Albert Ajnštajn je tvrdio: „Kada bi pčele nestale čoveku bi ostalo četiri godine života“. Značaj pčela je toliko veliki, da se ne može ni opisati. Ove godine, nisu samo pčelari i poljoprivrednici na gubitku, već i priroda, ona najviše gubi – pčele su glavni oprašivači biljaka. Kada štitimo pčele, štitimo i prirodu!

Sa nama razgovara Radivoje Stojanović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije SPOS

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) čini 237 pčelarskih udruženja koja postoje u našoj zemlji. Organizacija je više puta kroz istoriju menjala svoje ime, ali ne i svoj cij koji je postavljen još daleke 1897. godine – da radi na razvoju i unapređenju pčelarstva u Srbiji. 

Sa kojim problemima se suočavaju pčelari Srbije od početka vanrednog stanja?

Problema ima mnogo. Šteta koju će pčelari i pčelarstvo u Srbiji pretrpeti ove godine biće ogromna. Rezultate  krize znaćemo tek na jesen, verovatno u oktobru, ali već sada znamo da će gubici biti veliki. 

Pčelarstvom se bave uglavnom stariji stanovnici Srbije. Većina naših članova starija je od 65 godina i njima je obilazak pčela zabranjen. Tačnije, govorimo o 2818 pčelara koji zajedno imaju preko 160 000 košnica. Količina meda koju oni proizvode zaista je velika – kada je dobra godina, jedna košnica može dati između 60 i 80 kg meda. Kada su loše godine to iznosi nekih 15 kg po košnici. Kakva će ova godina biti, to u ovom trenutku ne možemo ni da zamislimo. Udarni meseci, kada ima najviše radova sa pčelama su mart, april i maj. Mnogo toga smo propustili i to je teško nadoknaditi. Poslednjih dana imali smo problem i sa izbijanjem požara u okolini Vranja, a zbog zabranje kretanja naš član nije bio u mogućnosti da spase svoje košnice. 

Košnice su postale laka meta za lopove! 

Zabrana kretanja dovela je do još jednog problema – košnice su napuštene i postale su lak plen za lopove (vrednost svake košnice je između 250 i 300 evra, kada je košnica „u paši“). Naši članovi su do sada prijavili više od 60 ukradenih košnica. To je dodatni udarac za domaćinstva koja se bave pčelarstvom, koja se i ovako suočavaju sa lošom ekonomskom situacijom. 

Zbog čega je važno da se pčelarima omogući nesmetan rad tokom vanrednog stanja?

Svaki pčelinjak je karantin –  Pčelari su na pčelinjaku uvek u samoizolaciji jer svoje poslove inače uvek obavljaju sami! Rad na pčelinjaku ne samo da relaksira, već ima i terapeutsko dejstvo. Sve to pozitivno utiče na psiho-fizičko stanje starijih osoba koji su trenutno izolovani u zatvorenom prostoru. Za pčelare ovo nije samo izvor prihoda, to je poziv. Oni osećaju veliku povezanost sa prirodom i znaju da BEZ PČELA I PČELINJAKA NE BISMO IMALI HRANU! Drugo, ne možete tek tako pronaći mlađeg volontera koji će imati dovoljno znanja za rad sa pčelama – ukoliko se ošteti matica izgubiće se čitav pčelinjak!

Mi smo do sada uvek imali odličnu saradnju sa nadležnim Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstvom unutrašnjih poslova. Veliku podršku u ovom periodu dobijamo od NALED-a (Nacionalna Alijansa za lokalni ekonomski razvoj). Verujemo da je moguće, da zajedno sa Vladom Republike Srbije uz savete struke, nađemo rešenje koje će pomoći da spasemo pčelarstvo i sačuvamo naše pčele u ovim teškim vremenima! 

Autor: Milica Lukić