U zamršenom plesu prirode, neki od najvitalnijih igrača često ostaju neprimećeni. Među ovim neopevanim herojima su divlji oprašivači, raznolika grupa insekata, a u nekom zemljama i ptica, slepih miševa i drugih malih stvorenja koja igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže naših ekosistema i obezbeđivanju globalne bezbednosti hrane.

Dok su medonosne pčele dugo bile u centru pažnje zbog svoje uloge u oprašivanju, divlji oprašivači, uključujući tu i divlje pčele su podjednako važni, ako ne i više.

U ovom članku se bavimo značajem divljih oprašivača, njihovim jedinstvenim doprinosom biodiverzitetu i proizvodnji hrane i pretnjama sa kojima se suočavaju u savremenom svetu.

Razumevanje raznolikosti divljih oprašivača

Divlji oprašivači obuhvataju širok spektar vrsta koje su evoluirale sa biljkama, formirajući zamršene odnose koji podržavaju i njihov opstanak i reprodukciju biljaka. Ova raznolikost obuhvata preko 200.000 vrsta pčela, hiljade vrsta leptira i moljaca, brojne vrste ptica i nekoliko vrsta slepih miševa, između ostalih. Svaka grupa oprašivača pokazuje specijalizovano ponašanje, sklonosti u potrazi za hranom i prilagođavanja koja ih čine neophodnim za uspešno oprašivanje određenih biljaka.

Divlji oprašivači su veoma efikasni u svojoj ulozi oprašivača, često nadmašujući medonosnu pčelu u određenim situacijama. Mnoge divlje pčele su posebno vešte u oprašivanju, koristeći tehniku u kojoj vibriraju svoja tela na određenoj frekvenciji kako bi oslobodili polen određenih biljnih vrsta. Pored toga, divlji oprašivači mogu da posete širi spektar biljnih vrsta, doprinoseći raznovrsnosti i zdravlju ekosistema.

Značaj divljih oprašivača za biodiverzitet

Divlji oprašivači igraju ključnu ulogu u održavanju biodiverziteta, kako u prirodnim ekosistemima, tako i u poljoprivrednim predelima. Dok se kreću od cveta do cveta, divlji oprašivači olakšavaju prenos genetskog materijala između biljaka, doprinoseći genetskoj raznolikosti unutar biljnih populacija.

Ova raznolikost je neophodna za otpornost ekosistema, jer omogućava biljkama da se prilagode promenljivim uslovima životne sredine i podržava širok spektar drugih organizama koji se oslanjaju na različite biljne vrste za hranu i sklonište.

Štaviše, divlji oprašivači su neophodni za reprodukciju mnogih divljih biljaka, uključujući one koje su retke ili ugrožene. Oni igraju ključnu ulogu u opstanku i razmnožavanju autohtonih biljaka, doprinoseći obnavljanju i očuvanju prirodnih staništa.

Divlji oprašivači i sigurnost hrane

Osim svog značaja u prirodnim ekosistemima, divlji oprašivači su od vitalnog značaja za globalnu sigurnost hrane. Mnoge divlje biljke su jestive ili podržavaju rast useva kroz ekološke interakcije. Oprašivači, i oni divlji i oni koje čovek gaji poput medonosne pčele, odgovorni su potpuno ili delimično za proizvodnju približno 75% vodećih svetskih useva za ishranu ljudi.[1] Oni podržavaju rast voća, povrća, orašastih plodova i uljarica, obezbeđujući raznovrsnu i hranljivu ishranu za ljude širom sveta.

U poljoprivrednim predelima, divlji oprašivači doprinose oprašivanju useva i podržavaju proizvodnju hrane. Divlji oprašivači igraju ključnu ulogu dopunjujući napore pčela i povećavajući prinose useva. Njihov doprinos oprašivanju useva, procenjuje se na milijarde dolara svake godine.

Izazovi i pretnje divljim oprašivačima

Uprkos svom ogromnom značaju, divlji oprašivači se suočavaju sa brojnim izazovima i pretnjama koje ugrožavaju njihovu populaciju:

  1. Gubitak staništa: ekspanzija poljoprivrede, urbanizacija i promene u korišćenju zemljišta dovele su do gubitka i fragmentacije prirodnih staništa za divlje oprašivače.
  2. Pesticidi: široka upotreba pesticida, uključujući neonikotinoide i druga hemijska jedinjenja, povezana je sa smanjenjem populacija divljih oprašivača.
  3. Klimatske promene: porast temperature, promene u obrascima padavina i ekstremni vremenski događaji remete vreme cvetanja i pojave oprašivača, utičući na stopu oprašivanja.
  4. Bolesti i paraziti: divlji oprašivači su podložni bolestima i parazitima koji mogu desetkovati njihovu populaciju, utičući na zdravlje ekosistema.

Očuvanje divljih oprašivača

Zaštita i očuvanje divljih oprašivača je od suštinskog značaja za dobrobit i prirodnih ekosistema i poljoprivrednih sistema. Nekoliko strategija se može primeniti da bi se podržali divlji oprašivači i obezbedio njihov opstanak:

  1. Obnova staništa: uspostavljanje i očuvanje prirodnih staništa, kao što su livade divljeg cveća, žive ograde i autohtone bašte, obezbeđuje neophodna mesta za ishranu i gnežđenje za divlje oprašivače.
  2. Smanjenje upotrebe pesticida: usvajanje integrisanih praksi upravljanja štetočinama i smanjenje upotrebe štetnih pesticida može zaštititi divlje oprašivače i promovisati održivu poljoprivredu.
  3. Promovisanje autohtonih biljnih vrsta: davanje prioriteta upotrebi autohtonih biljaka prilikom uređenja pejzaža i bašti, obezbeđuje vredne izvore hrane i staništa za divlje oprašivače.
  4. Obrazovanje: deljenje informacija i edukacija građana o značaju divljih oprašivača i njihovom očuvanju je od vitalnog značaja za dobijanje podrške javnosti i pokretanje napora za očuvanje.
  5. Zaštićena područja i koridori za divlje životinje: uspostavljanje zaštićenih područja i koridora za divlje životinje može obezbediti bezbedne prostore za razvoj divljih oprašivača i kretanje između staništa.
  6. Naučno istraživanje i monitoring oprašivača: ulaganje u istraživanja i monitoring oprašicača, pruža vredan uvid u status i trendove populacija divljih oprašivača, usmeravajući efikasne strategije očuvanja.

Divlji oprašivači su zaboravljeni heroji očuvanja biodiverziteta i globalne sigurnosti hrane. Njihov doprinos zdravlju ekosistema, reprodukciji biljaka i oprašivanju useva je neprocenjiv. Ipak, ova vitalna stvorenja se suočavaju sa brojnim izazovima, a njihova populacija opada.

Kao pojedinci i kao društvo, imamo moć da to promenimo. Prihvatajući napore za očuvanje, promovišući prakse pogodne za oprašivače i zalažući se za politike koje štite divlje oprašivače, možemo stvoriti svet u kojem ova sićušna, ali moćna stvorenja nastavljaju da igraju svoju vitalnu ulogu u održavanju delikatne ravnoteže prirode.

Očuvanje raznovrsnosti i obilja divljih oprašivača nije samo pitanje ekološke odgovornosti; radi se o očuvanju temelja života na Zemlji. Hajde da zajedno pomognemo divljim oprašivačima da žive u izobilju, obezbeđujući uspešnu i otpornu budućnost za sve.

Tekst je izrađen u okviru projekta koji finansira Evropska unija i sprovodi organizacija ORCA u okviru programa BESTBelt kojim rukovodi fondacija EuroNatur iz Nemačke (2022-2024).

Za sadržinu teksta je isključivo odgovorna ORCA i ta sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije.

[1] https://www.fao.org/pollination/background/bees-and-other-pollinators