Velika ljubav prema biljnom i životinjskom svetu odvela me je na studije biologije. Kasnije, kao nastavnik biologije koristila sam svaki tenutak da svoje đake redovno vodim u prirodu (kada je odobravao plan časa) da hranimo ptice, pravimo kućice, ostavljamo im vodu, končiće, vunu za gnezda. Sada, kao invalidski penzioner (sa jednim plućnim krilom) trudim se da na drugačiji način dam svoj doprinos i pomognem životinjama, bar ovde u Priboju na Limu.

Trenutno brinem o nekoliko kuca i maca, s obzirom da živim blizu parka gde napušteni najčešće potraže svoje utočište. U kući hranim tri mace, u podrumu zgrade tri, ali i sve druge koje se tu pojave, poput dva manja lovačka psa, koji su bili u jako lošem stanju. Brinem se i o Beli i njena četiri šteneta koji su na svet došli u šupljem parkovskom drvetu. Žućka, Belinog mladunca, udario je auto. Iako je veterinarka rekla da ga uspavam uložila sam sve napore u njegovo lečenje i sad je jedan veseo i drag psić. Zapravo, toliko se dobro oporavio da je on je sada najjači u leglu.

Svi možemo da damo neki svoj mali doprinos kako za životnu sredinu, tako i za životinje. Sada nisam u mogućnosti da kroz edukaciju mladih to činim, ali zato svakom novom psu ili maci pomognem i pomagaću bezuslovno, sa mojom malom invalidskom penzijom. Noću vodim kuce na sigurno i toplo i podeliću sa njima poslednje što imam. Svi su očišćeni od parazita, ali problem su nam vakcine za pse i mace i sredstva za sterilizaciju. Za sada sam udomila četiri kuce i dve mace, a dajem sve od sebe da i ostalima nađem adekvatan dom gde će dobiti ljubav i pažnju kakvu zaslužuju.

Svi koji su ikada pomagali životinjama znaju da nema manje ili više bitnih, već da su nam svi podjednako dragi. Međutim uvek se neko svojom naravi ili životnom pričom izdvoji. Kod mene je to slučaj sa Belom. Novogodišnji praznici za nju i njene štence doneli su probleme, jer su pokušali da ih otruju. Neposredno pre toga komunalci su im srušili kućicu, pa smo ih sklonili na sigurno. Iznenadili smo se kada smo, pored kuca ugledali i Zelenka – mače koje je prethodnih dana tumaralo parkom i povremeno uzimao hranu koju sam mu ostavljala. Zelenko je najlepša i najbolja maca koju sam videla. Ovoga puta je bio jako druželjubiv i odmah prišao da se mazi. Od tog trenutka nije osvojio samo moje srce, već je i osigurao sebi dom, uz još dve mace koje sam imala.

Pored sterilizacije i vakcina i hrana je problem, pošto i kuca i maca ima puno. Zato sam neizmerno zahvalna organizaciji ORCA i Panini. Njihova pomoć mi znači mnogo, jer bar mesec dana neću razmišljati čime da hranim mace.

Gordana Manović