Da, COVID-19 potiče od životinja. COVID-19 prenešen je sa divljih životinja na ljude kao posledica velikog broja vrsta koje se prodaju na „mokrim“ tržištima. Takva tržišta uobičajena su u Aziji, kao i u mnogim drugim zemljama u razvoju, i prodaju sve kvarljive namirnice: voće, povrće i, najvažnije, životinje – mrtve ili žive, domaće i divlje, pišu Rajneke Hemlers, dr Elena Nalon i Ilaria Di Silvestre.

Ovog puta je pandemija došla iz Azije – ali je podjednako lako mogla tamo i da nastane.

EU je glavno odredište za egzotične kućne ljubimce, uključujući primate, reptile i vodozemce. Njima se trguje legalno i ilegalno i prevozi ih se kako bi se prodali i čuvali u kućama građana EU, bez sanitarnih kontrola. Trgovci ne prihvataju nijednu od bezbednosnih predostrožnosti neophodnih u drugim industrijama EU. Životinje su možda čuvane u uslovima sličnim onima na azijskim ili afričkim vlažnim pijacama , pre nego što su bile prevezene u kuće širom Evrope. Ovo je tempirana bomba spremna da eksplodira.

Drugi glavni uzrok širenja životinjskih bolesti prenosivih na ljude – zoonoza – je pritisak na biodiverzitet. Promene u korišćenju kopna i mora i gubitak staništa zbog poljoprivrednih aktivnosti, posebno radi intenziviranja uzgoja životinja, uzrokuju češće i bliže interakcije životinja (domaćih i divljih) ljudi i ekosistema. Zoonoze se redovno pojavljuju kao rezultat onoga što je sada, nažalost, norma u proizvodnji hrane u većini razvijenih delova sveta: intenzivna poljoprivreda.

Uzgajane životinje koje drže milijarde ljudi (bilioni, ako uzmemo u obzir ribe u akvakulturi) su rezervoari bolesti koje mogu biti opasne, ako ne i pogubne za ljude. U izveštaju iz 2008. godine o industrijskoj proizvodnji poljoprivrednih životinja u Americi, stručnjaci su upozorili na “neprihvatljive” rizike za javno zdravlje koje predstavlja industrijalizovani uzgoj životinja. Nedavna studija otkrila je da su „od 1940. godine poljoprivredne aktivnosti bile povezane sa > 25% svih  i > 50% zoonotskih zaraznih bolesti koje su se pojavile kod ljudi. Ove proporcije će verovatno rasti kako se poljoprivreda širi i intenzivira“.

Osim uticaja intenzivnog uzgoja na same životinje, njegov potencijal kao legla za zoonoze je poražavajući. Svake godine se u svetu zakolje sedamdeset milijardi pilića i 1,5 milijarda svinja. Azijski sojevi “ptičijeg gripa” H7N9 i H5N1 – koji potiču od peradi – odgovorni su za većinu ljudskih bolesti širom sveta, u pogledu težine bolesti i smrtnosti.

Svinje istovremeno mogu da se zaraze ptičjim gripom i gripom koji je “namenjen” ljudima. Ako se to dogodi, geni ovih različitih virusa mogu se kombinovati i stvoriti novi virus koji može da izazove pandemiju gripa. Tokom 2009. godine, virus gripa A H1N1 sa genima svinja, živine i ljudi prouzrokovao je prvu pandemiju u više od 40 godina. Sada sezonski virus ljudskog gripa koji i dalje kruži širom sveta.

Virusi nisu jedina pretnja. Za nekoliko zoonotskih bakterija domaće životinje predstavljaju domaćina. SZO procenjuje da globalno 111 miliona godišnjih slučajeva bolesti prenosivih hranom izazivaju različiti sojevi Ešerihije koli, najmanje 95,5 miliona slučajeva prouzrokovanih kampilobakterijama i 80 miliona slučajeva salmoneloze.

I to nije sve. Lečenje farmskih životinja protiv bolesti u intenzivnim industrijskim uslovima zahteva masovnu upotrebu antimikrobnih lekova, što u velikoj meri doprinosi onome što je SZO opisala kao „jednu od najvećih pretnji globalnom zdravlju, bezbednosti hrane i razvoju danas” – antimikrobnoj otpornosti.

Možemo kriviti samo sebe

Divlje i domaće životinje su hiljadama godina nosile viruse i bakterije. Ono što se promenilo je način na koji mi ljudi komuniciramo sa njima.

Životinje ne traže da završe na “mokrim” pijacama. Ne traže da se njima trguje, da ih se prevozi i drži kao kućne ljubimce. Ne traže da se intenzivno uzgajaju. I usprkos nedvosmislenim naučnim dokazima o rizicima po javno zdravlje, industrija i vlade su zatvorile oči.

Sad ili nikad

Ali postoji nada na vidiku.

Trenutna pandemija COVID-19 pokazala je da način na koji postupamo sa životinjama s kojima delimo planetu ima posledice koje ne možemo nastaviti da ignorišemo.

Ove godine EU ima sjajnu priliku da pokaže da je lekcija naučena. Evropska komisija priprema dve ključne komponente Zelenog sporazuma EU: Strategiju biodiverziteta do 2030. i Strategiju pod nazivom “Farm to Fork Strategy”. Ova dva dokumenta, ako su dovoljno ambiciozna, mogu pokrenuti odlučujuću promenu smera politike EU u vezi sa trgovinom divljim životinjama i poljoprivrednom praksom.

Nova Strategija biodiverziteta EU treba da uključi posebne akcije u borbi protiv trgovine divljim životinjama i na efikasan način reguliše trgovinu egzotičnim kućnim ljubimcima u EU, čime se štiti zdravlje potrošača iz EU, kao i globalna biološka raznolikost od rizika koje predstavlja trenutno loše regulisana trgovina živim divljim životinjama. Treba razmotriti „Pozitivnu listu“ EU, instrument preventivne prirode, koji navodi koje su životinjske vrste pogodne i sigurne za držanje kao kućnih ljubimaca. Takav spisak je već uspešno uveden u Belgiji i Luksemburgu, a razvija se u Holandiji.

Strategija „Farm to Fork“ može i treba da igra veoma važnu ulogu u zaštiti zdravlja ljudi i životinja u sve većem riziku od pandemija i antimikrobne otpornosti izazvane intenzivnim industrijskim uzgojem životinja. Takva strategija treba da obuhvati konkretne mere za promociju prelaska na zdraviju ishranu zasnovanu na biljkama, postupke uzgoja životinja koji donose veće dobrobiti i mogu drastično umanjiti preveliku zavisnost od antimikrobnih tretmana i poljoprivredne sisteme i prakse koji mogu doprineti bogaćenju biodiverziteta umesto da ga osiromašuju.

Pandemija koja je u toku uči nas bolnoj, ali neophodnoj lekciji: poštovanje životinja i njihovih staništa je sastavni deo ljudskog zdravlja i dobrobiti. Ako je ikada postojalo vreme za odvažnost, sada je taj trenutak.

Izvor: Eureporter