Sa nama razgovaraju, Saša i Lazar Jovanović, otac i sin, vlasnici odgajivačnice pasa iz Požarevca

Policijski čas doveo je u nepriliku mnoge ljude koji žive ili rade sa životinjama. Vlasnici pasa, stočari, pčelari, vlasnici konja, prihvatilišta – svi su se suočili sa istim problemom – kako nahraniti životinje tokom policijskog časa? Životinje ne znaju da je vanredno stanje, a briga o njima traje 24h. Ne može se prekinuti u petak i nastaviti u ponedeljak. Neki su uspeli da prođu složenu proceduru i dobiju dozvole, dok drugi nisu bili te sreće. Kako su vanredno stanje i zabrane kretanja, uticale na njihove živote i živote njihovih pasa, reći će nam Saša i Lazar Jovanović, otac i sin, vlasnici odgajivačnice pasa iz Požarevca.

Do problema je došlo iznenada

“Sredinom marta, kada je nastupilo vanredno stanje, nismo ni slutili da će nam najveći problem biti kako da zadovoljimo osnovne potrebe naših pasa. Bili smo svesni ozbiljnosti situacije i mera kojih se moramo pridržavati, ali nismo ni na trenutak pomišljali da neće postojati mehanizam koji bi omogućio odgajivačima i svim drugim ljudima koji na bilo koji način rade sa životinjama, da adekvatno brinu o njima tokom vanrednog stanja” – navodi Saša. 

Da li ste i na koji način pokušali da nađete rešenje?

Saša Jovanović kaže da su pokušali sve što su mogli: „Odmah po nastupanju mera koje su ograničile kretanje, kontaktirali smo nadležne organe na državnom i lokalnom nivou, ali do današnjeg dana nismo dobili odgovore. Uputili smo zahtev za izdavanje dozvole za kretanje u periodu policijskog časa Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu unutrašnjih poslova, pisali smo Vladi Republike Srbije i Predsedniku države, obratili smo se Upravi za veterinu, više puta smo kontaktirali lokalni krizni štab Grada Požarevca, kako telefonskim putem, tako i pisanim, međutim odgovora nije bilo. Kontaktirali smo Kinološki Savez Srbije, preko kojih smo registrovani kao odgajivači, kako bismo došli do nekih informacija i pomoći oko izdavanja dozvole, ali ni to nije urodilo plodom“. 

„Lokacija na kojoj se nalaze naši psi udaljena je svega 850 m od porodične kuće. To je mala razdaljina, koju bismo mogli sasvim bezbedno da pređemo automobilom, bez ikakvog zaustavljanja ili dolaženja u kontakt sa drugim osobama. Jasno nam je da se odluke Vlade moraju poštovati, ali neophodno je da postoje alternativna rešenja. Nismo uspeli da nađemo rešenje i zbog toga smo morali da donesemo tešku odluku, te je Lazar odlučio da se žrtvuje na neki način“ – kaže Saša. 

Lazar Jovanović: Dobrobit naših pasa mi je na prvom mestu!

“Onog trenutka kada sam shvatio da moram da biram između svog komfora i dobrobiti pasa, bez dvoumljenja sam doneo odluku da vikendom spavam sa psima. Policijski čas vikendom tokom ovih mesec ipo dana, trajao je između dva i tri dana, a za Uskrs nas je dočekao naduži policijski čas do tada. Ostaviti pse par dana bez hrane, vode i čišćenja prostora je nehuman čin i nešto što je neprihvatljivo za moju porodicu. Naši psi su važan deo našeg života. To su živa bića – zamislite kako biste se vi osećali da vam neko oduzme hranu i vodu na dva ili tri dana”. 

“Preuredili smo jedan mali objekat u prostor za spavanje, mada to nije adekvatan prostor za boravak. Ipak je to radionica, nema grejanja i izolacije, a tokom marta i aprila bilo je dosta hladnih, kišovitih i vetrovitih dana. Sve ovo mi je još teže palo, jer sam zbog teške ekonomske situacije koja nas je pogodila ostao bez posla. Psihički sam iscrpljen, ali ne posustajem. Moram nastaviti da brinem o našim psima. Nadam se da će se sve ovo uskoro završiti. Ako ništa drugo, makar ćemo onog trenutka kada bude ukinutno vanredno stanje ponovo moći normalno da brinemo o životinjama. I tu ne mislim samo na sebe, već na sve one koji svakodnevno rade sa životinjama. Razočaravajuće je što za sve ovo vreme nije pronađeno rešenje za naš problem” – kaže Lazar.