama, osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinja.

Ovim životinjama moraju se obezbediti:

  1. prostor koji zadovoljava njihove potrebe u pogledu kretanja i fizičke aktivnosti;
  2. prostor koji u zavisnosti od vrste omogućava penjanje, kopanje, odmor i sakrivanje, odnosno kupanje i ronjenje;
  3. kontakt sa životinjama iste vrste, ako je to svojstveno vrsti;
  4. odgovarajući klimatski uslovi, u skladu sa potrebama vrste;
  5. drugi uslovi koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, fizičkim i biološkim osobinama, osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinja.

Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove životne sredine, propisuje bliže uslove za držanje životinja iz stava 2. ovog člana.

Dobijanje dozvole za držanje divljih životinja u zoološkim vrtovima regulisano je Zakonom o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon), a uslovi koje vlasnik zoološkog vrta mora da obezbedi propisani su Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009).

Zakon o zaštiti prirode, član 86a:

Pravno lice koje drži divlje životinje u sastavu zoološkog vrta dužno je da podnese Ministarstvu zahtev za izdavanje dozvole za rad zoološkog vrta.

Dozvola za rad zoološkog vrta izdaje se na period od pet godina.

Dozvola iz stava 1. ovog člana se izdaje pod uslovom da su ispunjeni uslovi za držanje divljih životinja u zoološkom vrtu u skladu sa propisom iz člana 86. stav 4. ovog zakona.

Zahtev za obnavljanje dozvole u skladu sa ovim zakonom podnosi se šest meseci pre isteka roka iz stava 2. ovog člana.

Zakon o dobrobiti životinja, član 71:

Vlasnik zoološkog vrta, odnosno mini zoološkog vrta, prihvatilišta, odnosno odgajališta za divlje životinje, dužan je da obezbedi naročito:

1) prostor i opremu za držanje i reprodukciju životinja u zatočeništvu koji odgovaraju potrebama svake životinjske vrste;

2) odgovarajuće prostorije za izolaciju životinja, odnosno karantin;

3) zaštitu životinja od posetilaca i posetilaca od životinja;

4) sprovođenje stalne zdravstvene zaštite;

5) hranu i vodu u skladu sa potrebama svake životinjske vrste;

6) vođenje evidencije o svakoj jedinki, kao i o svim prodatim, razmenjenim ili poklonjenim životinjama;

7) program održavanja zbirke sa listom vrsta i planovima zbrinjavanja eventualnog potomstva;

8) finansijska sredstva neophodna za trajni rad;

9) plan zbrinjavanja životinja u slučaju njegovog zatvaranja ili elementarnih nepogoda.

Ukoliko primetite da se životinje u zoo vrtovima ili mini zoo vrtovima drže u neadekvatnim uslovima, slučaj možete prijaviti  veterinarskoj inspekciji, kao kršenje Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009).

Veterinarska inspekcija vrši nadzor nad primenom Zakona o dobrobiti životinja, te se svi prekršaji iz navedenog zakona prijavljuju veterinarskoj inspekciji pri Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

Prema članu 71. Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009) vlasnik zoološkog vrta, odnosno mini zoološkog vrta, prihvatilišta, odnosno odgajališta za divlje životinje, dužan je da obezbedi naročito:

  1. prostor i opremu za držanje i reprodukciju životinja u zatočeništvu koji odgovaraju potrebama svake životinjske vrste;
  2. odgovarajuće prostorije za izolaciju životinja, odnosno karantin;
  3. zaštitu životinja od posetilaca i posetilaca od životinja;
  4. sprovođenje stalne zdravstvene zaštite;
  5. hranu i vodu u skladu sa potrebama svake životinjske vrste;
  6. vođenje evidencije o svakoj jedinki, kao i o svim prodatim, razmenjenim ili poklonjenim životinjama;
  7. program održavanja zbirke sa listom vrsta i planovima zbrinjavanja eventualnog potomstva;
  8. finansijska sredstva neophodna za trajni rad;
  9. plan zbrinjavanja životinja u slučaju njegovog zatvaranja ili elementarnih nepogoda.

aaa

6. UDOMLJAVANJE ŽIVOTINJA, PRIHVATILIŠTA

Ukoliko primetite da prihvatilište ne ispunjava zakonom propisane uslove za držanje životinja slučaj možete prijaviti veterinarskoj inspekciji, kao kršenje Zakona o dobrobiti životinja (Sl. glasnik RS“, br. 41/2009).

Veterinarska inspekcija vrši nadzor nad primenom Zakona o dobrobiti životinja, te se svi prekršaji iz navedenog zakona prijavljuju veterinarskoj inspekciji pri Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

Zakon o dobrobiti životinja, član 71:

Vlasnik zoološkog vrta, odnosno mini zoološkog vrta, prihvatilišta, odnosno odgajališta za divlje životinje, dužan je da obezbedi naročito:

1) prostor i opremu za držanje i reprodukciju životinja u zatočeništvu koji odgovaraju potrebama svake životinjske vrste;

2) odgovarajuće prostorije za izolaciju životinja, odnosno karantin;

3) zaštitu životinja od posetilaca i posetilaca od životinja;

4) sprovođenje stalne zdravstvene zaštite;

5) hranu i vodu u skladu sa potrebama svake životinjske vrste;

6) vođenje evidencije o svakoj jedinki, kao i o svim prodatim, razmenjenim ili poklonjenim životinjama;

7) program održavanja zbirke sa listom vrsta i planovima zbrinjavanja eventualnog potomstva;

8) finansijska sredstva neophodna za trajni rad;

9) plan zbrinjavanja životinja u slučaju njegovog zatvaranja ili elementarnih nepogoda.

Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana rešenjem utvrđuje ministar.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine, propisuje bliže uslove iz stava 1. ovog člana, kao i elemente za određivanje mini zoološkog vrta.

Bliži uslovi o osnivanju i radu prihvatilišta definisani su Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinje („Službeni glasnik RS“, broj 19/12)

(Prema članu 79. Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009) veterinarski inspektor može da naredi otklanjanje nepravilnosti u radu zooloških vrtova, prihvatilišta i odgajališta za divlje životinje u određenom roku, odnosno da zabrani njihov rad ako nedostaci u vezi sa radom zooloških vrtova, prihvatilišta i odgajališta za divlje životinje nisu otklonjeni u propisanom roku).

Način preuzimanja životinja poznatog vlasnika, regulisan je Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinja („Službeni glasnik RS“, broj 119/12).

Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinja, član 36:

Posle prijema informacije o pronađenoj izgubljenoj ili napuštenoj životinji, vrši se njeno hvatanje i prevoz do prihvatilišta, preko zoohigijenske službe lokalne samouprave.

Ako je vlasnik poznat, bez odlaganja se obaveštava o pronađenoj životinji.

Ako se pronađena životinja nalazi na spisku traženih životinja, o tome se obaveštava vlasnik. Kompletan spisak traženih životinja iz stava 3. ovog člana je javan i nalazi se u zoohigijenskoj službi organizovanoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Uslovi udomljavanja životinje iz prihvatilišta regulisani su Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinja („Službeni glasnik RS“, broj 119/12), kao i Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009).

Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinja, član 2:

U prihvatilište se smeštaju psi i mačke nepoznatih vlasnika i: bez vlasnika koje je zoohigijenska služba uklonila sa javnih površina ili su ih našli građani na javnim mestima i površinama i to do zbrinjavanja kod novog vlasnika.

Zakon o dobrobiti životinja, član 65:

Vlasnik prihvatilišta je dužan da:

1) prima prijave o napuštenim životinjama i da obezbedi zbrinjavanje svake napuštene životinje, u skladu sa ovim zakonom;

2) obezbedi sprovođenje mera preventivne zdravstvene zaštite životinja i potrebnu pomoć životinjama od strane veterinara;

3) brine o pronalaženju vlasnika, odnosno držaoca životinja;

4) vrati vlasniku, odnosno držaocu, na njegov zahtev, životinju u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište;

5) pripremi plan zbrinjavanja životinja u slučaju zatvaranja prihvatilišta ili elementarnih nepogoda.

Životinja koja je smeštena u prihvatilište može se pokloniti ako je vlasnik, odnosno držalac ne preuzme u roku iz stava 1. tačka 4) ovog člana.

aaa

7. UZGAJANJE I PRODAJA ŽIVOTINJA

Uzgajanje ili prodaja životinja u neadekvatnim uslovima regulisani su Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009)  i stoga ovaj slučaj možete prijaviti veterinarskoj inspekciji.

Uzgajanje u neadekvatnim uslovima

Zakon o dobrobiti životinja, član 18, stav 1:

Životinje se mogu držati, uzgajati i stavljati u promet u proizvodne svrhe u objektima koji ispunjavaju uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom.

Objekti iz stava 1. ovog člana moraju biti upisani u Registar objekata koji vodi Ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji se bave držanjem, uzgajanjem i prometom životinja u proizvodne svrhe obavezni su da vode evidenciju, koja se naročito odnosi na kretanje, ishranu i lečenje životinja.

Zakon o dobrobiti životinja, član 20:

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da obezbedi:

1) odgovarajući i siguran smeštaj životinje, kao i mikroklimatske uslove, higijenu, dovoljno prostora, slobodu kretanja, hranu i vodu koja odgovara vrsti, rasi, polu, starosti i fizičkim, biološkim, proizvodnim potrebama i potrebama u ponašanju životinje;

2) zaštitu životinja od štetnog uticaja vremenskih prilika, kao i od prirodnih neprijatelja;

3) odvojeno držanje životinja koje uznemiravaju jedna drugu ili predstavljaju opasnost za druge životinje i ljude;

4) odvojeno držanje bolesnih, povređenih i iznemoglih životinja;

5) da o životinjama brine potreban broj obučenih lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da spreči nastanak tehnopatija.

Prodaja u neadekvatnim uslovima

Ukoliko primetite da se životinje prodaju na ulici u neadekvatnim uslovima slučaj možete prijaviti  veterinarskoj inspekciji, kao kršenje Zakona o dobrobiti životinja. Republička veterinarska inspekcija vrši nadzor nad primenom Zakona o dobrobiti životinja, te se svi prekršaji iz navedenog zakona prijavljuju se veterinarskoj inspekciji pri Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

Ako je reč o prodaji životinja na ulici, nadležna je i komunalna policija, kojoj takođe treba da prijavite slučaj.

Držanje i reprodukcija divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca mogu se obavljati samo na osnovu rešenja o odobrenju držanja i reprodukcije divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca, koje donosi ministar, na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministra nadležnog za poslove životne sredine po članu 58. Zakona o dobrobiti životinja.

Zakon o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009), član 58:

Životinjama se moraju obezbediti ovi uslovi:

1) prostor koji zadovoljava njihovim potrebama u pogledu kretanja i fizičke aktivnosti;

2) prostor koji u zavisnosti od vrste omogućava penjanje, kopanje, odmor i sakrivanje, odnosno kupanje i ronjenje;

3) kontakt sa životinjama iste vrste, ako je to svojstveno vrsti;

4) odgovarajući klimatski uslovi, u skladu sa potrebama vrste;

5) drugi uslovi koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, fizičkim i biološkim osobinama, osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinja.

Kod držanja divljih životinja u zatočeništvu potrebno je pažnju obratiti i na Pravilnik o uslovima držanja, načinu obeležavanja, i evidentiranja divljih vrsta u zatočeništvu .

Ukoliko vlasnik koji drži divlju životinju u zatočeništvu nema propisanu dozvolu za držanje divlje životinje slučaj možete prijaviti veterinarskoj inspekciji, kao kršenje Zakona o dobrobiti životinja ili možete podneti pismenu prijavu Republičkoj veterinarskoj inspekcija koja vrši nadzor nad primenom Zakona o dobrobiti životinja, te se svi prekršaji iz navedenog zakona prijavljuju veterinarskoj inspekciji pri Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

Uzgajanje i prodaja zaštićenih vrsta divljih životinja, regulisani su Zakonom o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr. i 14/2016).

Trgovinom se prema Zakonu o zaštiti prirode smatra prodaja i kupovina, sticanje u komercijalne svrhe, izlaganje javnosti radi sticanja dobiti, korišćenje u svrhu sticanja dobiti, držanje radi prodaje, nuđenje na prodaju, potražnja za kupovinu ili prevoz radi prodaje, najam, razmena ili bilo koji drugi vid promene vlasništva.

Zakon o zaštiti prirode, član 86

Živi primerci divljih vrsta životinja mogu se držati u zatočeništvu samo ako im se obezbede životni uslovi u skladu sa zakonom koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, fizičkim i biološkim specifičnostima, kao i etološkim potrebama date vrste.

Zabranjeno je držanje živih primeraka divljih vrsta životinja u neprikladnim uslovima.

Zakon o zaštiti prirode, član 87:

Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja drže primerke strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta moraju da poseduju dokaz kojim se potvrđuje da se radi o primercima:

1) koji su zakonito uvezeni;

2) koji su zakonito stečeni pre nego što je vrsta zakonom zaštićena;

3) poreklom iz uzgoja u skladu sa ovim zakonom;

4) koji su u skladu sa ovim zakonom prijavljeni Ministarstvu do 1. juna 2011. godine ili o njihovim potomcima.

Zakon o zaštiti prirode, član 88:

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje drži primerak strogo zaštićene ili zaštićene divlje vrste u zatočeništvu, dužno je da Ministarstvu podnese zahtev za izdavanje potvrde u skladu sa propisom kojim se uređuje prekogranični promet i trgovina vrstama divlje faune i flore, osim u slučajevima kada za predmetni primerak već postoji izdata važeća potvrda Ministarstva ili kada je propisano izuzeće.

Potvrda iz stava 1. ovog člana izdaje se, ako podnosilac zahteva dokaže da su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i propisom kojim se uređuje prekogranični promet i trgovina vrstama divlje flore i faune.

Ministarstvo vodi evidenciju primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta životinja za koje su izdate potvrde iz stava 1. ovog člana.

Zakon o zaštiti prirode, član 89:

Prema članu 89. . Zakona o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr. i 14/2016) ukoliko pravno lice, preduzetnik i fizičko lice namerava da uzgaja ili veštački razmnožava primerke strogo zaštićenih ili zaštićenih divljih vrsta, dužno je da pribavi dozvolu u skladu sa ovim zakonom.

Zakon o zaštiti prirode, član 90:

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje obavlja trgovinu primercima strogo zaštićenih, odnosno zaštićenih divljih vrsta životinja, dužno je da žive životinje drži u skladu sa članom 86. ovog zakona, da sa primercima postupa u skladu sa članom 87. ovog zakona i trgovinu obavlja u skladu sa propisom kojim se uređuje prekogranični promet i trgovina primercima divljih vrsta.

Gajenje i ubijanje životinja isključivo radi proizvodnje krzna i kože zabranjeno je Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009).

Zakon o dobrobiti životinja, član 7: 

Zabranjeno je ) uvoziti i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja;

Iako je ova odredba doneta još 2009 godine, ona je stupila na snagu tek 1. januara 2019. godine.

Ukoliko ste svedok gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna i kože, prijavite kršenje Zakona o dobrobiti životinja veterinarskoj inspekciji u svom okrugu.

Putovanja sa kućnim ljubimcima mogu biti komercijalna (putovanja koja se odnose na menjanje vlasnika životinje, poklon ili prodaju) ili nekomercijalna. Uslovi za komercijalni i nekomercijalni transport su isti, s tim što pri komercijalnim putovanjima uvoznik mora da  Upravi za veterinu podnese zahtev za dobijanje rešenja o veterinarsko sanitarnim uslovima uvoza. Dokument koji uvek mora da prati životinju pri oba načina transporta je veterinarski sertifikat.

Uslovi za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca, tj. unos ljubimaca razlikuje se u zavisnosti od države unosa. Zajednički uslovi za svako nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca su:

  • životinje treba da budu trajno obeležene mikročipom
  • kućni ljubimci su vakcinisani protiv besnila sa najmanje jednom antigenskom jedinicom po dozi, ili rekombinovanom vakcinom; u slučaju prve vakcinacije protiv besnila, protekao je 21 dan od vakcinacije
  • kućni ljubimci zadovoljavaju sve preventivne mere potrebne za zaštitu javnog zdravlja i zdravlja kućnih ljubimaca radi kontrole bolesti ili infekcija koje nisu besnilo;
  • kućne ljubimce prati ispravno popunjen pasoš izdat od ovlašćenog veterinara određene zemlje

Sve detalje i neophodne obrasce o (ne)komercijalnom kretanju ljubimaca u određenu zemlju možete pročitati i preuzeti na sajtu Uprave za veterinu.

aaa

8. LOV I RIBILOV

Lovna područja u Srbiji određena su Uredbom o ustanovljavanju lovnih područja na teritoriji Republike Srbije: 91/2011-3.

Ova uredba za svako lovno područje sadrži naziv lovnog područja, opis granica lovnog područja, ukupnu površinu lovnog područja, kao i kartu svih lovnih područja.

Trajanje lovne sezone na zaštićene vrste divljači utvrđuje se Pravilnikom o proglašenju lovostajem zaštićenih vrsta divljači („Službeni glasnik RS“, br. 9 od 5. februara 2012, 31 od 5. arila 2013, 55 od 25. juna 2015, 67 od 29. jula 2015, 75 od 7. septembra 2016.)

Lovostajem zaštićene vrste divljači love se u sledećem periodu lovne godine.1

Red.

broj

VRSTA

Srpski naziv

VRSTA

Naučni naziv

POL

DIVLJAČI

TRAJANJE LOVNE
SEZONE
SISARI (MAMMALIA) – KRUPNA DIVLJAČ
1. Divokoza Rupicapra rupicapra divojarac 1. 7. – 31. 1.
divokoza i divojare 1. 9. – 31. 1.
2. Muflon ¤ Ovis musimon muflon 1. 1. – 31. 12.
muflonka i
muflonsko jagnje
1.10. – 31. 1.
3. Srna ¤ Capreolus capreolus srndać 15. 4. – 30. 9.
srna i lane 1. 9. – 31. 1.
4. Jelen evropski, jelen obični ¤ Cervus elaphus jelen 1. 8. – 15. 2.
košuta i jelensko tele 1. 8. – 15. 2.
5. Jelen lopatar ¤ Cervus dama jelen lopatar 1. 9. – 15. 2.
košuta i jelenče 1. 9. – 15. 2.
6. Jelen
virdžinijski
Odocoileus virginianus jelen virdžinijski 1. 9. – 15. 2.
košuta i jelensko tele 1. 9. – 15. 2.
7. Divlja svinja ¤ Sus scrofa vepar 15. 4. – 28. 2.
krmača 1. 7. – 15. 1.
prase, nazime 15. 4. – 28. 2.
Red.

broj

VRSTA

Srpski naziv

VRSTA

Naučni naziv

TRAJANJE LOVNE SEZONE
SISARI (MAMMALIA) – SITNA DLAKAVA DIVLJAČ
1. Zec ¤ Lepus europaeus 15.10. – 30.11.
2. Divlja mačka** ¤ Felis silvestris 1. 7. – 28. 2.
3. Kuna belica ¤ Martes foina 1.10. – 28. 2.
4. Kuna zlatica¤ Martes martes 1.10. – 28. 2.
5. Jazavac ¤ Meles meles 1. 7. – 28. 2.
6. Sivi puh ¤ Glis glis 1. 8. – 28. 2.
7. Ondatra ¤ Ondatra zibethica 1. 1. – 31.12.
8. Veverica ¤ Sciurus vulgaris 1. 8. – 28. 2.
9. Rakunoliki pas ¤ Nyctereutes procyonoides 1. 1. – 31.12.
10. Nutrija ¤ Myocastor coypus 1. 1. – 31.12.
11. Lasica ¤ Mustela nivalis lovostaj tokom cele godine
12. Mrki tvor ¤ Mustela putorius lovostaj tokom cele godine
SISARI (MAMMALIA) – KRUPNE ZVERI
1. Vuk * ¤ Canis lupus 1. 7. – 15. 4.
2. Šakal ¤ Canis aureus 1. 1. – 31.12.
3. Lisica ¤ Vulpes vulpes 1. 1. – 31.12.
PTICE (AVES) – PERNATA DIVLJAČ
1. Divlja patka kržulja, krdža Anas crecca 1. 9. – 28. 2.
2. Divlja patka zviždara Anas penelope 1. 9. – 28. 2.
3. Divlja patka gluvara Anas platyrhynchos 1. 9. – 28. 2.
4. Divlja patka pupčanica, grogotovac Anas querquedula 1. 9. – 28. 2.
5. Divlja patka riđoglava Aythya ferina 1.9. – 28. 2.
6. Divlja guska glisasta Anser albifrons 1.10. – 28. 2.
7. Divlja guska glogovnjača Anser fabalis 1.10. – 28. 2.
8. Šumska šljuka*** Scolopax rusticola 1.10. – 31. 1.
9. Divlji golub grivnaš Columba palumbus 1. 8. – 28. 2.
10. Gugutka Streptopelia decaocto 1. 8. – 28. 2.
11. Prepelica Coturnix coturnix 1. 8. – 30. 9.
12. Poljska jarebica Perdix perdix 15.10. – 31.10.
13. Fazan iz slobodne prirode ¤ Phasianus colchicus 1.10. – 31.1.
14. Crna liska Fulica atra 1. 9. – 28. 2.
15. Barska kokica Gallinula chloropus 1.9. – 28. 2.
16. Sojka ¤ Garrulus glandarius 1. 8. – 28. 2.
17. Gačac ¤ Corvus frugilegus 1. 8. – 28. 2.
18. Veliki kormoran**** Phalacrocorax carbo 1. 1. – 31.12.
19. Jastreb kokošar**** Accipiter gentilis 1. 1. – 31.12.
20. Siva čaplja**** Ardea cinerea 1. 1. – 31.12.
21. Siva vrana **** Corvus cornix 1. 1. – 31.12.
22. Svraka **** Pica pica 1. 1. – 31.12.

Napomena:

* vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na delovima teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine gde se štiti kao strogo zaštićena divlja vrsta;

** vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine gde se štiti kao strogo zaštićena divlja vrsta;

*** vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači na područjima do 500 m nadmorske visine;

**** vrste koje korisnik lovišta može da lovi isključivo radi sprečavanja šteta u lovištima na površini registrovanog ribnjaka i u lovištima, u skladu sa godišnjim planom gazdovanja lovištem;

¤ lovostajem zaštićene vrste koje mogu da se love na lovnim površinama u lovištu i u vreme kada je lov zabranjen, isključivo na osnovu saglasnosti ministarstva na zahtev korisnika lovišta za lov određene lovne vrste, radi zaštite života i zdravlja ljudi, sprečavanja šteta na usevima, poljoprivrednim kulturama, stoci, šumama, ribnjacima, vodi i drugim oblicima imovine fizičkih i pravnih lica, kao i radi zaštite ostalih vrsta divljači i njenih staništa, od lovne vrste za čiji lov se podnosi zahtev.

2. Grupni lov na divlje svinje, vuka, šakala i lisicu u otvorenom lovištu, u kome je takav način lova predviđen planskim dokumentom, korisnik lovišta može da organizuje u periodu od 1. jula do 28. februara, izuzev krmače koja se takvim načinom lova može loviti do 15. januara.

Grupni lov na divlje svinje na posebno uređenom ograđenom delu lovišta za grupni lov divljih svinja, u kome je takav način lova predviđen planskim dokumentom, korisnik lovišta može da organizuje u periodu od 1. jula do 31. januara.

Korisnik lovišta odmah po izvršenom grupnom lovu divljih svinja obaveštava nadležnu veterinarsku službu radi veterinarsko-sanitarnog pregleda odstreljene divljači.

1 Službeni glasnik RS, broj 75/2016

Nadležni organi kojima treba prijaviti zlostavljanje, ubijanje ili trovanje životinja su osnovno javno tužilaštvo ili policija.

Krivolov se sankcioniše prema članu 276 Krivičnog zakonika Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016).

Član 276: Nezakonit lov

(1) Ko lovi divljač za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(2) Ko neovlašćeno lovi na tuđem lovištu i ubije ili rani divljač ili je uhvati živu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno u odnosu na krupnu divljač, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(4) Ko lovi divljač čiji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole određenu vrstu divljači za čiji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na način ili sredstvima kojima se divljač masovno uništava,kazniće se zatvorom do tri godine.

(5) Ulovljena divljač i sredstva za lov oduzeće se.

Ako postoji mogućnost, sakupite sve dokaze do kojih možete doći u vezi sa krivolovom (fotografije, snimci, izjave svedoka i slično) i pozovite policiju koja će obezbediti dokaze i podneti krivičnu prijavu javnom tužiocu ako postoji osnovana sumnja.

Takođe ukoliko želite možete i podneti krivičnu prijavu neposredno javnom tužiocu, sa tačnim opisom događaja i navođenjem dokaza, putem telefona, pismeno ili usmeno.

Za krivična dela nadležno i ovlašćeno je Osnovno javno tužilaštvo koje je dužno da preduzme odgovarajuće korake u takvim slučajevima.

Nadležni organi kome treba prijaviti nezakonit ribolov su osnovno javno tužilaštvo ili policija.

Nezakonit ribolov se sankcioniše prema članu 277 Krivičnog zakonika Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016).

Član 277: Nezakonit ribolov

(1) Ko lovi ribu ili druge vodene životinje za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je lov zabranjen, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(2) Ko lovi ribu ili druge vodene životinje eksplozivom, električnom strujom, otrovom, sredstvima za omamljivanje ili na način štetan za razmnožavanje tih životinja ili kojim se te životinje masovno uništavaju, kazniće se zatvorom do tri godine.

(3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko lovi ribu ili druge vodene životinje veće biološke vrednosti ili u većoj količini ili pri lovu uništi veću količinu riba ili drugih vodenih životinja.

(4) Ulov i sredstva za ribolov oduzeće se.

Ako je moguće, sakupite sve dokaze do kojih možete doći u vezi sa nezakonitim ribolovom (fotografije, snimci, izjave svedoka i slično) i pozovite policiju koja će obezbediti dokaze i podneti krivičnu prijavu javnom tužiocu ako postoji osnovana sumnja.

Takođe ukoliko želite možete i podnesti krivičnu prijavu neposredno javnom tužiocu, sa tačnim opisom događaja i navođenjem dokaza, putem telefona, pismeno ili usmeno.

Za krivična dela nadležno i ovlašćeno je Osnovno javno tužilaštvo koje je dužno da preduzme odgovarajuće korake u takvim slučajevima.

Jamarenje predstavlja način lova koji se obavlja uz pomoć obučenih pasa, najčešće terijera i jazavičara. Zadatak pasa je da isteraju divlju životinju iz jazbine, nakon čega je lovci ubijaju. Najčešće žrtve jamarenja su lisice i jazavci.

Jamarenje spada u kršenje Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), kao i Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009).

Krivični zakonik, član 269: Ubijanje i zlostavljanje životinja

Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Zakon o dobrobiti životinja, član 7: Prava i obaveze

Zabranjeno je:

  • koristiti životinje kao mamce za lov ili obuku životinja
  • držati, reprodukovati, obučavati i vršiti promet životinja, kao i stavljati na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi
  • ubijati, zlostavljati i podsticati životinju na agresivnost i protivprirodno ponašanje.

Kome da prijavite jamarenje:

Ako postoje uslovi, sakupite sve dokaze do kojih možete doći (fotografije, snimci, izjave svedoka) i pozovite policiju koja će obezbediti dokaze i ako postoji osnovana sumnja podneti krivičnu prijavu javnom tužiocu. Jamarenje možete prijaviti i veterinarskoj inspekciji, kao kršenje Zakona o dobrobiti životinja.

Takođe ukoliko želite možete i podneti krivičnu prijavu neposredno javnom tužiocu, sa tačnim opisom događaja i navođenjem dokaza, putem telefona, pismeno ili usmeno.  Ne postoji nikakva obavezna forma u kojoj se mora podneti krivična prijava. To se može učiniti pisanim putem, putem telefona ili usmeno, neposrednim odlaskom u policiju ili u tužilaštvo.

aaa

9. ORCA

ORCA pruža podršku građanima da brinu o životinjama i prirodi, tako što pruža informacije, savete i pravnu podršku građanima da ostvare svoja prava, reše problem koji imaju u vezi sa dobrobiti životinja i zaštitom prirode i pokrenu nove inicijative usmerene ka boljoj zaštiti životinja i prirode, odnosno boljem kvalitetu života građana.

 Pored toga:

  • Javno zastupamo teme od javnog interesa, koje smatramo da su važne za zaštitu životinja u Srbiji – kao što smo na primer devet godina vodili kampanju za donošenje prvog Zakona o dobrobiti životinja (2009), pri čemu smo usmereni na promenu zakona, politika, sprovođenja propisa i stvaranje kulture zaštite životinja i prirode u Srbiji i na prostoru zapadnog Balkana
  • Program obrazovanja i vaspitanja, odnosno edukaciju o dobrobiti životinja i zaštiti prirode ORCA sprovodi sa decom uzrasta 6 – 12 godina i u celoj Srbiji organizuje radionice, akcije i izlete u okviru dečjeg kluba ORkiCA 
  • Istraživanje i praćenje stanja zaštite životinja i prirode: istraživanje vršimo na terenu i u direktnom kontaktu sa građanima, zahvaljujući čemu stičemo uvid u stvarne potrebe društva odnosno stanje dobrobiti životinja i zaštite prirode. Naučna israživanja vršimo u saradnji sa ekspertima iz konkretnih oblasti kako bi naše inicijative bile objektivne i naučno/stručno utemeljene. Smatramo da je od ključnog značaja da pratimo stanje dobrobiti životinja i zaštite prirode i reagujemo na bilo kakvu uočenu nepravilnost i iniciramo promene na bolje.
  • Vršimo obuke stručnjaka iz različitih oblasti koji su direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama i/ili prirodom

Za više informacija pogledajte naš film: „Ovo je ORCA“

U stalnom kontaktu sa građanima i građankama stičemo dobar uvid u stvarne potrebe i stvarno stanje u društvu. Uočene probleme formulišemo u konkretne inicijative i kampanje javnog zastupanja.

Uz podršku partnera i donatora zalažemo se za bolje zakone, njihovo efikasno sprovođenje, ali i za promenu kulture društva prema zaštiti prirode i dobrobiti životinja.

Naše predloge nastojimo da ostvarimo povezujući nauku, civilni sektor, privredu i donosioce odluka. Zatim, ponovo kroz komunikaciju sa građankama i građanima, institucijama i organizacijama, pratimo da li se i u kojoj meri propisi primenjuju i u kom pravcu ih treba dalje menjati.

Inicijative za koje se trenutno zalaže i na čijem ostvarivaju radi ORCA:

  • Zaštita prirode u poljoprivredi– Vodimo regionalni projekat koji pomaže da se na Zapadnom Balkanu razvije politika zaštite prirode i dobrobiti životinja u poljoprivrednom predelu
  • Sprovođenje propisa– Inicirali smo rad Koordinacionog tela za sprovođenje zakona koji se odnose na zaštitu prirode i dobrobit životinja
  • ORCA model “Po meri čoveka i psa”– radimo na tome da opštine i gradovi primene jedinstveni ORCA model za trajno rešavanje problema napuštenih životinja
  • Prevencija i zaštita od nasilja– Obezbedili smo široku stručnu i naučnu podršku da se zlostavljanje životinja prepozna kao deo šire slike nasilja u društvu i uključi u strategije, zakone i protokole za postupanje nadležnih organa koji su posvećeni prevenciji i zaštiti žrtava nasila.
  • Krivičnopravna zaštita životinja– Radimo na izmenama Krivičnog zakonika jer želimo da se napuštanje životinja definiše kao krivično delo i da se onima koji zlostavljaju životinje, ona može oduzeti, odnosno zabraniti držanje životinja.
  • Ustav i životinje– Sakupili smo preo 100.000 potpisa građana za inicijativu da se u tekst Ustava Srbije uključi i dobrobit životinja
  • Dečji klub ORkiCA– Mesto gde deca mogu da se druže, igraju i istražuju u bezbednom i podstičućem okruženju, uz podršku naših edukatora. Preko 5.000 dece učestvovalo je u ORkiCA radionicama
  • Akademski klub – ORCA okuplja mlade stručnjake, sve one koji žele da svoja znanja unaprede i usmere ih na zaštitu prirode i dobrobit životinja

ORCA se finansira od donacija organizacija, kompanija i pojedinaca, koje razumeju značaj naših aktivnosti i dele naše vrednosti. Najvećim delom, ORCA obezbeđuje sredstva za svoj rad na osnovu projekata čiju realizaciju finansiraju različiti donatori, poput Evropske unije, Austrijske razvojne agencije, Svetskog udruženja za zaštitu životinja, Regionalnog centar za životnu sredinu i drugi.

Najveći broj donatora objavljuje javne pozive za finansiranje projekta. Ukoliko procenimo da se javni poziv odnosi na naše aktivnosti, odnosno da se odnose na aktivnosti iz Strateškog plana ORCA, podnosimo predlog projekta koji prolazi proveru kvaliteta koje vrše posebne nezavisne komisije koje formiraju donatori. Ukoliko naš projekat zadovolji kriterijume, donator donosi odluku da ga finansira i vrši nadzor nad sprovođenjem akivnosti, kao i nad trošenjem novca.

ORCA je u potpunosti nezavisna i suverena organizacija civilnog društva, koja se ne finasira od strane državne uprave. Naši finansijski izveštaji su transparentni i svima dostupni.

Vrednosti kojima se ORCA vodi u svom radu i koje zastupa su

  • Poštovanje – Poštujući vrednost života i saosećajući sa onima kojima je pomoć potrebna, odgovorno se ponašamo prema ljudima, životinjama i životnoj sredini.
  • Strateški pristup– Sve aktivnosti se zasnivaju na jasnoj i dugoročnoj strategiji i sposobnosti da optimalno odgovorimo na potrebe životinja, ljudi i životne sredine.
  • Sistemski pristup – Smatramo da se najbolji efekti mogu postići kroz sveobuhvatno sagledavanje fenomena i predlaganje sistemskih i dugoročnih rešenja.
  • Utemeljenost– Svi stavovi i aktivnosti koje sprovodimo imaju utemeljenje u nauci, etici i praksi koja je najbolja za ljude, životinje i životnu sredinu.
  • Saradnja– Verujemo da je ostvarivanje dobrobiti životinja moguće jedino kroz saradnju svih društvenih činilaca.
  • Istrajnost– Istrajni smo u sprovođenju aktivnosti kako bismo dostigli svoje ciljeve. To radimo dosledno i sa entuzijazmom.

ORCA je sinonim za zaštitu životinja i prirode, uspešna i uticajna organizacija civilnog društva (udruženje građana) iz Srbije. ORCA je domaća organizacija, koja je samostalno i bez institucionalne podrške, obezbedila trajanje od blizu 20 godina, odnosno reputaciju pouzdanog i kredibilnog partnera građana i države u zaštiti životinja i prirode.. Zahvaljujući saradnji, zalaganju i podršci građana postigli smo značajne uspehe za ljude, životinje i prirodu u Srbiji, a danas naše aktivnosti sprovodimo i u drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Podrška građana nam je uvek bila izuzetno važna, moralna, volonterska i finansijska. Postoji veliki broj istraživanja i kampanja koji su zahvaljujući vrednom radu volontera sprovedeni na najbolji mogući način, a zahvaljujući donacijama građana i društveno odgovornih kompanija pokrenuli smo mnoge važne promene. Jedna od najnovijih je naš dečji klub ORkiCA, jer smatramo da je rad sa decom najvažniji mehanizam promene kulture prema prirodi i životinjama i da deca na ovaj način uče kako da vode aktivan i zdrav život i da budu odgovorni i savesni ljudi.

Pozivamo sve one koji žele da pruže doprinos temama kojima se bavimo da nam pišu na info@orca.rs

Saradnja je jedna od osnovnih vrednosti ORCA. Mi verujemo da je pozitivne promene moguće stvoriti kroz saradnju svih društvenih aktera od kojih zavise životinje ali i priroda, uključujući i državu.

Razlog zbog koga sarađujemo sa državom je naše opredeljenje da utičemo na donošenje boljih zakona i njihovu efikasnu primenu. Država je odgovorna za donošenje, izmene i dopune zakona, ali i nadzor nad njihovim sprovođenjem. Mi, kao organizacija koja prati stanje i u stalnom je kontaktu sa građanima, možemo našim znanjem, iskustvom i podacima sa terena da pomognemo da ovi zakoni budu bolji i primenljiviji, kako bi ljudi i životinje skladno i kvalitetno živeli.

Ipak, kako bismo do kraja sačuvali nezavisnost, doneta je strateška odluka da ORCA ne prihvata donacije od državne uprave.

Mnogo je načina na koji ORCA sarađuje sa državom. Jedan od njih je kroz naše učešće u radnim grupama koje se bave izradom zakona (npr. Radna grupa o izmeni Zakona o proceni uticaja na životinu sredinu). Tu su i sastanci koje iniciramo kako bismo predstavili neke od naših inicijativa koje se odnose na izmene zakona ili njihovo bolje sprovođenje (npr. Inicijativa da se napuštanje životinja označi kao krivično delo).

Pored toga, na nekim našim projektima pojedine državne institucije su pridruženi partneri kojima na taj način pomažemo da ojačaju svoje kapacitete za donošenje i sprovođenje dobrih propis. Takođe, više puta do sada, eksperti naše organizacije vršili su obuku inspekcijskih službi za bolje sprovođenje propisa (npr. obuka policijskih službenika 2008. godine ili veterinarskih inspektora 2014. godine).

ORCA kao udruženje građana nema javna ovlaščenja. Ovo znači da ORCA ne može da vrši nazor nad sprovođenjem zakona, izriče opomene ili kazne onima koji krše propise. Ono što ORCA može i radi jeste da evidentira svako kršenje zakona i da ukaže na način na koji se postupci koji krše zakon mogu sankcionisati, odnosno da aktivno podstiče nadležne državne organe i organe jedinica lokalne samouprave da preduzmu mere i radnje iz svoje nadležnosti. ORCA konkretno pomaže građanima davanjem informacija kako mogu prijaviti kršenje zakona, koja su njihova prava, kao i obaveštavanjem javnosti putem medija i ukazivanja na pozitivne i negativne primere u postupanju nadležnih organa.

Za primenu zakona odgovorni su oni na koje se zakon odnosi (vlasnici životinja, investitori, državni organi, organi jedinica lokalne samourpave). Nadzor nad sprovođenjem zakona je u rukama policije, javnih tužilaštava, veterinarske, ekološke, lovne, šumarske, komunalne i drugih inspekcija.

ORCA sa svoje strane, kao humanitarna organizacija, nastoji da utiče na sprovođenje zakona na nekoliko načina:

  • predlaganjem boljih zakonskih rešenja koja će dovesti do bolje primene zakona (npr. inicijativa da se Krivičnim zakonikom propiše mogućnost da se zlostavljana životinja može oduzeti od vlasnika ili iniciranje rada Koordinacionog tela za sprovođenje propisa),
  • kreiranjem alata koji će pomoći nadležnim organima da bolje primenjuju propise (npr. Protokol za procenu dobrobiti životinja na farmama namenjen veterinarskim inspektorima ili Vodič za postupanje policije u slučaju zlostavljanje i ubijanje životinja),
  • obuke nadležnih organa (npr. obuka policijskih službenika 2008. godine ili veterinarskih inspektora 2014. godine),
  • podnošenje prijava nadležnim organima,
  • informisanjem i savetovanjem građana o načinu na koji mogu da prijave kršenje zakona, kao i o njhovim pravima i obavezama.

Pored toga, možemo da javno pohvalimo kvalitetan rad nadležnih organa, odnosno da apelujemo na njih da vrše svoje nadležnosti, ako to ne čine.

ORCA zastupa svoje stavove i inicijative i ne može da zastupa druga udruženja, osim ako za ovako nešto nije posebno ovlašćena.

Rešavanje problema napuštenih životinja odgovornost je države i jedinica lokalne samouprave. Ipak, svesni koliko je ovo značajan problem i sa veoma skromnim sredstvima ORCA je osmislila model „PO MERI ČOVEKA I PSA“ kako bi pomogla opštinama i gradovima da trajno reše problem napuštenih životinja. Naš stručni tim može realizovati ovaj model u saradnji sa lokalnim samoupravama.

Pogledajte šta Jovan Memedović misli o modelu “Po meri čoveka i psa”

Ne. Ne zastupamo stav da je vegetarijanski način ishrane jedini ispravan, ali smatramo da se moraju ispuniti visoki standardi dobrobiti životinja koje čovek koristi u ishrani. Visoki standardi dobrobiti farmskih životinja su ključni faktor sigurnosti i bezbednosti hrane životinjskog porekla.

Ne. ORCA je organizacija za dobrobit životinja. Postoje tri grupe organizacija koje se bave zaštitom životinja: za liberalizaciju životinja, za prava životinja i za dobrobit životinja.

ORCA prihvata činjenicu da ljudi koriste životinje kako bi zadovoljili svoje osnovne potrebe (npr. hrana, bezbedni lekovi) uz uslov da se izbegnu nepotrebna bol, patnja i stres tih životinja.