Trećeg aprila, Entoni S. Fauci, vodeći državni epidemiolog u SAD, priključio se pobornicima hitnog zatvaranja kineskih „mokrih pijaca“, na kojima se smatra da je nastao korona virus. Mesari, lovci i potrošači svi zajedno na jednom mestu, kolju i trguju živim životinjama; idealna sredina za zoonotske bolesti da pređu sa zaraženog stvorenja na čoveka.

Međutim, Kina ni u kom slučaju nije jedina zemlja u kojoj su pijace živih životinja i druge primitivne aktivnosti česta pojava. Samo unutar pet gradskih opština Njujorka posluje oko 80 njih, navodi neprofitna grupa Slaughter Free NYC koja se tome protivi. Ove pijace nalaze se blizu stanova, škola i javnih parkova.

Manje ozloglašene ali uobičajene pretnje javnom zdravlju jesu „objekti za intenzivno stočarstvo“ (“concentrated animal feeding operations” – CAFOs ) rasuti po Jugu i Srednjem zapadu (SAD-a). Farme za masovni uzgoj skladište na hiljade životinja koje se valjaju u sopstvenom izmetu sa ograničenim ili bez ikakvog ličnog prostora, stvarajući uslove za brzo širenje mikroba otpornih na antibiotike i zoonotskih patogena. Skoro celokupna ponuda životinjskih proizvoda koji se koriste u Sjedinjenim Državama potiču sa ovih farmi za masovni uzgoj.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nas već godinama upozoravaju na rizike koje donose farme za masovni uzgoj. Nehigijenski životni uslovi slabe životinjske imuno sisteme i povećavaju njihovu podložnost zarazama i bolestima. Rešenje masovnih uzgajivača jeste da životinjama daju prekomerne doze antibiotika koji na kraju završavaju u našim prehrambenim proizvodima i na našim tanjirima, sistematski podstičući kod ljudi smrtonosnu otpornost na lekove koji su nekada uništavali svakodnevne zaraze. Ovakvo stanje dovelo je čovečanstvo do tačke da SZO procenjuje da više od polovine ljudskih bolesti potiče od životinja.

Mnogi od nas su dovoljno privilegovani da ostanu u bezbednosti svog doma okruženi svojim najvoljenijima kako bi izbegli korona virus. Ali da li smo se zapitali kako je pojedincima i zajednicama na koje direktno utiču naši izbori i stilovi života? Desetine hiljada ljudi širom sveta svakodnevno se suočava sa pretnjama njihovom zdravlju i dobrobiti koje potiču od životinjskog otpada koji se nadvija ili razliva po njihovim posedima. Oni nisu u mogućnosti da „ostanu kod kuće“ kako bi se zaštitili. Hoćemo li jednako da se posvetimo sprečavanju budućih epidemija i pružanju pomoći u uklanjanju industrija koje nanose toliko štete zajednicama širom zemlje kao što smo to uradili u borbi protiv sadašnjeg virusa?

Dok ova katastrofa nastavlja da pustoši čovečanstvo, moramo da ispitamo našu ulogu u nastanku korona virusa i našu osetljivost na sve veći broj bolesti koje su rezultat našeg nametanja životinjskom carstvu i životnoj sredini. Ova istraga ne sme da se završi sa slepim miševima, majmunima i drugim egzotičnim divljim životinjama navodno krivim za nedavne zaraze. Trebalo bi da obuhvate sve industrije koje doprinose slabljenju zajednica, našoj osetljivosti na bolesti i potpunoj bespomoćnosti prema njihovom nastanku. Ispravno mišljenje javnog zdravstva navelo bi nas da preoblikujemo naše obrasce potrošnje, smanjujući našu zavisnost od životinjskih proizvoda. Prehrambeni proizvodi prepuni bakterija (koji nastaju na nehumane načine) su razlog zbog kog su ljudi bolesni.

COVID-19 je poražavajući pokazatelj onoga što nas tek čeka ukoliko ne načinimo brze i sveobuhvatne promene, među kojima je najjednostavnija zatvaranje pijaca živih životinja i usred ove globalne pandemije.

Izvor: TheEagle