Globalna pandemija je lekcija i upozorenje za čitav svet – zdrava priroda i životinje, kvalitetna i bezbedna hrana su od neprocenjivog značaja za naš opstanak! Kako se proizvodi kvalitetna hrana, šta znači kada neka namirnica nosi oznaku “geografskog porekla” i kako su se domaći proizvođači snašli na on-line tržištu objašnjava Stevica Marković, član Udruženja proizvođača “Leskovačkog domaćeg ajvara” i predstavnik Saveza “Original Srbija”. 

Kako je nastao Savez “Original Srbija” i ko su njegovi članovi?

Svoje postojanje dugujemo našem dragom Goranu Puači, nekadašnjem predsedniku Udruženja “Futoški kupus”. Goran je bio jedan od najvećih boraca za afirmaciju futoškog kupusa. Bio je inicijator osnivanja Saveza “Original Srbija” 2015. godine. Ideja je bila da se okupe svi proizvođači čiji će proizvodi nositi oznaku geografskog porekla. Danas Savez čini 10 udruženja: ariljska malina, đerdapski med, fruškogorski lipov med, futoški kupus, kačerski med, leskovački domaći ajvar, petrovska klobasa, sremski kulen, vrbički prolećni beli luk i zlatarski sir. 

Šta znači kada neki proizvod nosi oznaku geografskog porekla? 

Oznaka geografskog porekla garantuje visok kvalitet i specifičan način proizvodnje. Najveći deo poslova obavlja se ručno, nema industrijske prerade, poštuje se tradicija i znanje koje se prenosi generacijama sa kolena na koleno. U proizvodnji hrane se koriste isključivo lokalni resursi – ako pričamo o sremskom kulenu koristi se isključivo meso svinja koje su odgajane na području Srema, hranjene kukuruzom i drugim biljkama koje su takođe uzgajane na prostoru Srema. Isto važi za med, ajvar i ostale proizvode na našoj listi. Hrana koju mi proizvodimo predstavlja poseban spoj lokalne klime, zemljišta, posebne rase, sorte i to predstavlja njenu najveću vrednost

Kada kupujete domaće od malih sertifikovanih proizvođača, pomažete očuvanju tradicije i zaštitu domaćih, starih sorti!

Tradicionalni proizvodi su deo našeg gastronomskog i kulturnog nasleđa i identiteta. Nažalost, postoje proizvođači u Srbiji, “plagijatori” koji koriste naša prepoznatljiva imena za svoje proizvode koji nisu ni upola toliko kvalitetni. Mi ulažemo jako puno rada, vremena i novca, postupak sertifikacije je strog i traje. Postoji sertifikaciona komisija koja ocenjuje proizvod, Ministarstvo poljoprivrede sve to nadgleda. I kada se konačno pojavite na tržištu sa sertifikatom, vidite da tu ima mnogo onih koji nude “leskovački ajvar”, “futoški kupus” ili “zlatarski sir” – a ustvari to nisu originalni proizvodi. Naša poruka potrošačima jeste da dobro provere poreklo proizvoda pre kupovine. Cena “plagijatorskih proizvoda” je povoljnija jer se koriste hibridne sorte i industrijski procesi prerade. 

Sa kakvim problemima ste se susreli od sredine marta kada je uvedeno vanredno stanje? 

Čitava privreda u Srbiji je pogođena vanrednim stanjem, pa i naš Savez. Najteži udar primili su naši pčelari jer je najveći broj njih u starosnoj grupi iznad 65, odnosno 70 godina i zbog toga nisu bili u mogućnosti da obilaze pčelinjake. To će nas sigurno koštati gubicima u proizvodnji meda. Plasman robe na domaće tržište u poslednjih mesec ipo dana je dosta otežan. Ugostiteljski objekti su zatvoreni, a mnogi restorani i hoteli su godinama naši verni klijenti, posebno kada govorimo o prodaji sremskog kulena i domaćeg ajvara. Što se tiče plasmana robe na međunarodno tržište, to je potpuno obustavljeno. 

On-line pijace i marketi su nešto novo i za potrošače i za proizvođače hrane u Srbiji. Kako se Savez Original Srbija snašao na on-line tržištu?

Brzo smo postali svesni da moramo reagovati i prilagoditi se novoj situaciji. Pre nekoliko nedelja izašli smo na on-line tržište. Srećom, pokretanje on-line platforme za kupovinu i dostavu hrane je dugo u planu, a ovo nas je samo ubrzalo da završimo započeto. Još uvek se navikavamo, kao i naši kupci, ali možemo da se pohvalimo sa nekoliko desetina uspešno obavljenih narudžbina. Aktivirali smo Fejsbuk i Instagram stranicu kako bismo brzo i lako mogli da komuniciramo sa potrošačima. Tu ima još mnogo posla i planiramo da nastavimo sa online prodajom i nakon okončanja vanrednog stanja. 

Ipak nije sve tako jednostavno. Mali proizvođači koji se bave uzgajanjem ranog povrća pretrpeli su najveće gubitke. Rotkvice, luk, salatu i drugo povrće ne možete zapakovati i poslati kurirskom službom. Poljoprivrednici iz regiona Leskovca su se udružili i pokrenuli Leskovačku on-line pijacu na Fejsbuku koja ima preko 8.700 članova i tamo plasiraju svoje povrće ka potrošačima. To jeste pomoglo, ali ništa ne može da zameni prave pijace. Slične primere imamo i u drugim gradovima Srbije. 

Šta možemo očekivati od Saveza “Original Srbija” u budućnosti?

Dugo planiramo da u našu zajednicu uključimo neprehrambene proizvode. Po ukidanju vanrednog stanja, nastavićemo sa dogovorima sa Etno mrežom – krovnom asocijacijom proizvođača rukotvorina iz cele Srbije. Nadamo se da će se vrlo brzo u sklopu Original Srbija naći priotski ćilim, bezdanski damast, tekeriški peškir, pletivo iz Sirogojna i grnčarija iz Zlakuse. 

Nastavićemo takođe sa razvojem on-line marketinga. Važno je da naši poljoprivrednici prate savremene trendove. To je možda za neke od nas, posebno starije, izazov, ali to moramo da prevaziđemo ukoliko želimo da postanemo prepoznatljivi na tržištu. 

Na jesen planiramo, ako to bezbednosni uslovi budu dozvoljavali, učešće na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Osim ove, svoje proizvode izlažemo i na drugim domaćim i inostranim manifestacijama, poput: Futoške kupusijade, Belgrade Food Show, Terra Madre Salone del Gusto (Međunarodna gastronomska izložba u Torinu) i drugo.