Grupa eksperata za biodiverzitet upozorila je da su buduće pandemije na vidiku ukoliko čovečanstvo ne prestane da ubrzano uništava prirodu.

U članku koji  je objavila organizacija IPBES (The Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services), autori su odgovornost za COVID-19 pripisali isključivo nama – ljudima.

Postoji samo jedna vrsta koja je odgovorna za COVID-19 pandemiju – mi. Kao i sa klimatskom i biodiverzitetskom krizom, skorašnje pandemije su direktna posledica ljudske aktivnosti – posebno naših globalnih finansijskih i ekonomskih sistema, po ograničenom šablonu koji nagrađuje ekonomski rast po svaku cenu. Imamo malu šansu da prevaziđemo prepreke sadašnje krize i izbegnemo setvu onih budućih,” autori su napisali za IPBES.

U izveštaju IPBES-a o Globalnoj Proceni Biodiverziteta i ekosistemskih usluga iz 2019. godine, otkriveno je da milionu biljnih i životinjskih vrsta preti rizik od izumiranja u narednim decenijama.

Autori tvrde da vladini podsticajni planovi treba da sadrže održive inicijative i inicijative koje dobro utiču na prirodu.

“Možda je politički korisno da sada snizimo ekološke standarde i podstaknemo industrije kao što je intenzivna poljoprivreda, transport na daljinu poput avio-kompanija i energetskih sektora koji zavise od fosilnih goriva. Ipak, sprovođenje toga bez potrebe hitne i osnovne promene zapravo dovodi do opadanja pojave budućih pandemija,” napisali su autori.

“Besno krčenje šuma, nekontrolisano širenje poljoprivrede, intenzivan uzgoj, rudarstvo i razvoj infrastrukture, kao i eksploatacija divljih vrsta, stvorili su posebno nepogodnu situaciju za prenos bolesti sa divljih vrsta na ljude”, napisali su u svom članku.

Oni upozoravaju da je procenjeno da u sisarima i vodenim pticama postoji 1.7 miliona neidentifikovanih virusa koji mogu zaraziti ljude. Bilo koji od njih bi mogao još više da nam poremeti život i da ima veću stopu smrtnosti nego COVID-19.

Imajući to u vidu, autori predlažu tri aspekta koji bi trebalo da budu uzeti u obzir kod podsticajnih planova vezanih za COVID-19. Države treba da pooštre propise o životnoj sredini; da usvoje ‘One Health’ pristup pri donošenju odluka koji prepoznaje kompleksne veze između zdravlja ljudi, životinja, biljaka i okoline koju delimo; i da podrže zdravstvene sisteme u najugroženijim zemljama gde su resursi na izmaku. Ovo nije običan altruizam – to je presudno investiranje u zajednički interes da sprečimo buduća globalna izbijanja,” naučnici tvrde u svom IPBES članku.

“Programi o kojima pričamo će koštati po destine milijardi dolara godišnje,” rekao je Daszak za Gardijan. “Ali ako se pojavi jedna pandemija, pa čak i samo jedna svakog veka, to košta trilione, tako da ipak iz situacije izlazimo sa odličnim povratom investicije.”

“Ono što smo do sada radili neće biti dovoljno. To trenutno podrazumeva čekanje da se pandemije pojave i nadanje vakcini. To nije dobra strategija. Treba nam dogovor sa osnovnim pokretačima.”

Ostatak naučne zajednice je nedavno podržao njihovu procenu. Istraživanje koje je objavljeno ranije ovog meseca je okrivilo ljudski uticaj na divlje životinje za trenutno izbijanje, kao što je preneo Gardijan.

Autori novog članka završavaju ga sa optimističnim stavom o otpornosti prirode. “Mi možemo da iz trenutne krize izađemo jači i otporniji nego ikad – ali da bismo to uradili moramo izabrati politike i akcije koje štite prirodu – da bi priroda onda zaštitila nas,” oni su napisali.

Izvor: EcoWatch
Prevela: Sonja Stojiljković