Moja velika naklonost prema pticama potiče još iz ranog detinjstva. Posebnu pažnju obraćao sam na ptice koje su nam dolazile u dvorište i koje sam viđao u okolini. Prvo sam naučio da prepoznam vrapca, ševu, pa gugutku, grlicu, goluba, a kasnije i batokljune, malu i veliku senicu, crvendaća, slavuja, detlića, žunju, goluba grivnaša i dupljaša.

Možda najznačajniji period u mom radu sa pticama počeo je kada mi se pridružila i moja supruga Mirjana. Ptice nam značajno koriste, naročito u poljoprivredi i voćarstvu tako što uništavaju glodare, insekte i tako održavaju ravnotežu u prirodi. Sama pojava ptica i njihova blizina govore koliko su priroda i sredina u kojoj živimo zdrave. Naravno, lepo je videti ptice u dvorištima, parkovima, naročito u blizini vrtića, jer sve to deluje edukativno na mlađe naraštaje.

Primetio sam čudno ponašanje kod nekih vrsta koje su deo našeg okruženja, ali koje su se držale podalje od čoveka. Primetio sam da kada su ljudi počeli da im uništavaju staništa na koja su navikli izgradnjom puteva, uzurpiranjem zemljišta, sečom šuma i izgradnjom infrastrukture i objekata, one su počele da se nastanjuju bliže naseljima. Mi smo im zato dopustili da nam se nastane u dvorištu, privukli smo ih hranom i stekli njihovo poverenje.

Shvatio sam da je znanje moć, ali i da znanjem čovek lakše shvata sebe i druge, pa i vrste koje su na evolutivnoj lestvici ispod nas. Smatram da je čovek kao humanoid i socijalno biće dužan da se stara o životinjskom svetu i da svako ima razlog svog postojanja.

Hranimo ih preko cele godine, ali najviše tokom zime, jer im je tada hrana u prirodi najmanje dostupna iz više razloga: sneg, mraz, led, mirovanje prirode itd. Brinemo se o povređenim pticama, stalnim objavama na društvenim mrežama pokušavamo da utičemo na svest ljudi koji na prirodu i životinje nemaju iste poglede kao mi.

Jednom prilikom dok smo hranili ptice na bagremu pored prozora, ostalo je nešto hrane na limu pod prozorom. Sledećeg jutra čuo sam neke zvuke. Supruga i ja smo primetili vrapce i senice kako jedu ostatke hrane. Prošlo je par dana i onda se desilo nešto čudno, više vrabaca je uporno kljucalo na prozorsko staklo u želji da nas alarmiraju. Mi smo to shvatili da oni na svoj način traže hranu na mestu gde smo je mi slučajno ostavili. Postavili smo hranu na prozor, možete zamisliti kako je to bio lep prizor.

Pomoć organizacije ORCA i Paninija korisna nam je u vidu hrane, zatim činjenica da su uvideli našu želju i opredeljenje da pomažemo pticama u Šapcu i na neki način dali nam kredibilitet i shvatili ozbiljno to što radimo. Naši prihodi su sasvim skromni, pa su nam ovom donacijom značajno pomogli u nastojanjima da se brinemo i dalje o našim malim pernatim prijateljima i da nas nadalje motivišu.

Svaka podrška životinjama je značajna, jer pomažući životinjama štitimo njihovu populaciju, prenosimo pozitivne rezultate na prijatelje, poznanike, a sve u cilju da što više ljudi uverimo u potrebu očuvanja prirode i životinjskog sveta.

Novica Trifunović sa suprugom Mirjanom