Širom sveta 26. januara obeležava se Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine, koji je ustanovljen još 1972. godine kada je u Stokholmu održana prva Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini.

Na konferenciji je usvojena Deklaracija kojom se naglašava potreba za obrazovanjem o ekološkim problemima, globalnim i lokalnim, kako bi se svim građanima pružile informacije neophodne za njihovo aktivno učešće u očuvanju životne sredine.

Prva Konferencija UN o životnoj sredini pokrenula je društvo na globalnom nivou da deluje u pravcu menjanja svesti o stanju u životnoj sredini, o načinu korišćenja resursa, zagađivanju i njegovim posledicama i potrebi da se spreči dalje degradiranje životne sredine. Na ovoj konferenciji je usvojena deklaracija kojom se naglašava potreba za obrazovanjem o zaštiti životne sredine. Tri godine kasnije, od 13. do 22. oktobra, Beograd je u okviru programa Ujedinjenih nacija ugostio predstavnike sedamdesetak država na Međunarodnom seminaru o obrazovanju o zaštiti životne sredine. Kao rezultat ovog seminara objavljena je „Beogradska povelja“, dokument koji postavlja ciljeve i osnovne smernice programa obrazovanja o životnoj sredini na globalnom nivou.

Šta podrazumeva obrazovanje o zaštiti životne sredine?

Ono podrazumeva poznavanje prirodnih i društvenih nauka potrebnih za razumevanje i rešavanje ekoloških izazova, ali i formiranje novog sistema vrednosti čoveka u odnosu na prirodu i okruženje, zasnovanog na redefinisanim moralnim principima. Glavni cilj ekološkog obrazovanja je naučiti ljude da u interesu svog opstanka moraju poštovati zakone i zahteve prirode, a ona će im bogato uzvratiti.

Obrazovanje o zaštiti životne sredine propagira svest, znanje, vrednosti, stavove i veštine u svakom pojedincu. Uči ga da poštuje okolinu kroz saradnju u rešavanju ekoloških problema na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, da razmišlja o predstavljanju i rešavanju ekoloških problema sa kojima se susreće u svom okruženju, ali i da bude svestan problema koji se javljaju u udaljenim mestima i da razume da su to i njegovi problemi zbog povezanosti svih sistema na Zemlji.

Neznanje i ravnodušnost može izazvati ogromnu i nepopravljivu štetu životnoj sredini od koje zavise naši životi i dobrobit. Nasuprot tome, sa malo većim znanjem i mudrijim akcijama možemo postići za sebe i svoje potomstvo bolji život u zdravom i lepom okruženju.

Izvor: Ekoblog