Zdravlje male lavice Kiki, koja je pre skoro dve nedelje pronađena napuštena na Čantavirskom putu u Subotici i zatim prebačena u Zoološki vrt Palić, nažalost je sve lošije. Neizvesno je da li će preživeti.

Ova, poslednja u nizu žrtava ilegalne trgovine ugroženim vrstama, tužno nam ilustruje svu okrutnost i opasnost ove kriminalne aktivnosti. Zbog samo par fotografija na Tik toku i Instagramu – ceo jedan život patnje.

Kako je lavica Kiki trenutno, a kako je dospela u ovo teško stanje, otkriva nam Marko Lazić, veterinar Zoo vrta Palić, gde je mala lavica smeštena u cilju njenog oporavka.

S tugom u glasu, Marko započinje: „Ovo je do sada najgori slučaj zanemarivanja i zlostavljanja jedne divlje životinje koji sam video“.

Marko dalje objašnjava kako je lavica dospela u zoo vrt: „Mala lavica Kiki se u Zoo vrtu Palić nalazi od 21. septembra. Preuzeli smo je, na osnovu poziva Inspektora za ekološki kriminal i Inspektora za zaštitu životne sredine, kako bismo joj pružili pomoć i šansu za oporavak.

Odmah po preuzimanju smo je odveli na detaljan veterinarski pregled, gde su urađene sve potrebne analize – najpre na infektivne bolesti, na koje je bila negativna. Međutim, i pored toga, njeno stanje je bilo jako loše“, navodi Marko.

„Visoka urea, niske vrednosti natrujuma, vlažni dermatitis u predelu repa, infestacija spoljašnjim i unutrašnjim parazitima. Opšta zapuštenost životinje je bila jako izražena.

Iako je po prirodi mesojed, ova lavica nije prepoznavala meso kao hranu. Kosti su joj bile (i dalje su) u lošem stanju, krte, a zadnje noge polomljene. Prvih 7 do 8 dana nije uopšte imala stolicu. Takođe je kod nje prisutan i izražen stres“, zaključuje Marko i ponavlja:

„U dosadašnjoj karijeri nisam video ni jednu životinju koja je bila u lošijem stanju od nje“.

Da li postoje ikakve šanse da se Kiki oporavi?

Životinje koje su žrtve nelegalne trgovine i krijumčarenja se najčešće drže u jako lošim uslovima. Osim uskraćivanja pravilne ishrane, često se drže u premalim kavezima, izložene su velikom stresu, te je povređivanje učestalo. Mnoge životinje nažalost takav stres ne mogu da prežive.

Marko Lazić nam potvrđuje da je slična sudbina male lavice: „Stanje njenog organizma ukazuje na sveopštu nerazvijenost i pothranjenost. Uzrok tome je vrlo loša ishrana, a moguće i izgladnjivanje. Ona je stara između 4-5 meseci, a ovako teško stanje u kom se nalazi posledica je dugoročnog zanemarivanja koje je trajalo nedeljama, možda čak i mesecima.

Njena muskulatura skoro uopšte nije razvijena. Jastučići njenih šapica deluju kao da nikada nije hodala po prirodnoj površini. Možda sve do pronalaska nije videla ni svetlost sunca“…

Marko navodi da svi u Zoo vrtu Palić daju sve od sebe da Kiki preživi: “Da bismo joj pružili što bolju negu konsultovali smo se sa kolegama iz Južne Afrike koji imaju iskustva u radu sa lavovima. Međutim njeno stanje je lošije u odnosu na prošlu nedelju.

Biohemija krvi ukazuje na brojne negativne metaboličke procese. Rezultati analiza ukazuju na nepravilo funkcionisanje bubrega i jetre. Ona se trenutno nalazi u stanju šoka, ne može da održava koordinaciju pokreta glave i tela. Ugroženi su joj vitalni organi, nestabilno je. Ukoliko se funkcije organa ne vrate uskoro u normalno stanje, njene šanse za oporavak su minimalne“, zaključuje Marko.

Kakva je sudbina divljih životinja koje uspeju da se oporave?

„Za svaku divlju životinju je najbolje da ona svoj život provede u divljini – svom prirodnom staništu. Međutim životinje koje su bile žrtve krijumčarenja, često ne mogu da se vrate u divljinu, ili makar ne odmah.

Najpre se moraju potpuno oporaviti i za to upravo služe prihvatilišta za divlje životinje poput ovog našeg na Paliću, gde se i lavica Kiki nalazi. To su zapravo rehabilitacioni centri.

Nakon toga, životinje koje su sposobne za to, prebacuju se u različite rezervate širom sveta. Međutim, ne dobiju sve životinje tu mogućnost. Neke jednostavno pretrpe toliki nivo stresa da je za njih izuzetno teško da se ponovo uklope u bilo šta nalik prirodnom okruženju.

Konačnu odluku u svakom pojedninačnom slučaju, donosi Ministarstvo zaštite životne sredine, Zavod za zaštitu prirode i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode“, pojašnjava Marko Lazić.

Nelegalna trgovina divljim i egzotičnim životinjama – sve češće krivično delo u Srbiji

„Srbija se zbog svog povoljnog saobraćajno-geografskog položaja nalazi na rutama krijumčara koji preko teritorije naše zemlje, pokušavaju da prenesu divlje životinje u druge delove Evrope i sveta.

Najčešće zaplene se dešavaju na granicama sa Bugarskom i Mađarskom, a najveći broj krijumčara se otkrije upravo na graničnim prelazima.

Najveći broj žrtava nelegalne trgovine i krijumčarenja su gmizavci i ptice, ali poslednjih godine beleže se primeri velikih mačaka poput lavova, mrkih medveda, majmuna i kajmana.

Od otvaranja prihvatilišta za divlje životinje u Zoo vrtu Palić 2004. godine, pa do danas, zbrinuto je oko 5000 jedinki! Većina su bile povređene životinje pronađene u prirodi i dovedene u naše prihvatilište na oporavak, dok su druge bile žrtve krijumčarenja”, ističe Marko.

Pomodarstvo kao uzrok patnje

Marko nam ukazuje na još jedan problem: „Sa jedne strane, pomodarstvo i želja za posedovanjem nečega što je egzotično i zabranjeno, a sa druge strane želja da se kroz kriminalne aktivnosti ostvari brza i velika zarada, dovode do toga da se ovakva krivična dela sve češće registruju, kako u Srbiji, tako i u regionu, ali i šire“.

Posedovanje egzotične životinje postaje simbol uspeha i bogatstva, što potvrđuju trendovi na društvenim mrežama – gde sve češće možemo videti različite snimke i fotografije koji ukazuju na posedovanje različitih vrsta čije je držanje u našoj zemlji zakonom zabranjeno.

Zašto ne treba držati divlje i egzotične životinje kao kućne ljubimce?

Divlje i egzotične životinje nisu dobri kućni ljubimci. One imaju složene potrebe i zahtevaju posebnu negu, smeštaj, ishranu i puno vremena uloženog u brigu o njima, što prosečan vlasnik ne može da obezbedi. Zbog toga, egzotične životinje često pate u zatočeništvu, mogu uginuti usled neadekvatnog držanja i ishrane, a često se dešava i da promene više vlasnika ili završe u zoo vrtu, kada njihovo držanje i „divlje“ ponašanje, postanu previše komplikovani za vlasnika.

Marko pojašnjava da su divlje životinje vrlo specifične, posebno mesojedi poput velikih mačaka: „Građani često nisu ni svesni koliko je zahtevna briga o jednom mesojedu. Prošle godine smo imali slučaj takođe još jednog lava koji je hranjen dohranom za bebe, a koja uopšte nije namenjena niti može da zadovolji potrebe jedne velike mačke, mesojeda.

Zbog toga je lavić imao ozbiljnih problema sa pankreasom, ali ipak uspeo je da preživi samo zahvaljujući tome što je pronađen na vreme. Da je pronađen 10 dana kasnije, verovatno bi uginuo.”

Još jedna negativna posledica krijumčarenja životinja je visoka smrtnost životinja tokom transporta. Transport je za divlje životinje izuzetno stresan, pa veliki broj živih životinja koje su predmet ilegalne trgovine, ugine u toku transporta.

Šta kaže zakonodavstvo?

Prekogranična trgovina ugroženim vrstama, regulisana je međunarodnim propisima. Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) obezbeđuje da prekogranična trgovina primercima divljih životinja i biljaka ne ugrozi njihov opstanak. Srbija je 2001. godine potvrdila CITES konvenciju i domaćim zakonodavstvom propisala uslove prekograničnog prometa ugroženim vrstama.

Krijumčarenje je pravnim aktima Republike Srbije okarakterisano kao krivično delo, međutim i pored toga, svedoci smo učestalosti slučajeva krijumčarenja. Takva dela ne ugrožavaju samo divlje životinje koje su žrtve, već i bezbednost ljudi i drugih živih bića koja žive na datom prostoru.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je 2022. godine, formiralo novu jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala, koja nastoji da brže i lakše otkrije slučajeve krijumčarenja životinja.

Marko Lazić iz Zoo vrta Palić, ističe da imaju odličnu saradnju sa ovom jedinicom, te da se policajci uvek daju sve od sebe da životinju spasu, sačuvaju njen život i da je sa što manje povreda predaju veterinarima koji potom preuzimaju brigu.

Kako se izboriti sa nelegalnom trgovinom divljim životinjama?

Pored striktnog sprovođenja propisa, kao važnog prioriteta, Marko navodi i sledeće akcije koje mogu značajno doprineti suzbijanju i borbi protiv nelegalne trgovine divljim životinjama:

„Edukacija na prvom mestu! Građani treba da su upoznati sa težinom krivičnog dela i pravnim sankcijama ukoliko se odluče na ovakav potez. Edukacija je jedan od načina da zaustavimo rastuće trendove popularnosti držanja divljih životinja kao kućnih ljubimaca.

Ona treba da obuhvatiti kako decu i mlade, tako i odrasle. U Zoo vrtu Palić, godinama uspešno organizujemo edukacije za najmlađe posetioce, ali i odrasle.

Pored edukacije, važno je i proširiti kapacitete prihvatilišta za divlje životinje. Trenutno prihvatilišta za divlje životinje postoje samo u Beogradu i Subotici (Paliću), s tim što su kapaciteti prihvatilišta na severu naše zemlje daleko veći u odnose na kapacitete kojima raspolaže prestonica.

Veterinari, kao i sva ostala stručna lica koja učestvuju u procesu oporavka divljih životinja daju sve od sebe i maksimalno su posvećeni svom poslu.

Međutim, usled porasta broja krivičnih dela koja uključuju krijumčarenje velikih životinja poput medveda i lavova, zahtevi za prostorom postaju sve veći. Ukoliko se tako velikim životinjama poput lavova i medveda ne obezbedi dovoljno prostora za siguran i bezbedan oporavak, to se može nepovoljno odraziti na njihovo psiho-fizičko stanje, te ugroziti i usporiti dalju rehabilitaciju.

Autorka teksta: Milica Lukić