Nivo zagađenja u Kini se povećava, isti scenario moguć i u Evropi

Naučnici ukazuju na činjenicu da se nivo zagađenja u Kini vratio na nivo na kojem je bio pre pojave virusa korona i moguće je da će se isto desiti i u Evropi.

Zagađenje vazduha je uzrok smrti više od osam miliona ljudi godišnje i čistiji vazduh je posmatran kao jedna od retkih pozitivnih posledica virusa korona. Eksperti mole da se preduzmu mere kako bi se zadržao kvalitet vazduha koji je nastao kao posledica virusa, a kao jedna od mera se predlaže povećanje broja staza za bicikliste i pešake.

Prema podacima koje je obezbedio Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), nivo koncentracije finih čestica PM2.5 i azot dioksida NO2 je na istom nivou kao pre godinu dana. U martu, periodu najvećih ograničenja, nivo azot dioksida je bio 38% niži u odnosu na 2019. godinu, a PM2.5 za 34%.

„Nagli pad zagađenja vazduha i korišćenja uglja u celoj Kini u ranom periodu ograničenja, pokazuje koliki je uticaj industrijskih postrojenja na zagađenje“, kaže vodeći analitičar CREA Lauri Milivirta. „Industrijska postrojenja koja su veliki zagađivači vazduha brže izlaze iz krize nego ostatak privrede. Od vitalnog je značaja da odgovorne institucije postave sebi kao prioritet donošenje regulativa koje se odnose na čistu energiju“.

Konsultantska grupa za oblast energije, Wood Mackenzie, predviđa da će se u Kini tražnja  gorivom vratiti na uobičajen nivo u drugoj četvrtini 2020. godine.

U Vuhanu, centru epidemije, NO2 je trenutno samo 14% niži nego prethodne godine. U Šangaju je za  9% viši nego prošle godine.

U evropskim gradovima je zapažen takođe značajan pad zagađenja vazduha u doba virusa. Prema podacima koje je obezbedio Copernicus Atmosphere Monitoring Service (CAMS), koji prati zagađenje u više od 50 gradova u Evropi, u 42 grada je u martu zabeležena rekordno niska koncentracija NO2 u vazduhu. London i Pariz su imali pad azot dioksida od 30% , koji je prisutan pre svega u izduvnim gasovima vozila na dizel pogon.

Teško je odrediti koliko na smanjenje zagađenje vazduha utiču restriktivne mere, a koliko neke druge mere kao na primer vremenski uslovi ili hemijske reakcije u vazduhu. Kao posledica poljoprivrednih radova, koji za posledicu imaju emitovanje azota u vazduh, proleće je u normalnim uslovima u Evropi period godine kada je zagađenje na najvišem nivou.

Geri Fuler, stručnjak za zagađenje vazduha u Kings College London kaže: „Ne smemo da zaboravimo ovo vreme. Ujedinjene nacije i aktivisti za zaštitu životne sredine pozivaju vlade da grade bolje i da umesto u prošlost, investiraju u budućnost i omoguće stabilan oporavak na globalnom nivou“.

Zagađenost vazduha se povezuje sa srčanim oboljenjima, plućnim bolestima i mnogim drugim poremećajima kao što su dijabetes i mentalne bolesti. Može se reći da ima negativne posledice na svaki deo čovekovog organizma.

Ima dosta pokazatelja koji ukazuju na vezu između zagađenosti vazduha i povećanja rizika od zaraze korona virusom. To je još jedan razlog da se trudimo da smanjimo zagađenje i na taj način sprečimo novi talas infekcije.

Prevela: Isidora Eraković

Izvor: TheGuardian