Pet stvari koje bi trebalo da znate o maskama za jednokratnu upotrebu i plastičnom otpadu

Borba protiv plastičnog otpada otežana je usled pandemije COVID-19, tj. čestom upotrebom jednokratnih maski, rukavica i ostale zaštitne opreme. Zato agencije Ujedinjenih nacija i partneri prenose da se količina odbačene plastike svake godine može značajno smanjiti, ili čak eliminisati, ako se primene efektivne mere.

Zagađenje uzrokovano ogromnim porastom prodaje maski

Promovisanje nošenja maski kao načina suzbijanja širenja COVID-19, dovelo je do ogromnog porasta proizvodnje maski za  jednokratnu upotrebu. UNCTAD procenjuje da će ove godine ukupna globalna prodaja iznositi 166 milijardi dolara, što je veliki porast u odnosu na oko 800 miliona u 2019. godini.

Nedavni izveštaji medija koji pokazuju video snimke i fotografije ronilaca kako skupljaju maske i rukavice koje zagađuju vode oko Francuske Rivijere, bile su alarm za mnoge koji su svoj fokus preusmerili na problem plastičnog otpada. Ovi izveštaji su takođe podsetnik da političari, lideri i uticajni pojedinci moraju javno da pričaju o problemu plastičnog zagađenja.

Ekološka šteta

Ako su istorijski podaci pouzdani indikatori, može se očekivati da će oko 75% iskorišćenih maski, kao i ostalog otpada vezanog za pandemiju, završti na deponijama ili plutajući morima. Pored ekološke štete, program UN za životnu sredinu (UNEP) procenjuje da će finansijski trošak u oblastima turizma i ribolova biti oko 40 milijardi dolara.

UNEP upozorava da, ukoliko se velikim porastom medicinskog otpada (od čega većinu čini štetna plastika za jednokratnu upotrebu)  ne upravlja odgovorno i bezbedno, može doći do nekontrolisanog odlaganja otpada.

Prema navodima UNEP-a koji je napravio seriju činjenica na ovu temu, potencijalne posledice uključuju: rizike po javno zdravlje od zaraženih korišćenih maski; gorenje na otvorenom ili nekontrolisano spaljivanje maski što dovodi do oslobađanja toksina u okolinu i do sekundarnog prenosa bolesti na ljude.

Zbog straha od ovih potencijalnih sekundarnih uticaja na zdravlje i okolinu, UNEP apeluje na zvaničnike širom sveta da poprave načine upravljanja otpadom, koji uključuje medicinski i štetan otpad, kao neophodnu javnu uslugu. Agencija raspravlja o tome da je bezbedno rukovođenje i finalno odlaganje ovog otpada, vitalni element efektivnog i hitnog odgovora na trenutnu situaciju..

Postojeća rešenja bi mogla da smanje plastični otpad za 80%

Ipak, trenutna situacija može biti promenjena nabolje, što je pokazano nedavnim i sveobuhvatnim izveštajem na temu plastičnog otpada, koji su zajedno objavile neprofitna organizacija The Pew Charitable Trusts i kompanija Systemiq.

Studija “Lomljenje plastičnog talasa: sveobuhvatna procena načina za zaustavljanje okeanskog plastičnog otpada”, prognozira da će (ukoliko se ne preuzme akcija), količina odbačene plastike u okeanu biti utrostručena do 2040. godine, povećavajući se od 11 do 29 miliona tona po godini.

Ali, oko 80% plastičnog otpada i zagađenja može biti elimisano u toku istog tog perioda, jednostavnom zamenom neadekvatnih propisa, promenom poslovnih modela i uvođenjem podsticaja koji vode do smanjene proizvodnje plastike. Druge preporučene mere podrazumevaju dizajniranje proizvoda i pakovanja koja se mogu mnogo lakše reciklirati i proširenje radijusa sakupljanja otpada, posebno u zemljama sa nižim prihodima.

Globalna saradnja je ključna

U julskoj analizi plastike, održivosti i razvoja, UNCTAD je došao do zaključka da globalne trgovinske politike takođe igraju važnu ulogu u smanjenju zagađenja.

Mnoge zemlje su uvele propise koji spominju plastiku tokom cele poslednje decenije, što je indikator sve veće zabrinutosti oko tog problema. Ipak, kako UNCTAD ističe u svojoj analizi, da bi trgovinske politike bile zaista efikasne i koordinirane, potrebna su globalna pravila.

Promovisanje  planete i sjajnih poslovnih alterenativa

Dok bi sprovođenje ovih mera veoma smanjilo količinu plastičnog zagađenja od danas pa do 2040. godine, izveštaj koji su objavili Pew i Systemiq naglašava da će i u najboljem slučaju, pet miliona tona plastike svakako završiti u okeanima svake godine. Autori studije zaključuju da dramatičan porast u inovacijama i investicijama vodi ka tehnološkom napretku i da bi bilo neophodno da se sveobuhvatno pozabave problemom zagađenja.

Osim toga, UNCTAD apeluje na zvaničnike država širom sveta da počnu da promovišu netoksične, biorazgradive ili lako reciklirajuće alternative, kao što su prirodna vlakna, pirinčana ljuska i prirodna guma. Ovi proizvodi bi bili mnogo bezbedniji za okolinu i, pošto su razvijene zemlje ključni snabdevači mnogih zamena za plastiku, pružali bi nova radna mesta. Bangladeš je, na primer, vodeći svetski snabdevač jute, dok Tajland i Obala Slonovače čine najveći deo transporta prirodne gume.

“Ne postoji samo jedno rešenje za plastični otpad u okeanima, ali kroz brze i usklađene akcije, možemo pobediti plastičan talas”, kaže Tom Dilon,  potpredsednik za životnu okolinu u organizaciji Pew. Kao što izveštaji organizacije pokazuju, “možemo investirati u budućnost smanjenog otpada, u bolje zdravstvene ishode, u veće poslovne kreacije i u čistiju i otporniju okolinu i za ljude i za pririodu.”

Prevela: Nikolina Milosavljević
Fotografija: Brian Yurasits on Unsplash