Srbija je zabranila ubijanje životinja radi proizvodnje krzna! 

Veliki uspeh nakon 15 godina kampanje „Da ih ne Okrznu!“ 

Od 1. januara 2019. godine u Srbiji je zabranjeno ubijanje životinja radi proizvodnje krzna. Uspeh koji je usledio nakon 15 godina kampanje “Da ih ne Okrznu!”

Naime, u skladu članom 7. tačka 37), a u vezi sa sa članom 89. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, br. 41/2009), od 1.1.2019. stupila je na snagu odredba kojom se zabranjuje „držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože“. Zabrana je propisana još 2009. godine, a njeno stupanje na stagu je odloženo 10 godina kako bi oni koji se bave ovom delatnošću mogli da prilagode svoje poslovanje.

„Kampanja za zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna „Da ih ne Okrznu!“ je naša najduža kampanja – trajala je punih 15 godina. Zahvaljujemo se volonterima, medijima i javnosti – hiljadama ljudi koju su tokom svih ovih godina verovali da naša zemlja treba da bude zemlja čiste ekološke poljoprivredne proizvodnje, zemlja koja afirmiše ekološki i etički prihvatiljive delatnosti, nasuprot krznarskoj industriji“izjavio je Elvir Burazerović, direktor ORCA ovim povodom.

Kampanja „Da ih ne Okrznu!“

Kampanja za zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna „Da ih ne Okrznu!“ pokrenuta je 2003. godine i intenzivno je vođena do 2009. godine kada je usvojen Zakon o dobrobiti životinja koji je propisao ovu zabranu, a njenu primenu odložio do 2019. godine. U međuvremenu bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja da se ova zabrana ukine, što nije naišlo na podršku javnosti i zakonodavca. Podsetimo se kampanje ORCA, modne kuće Passage i TV Metropolis “Da ih ne Okrznu!”  OVDE

Podsetimo se argumenata

Razloga za ukidanje gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna ima mnogo. Oni su pre svega ekološke i etičke prirode. Industrijsko gajenje krznašice nemoguće je sprovoditi na human način, a količina leševa i opasnih hemikalija koje se koriste u ovoj industriji trajno zagađuju životnu sredinu. Čak 100 činčila je potrebno ubiti da bi se napravio samo jedan kvadratni metar kvalitetne bunde! Pored toga, s obzirom na veoma mali broj farmi, od kojih je još manji broj onih koje rentabilno posluju, teško je govoriti o bilo kakvim ekonomskim koristima za državu. Jedna od dve veće firme koje se bave gajenjem ovih životinja od 2010. do 2014. godine uplatila je svega 607.000 dinara u budžet!

Imajući u vidu ove činjenice, kao i rastuću zabrinutost javnosti za dobrobit ovih životinja, ali i negativne ekološke uticaje krznarske industrije evidentna je tendencija ukidanja ove „prljave“ industrije širom evropskog kontinenta. Gajenje životinja radi proizvodnje krzna zabranjeno je u sledećim zemljama: Velika Britanija (2000), Austrija (2004), Slovenija (2013), BJR Makedonija (2014), Hrvatska (2018), Luksemburg (2018), Češka (2019). Pored toga, sledeće zemlje usvojile su zabrane koje će stupiti na snagu u narednih nekoliko godina: Belgija (2023), Holandija (2024), Norveška (2025) i Bosna i Hercegovina (2029).

Istovremeno, neke evropske zemlje propisale su rigorozne uslove za ovu delatnost i na taj način dovele do toga da uzgoja krznašica u tim zemljama više i nema (Švajcarska, Švedska, Danska, Šapanija). Nemačka je 2017 usvojila veoma stroga pravila u vezi sa gajenjem krznašica i očekuje se da će se 2022 industrija u potpunosti ugasiti jer neće biti profitabilna.

Trenutno se zabrana gajenja i ubijanje životinja radi proizvodnje krzna razmatra u Poljskoj, Irskoj, Litvaniji i Estoniji.