Hvalisanja poput “kada se činjenice promene, ja promenim svoje mišljenje” pružaju nam zadovoljstvo. “Kada se činjenice promene, ja učvršćujem svoje predrasude” su pak iskrenija. Ako vam je potreban dokaz, obratite pažnju kako je virus korona promenio i uticao na sve i uzmite u obzir neospornu činjenicu da se raširio zbog ljudske zloupotrebe životinja.

Zamislite svet u kom činjenice menjaju mišljenja. Ujedinjene nacije, svetske vlade i svi koji imaju neku vrstu uticaja sada bi govorili da bi trebalo da izbacimo meso iz ishrane ili da, u najmanju ruku, smanjimo njegovu upotrebu. Epidemija SARS virusa 2002-04. godine počela je u Guangdongu, verovatno preko slepih miševa, a zatim prešla na cibetke, koje su se prodavale na pijacama i jele u restoranima. Jedna vrsta ptičijeg gripa  H7N9 takođe je započela u Kini, a zatim prešla sa obolele živine na ljude.

Za Kinu se može reći da je virusna petrijeva posuda (posuda koju biolozi koriste za ćelijsko umnožavanje) zato što komunistička partija zataškava sve one koji upozoravaju na opasnost, otkrio je doktor Li Venliang. Vekovi carske i socijalističke diktature naučili su narod da poštuju kinesku izreku “Pucanj pogađa onu pticu čija glava izviruje iznad drugih”. Represija kombinovana sa narodnim verovanjima rezultira zabludom o lekovitoj moći životinjskih leševa, smrtonosnoj nadrilekarskoj praksi koju sebi može da priušti najbrže rastuća srednja klasa na svetu. Slepi miševi, koji su možda uzročnici korona virusa baš kao i SARS-a, trebalo bi da služe obnavljanju vida. Azijska cibetka palmašica se upotrebljava u ishrani kao lažan lek protiv nesanice.

Iako je najlakše kriviti kinesku komunističku partiju, jasno je da oni nisu jedini krivci. MERS (Bliskoistočni respiratorni sindrom) je nastao na Bliskom istoku, kako mu samo ime govori, a preneo se na ljude preko kamila. Ebola je započela u Demokratskoj Republici Kongo verovatno preko gorila i šimpanzi. Bolesti su se uvek prenosile među raznim vrstama, ali pandemija COVID-19 deluje kao znak zabrinjavajućeg ubrzanja. Jedan članak u žurnalu “Procedure kraljevskog društva” navodi da bi stopa novih zaraza mogla da bude u porastu kako ljudi budu naseljavali svaki kutak planete. Gubitak prirodnog staništa i iskorišćavanje divljih životinja putem lova i trgovine povećali su rizik širenja zaraze, rečeno je u članku. Neophodne su drastične kazne za upotrebu “egzotičnih” životinja za hranu i lekove. Ipak, važno je još jednom napomenuti da nije pravedno da ljudi na Zapadu osuđuju, osećajući se moralno superiornim. Trebalo bi i sami da preispitamo svoju ishranu.

Ukoliko otpornost na antibiotike nastavi da se razvija, moguće je da ćemo se prisećati smrti uzrokovane pandemijom korona virusa i pomisliti: “Stvarno? Da li ih je bilo samo toliko?” Otpornost bi mogla da okonča doba medicinskog napretka, vraćajući čovečantsvo u vreme kada su lakše povrede i rutinske operacije mogle da budu fatalne. Preterano prepisivanje antibiotika delimično objašnjava zašto bakterije mutiraju kako bi mu pružile otpor, i zašto istraživači predviđaju 10 miliona smrti godišnje uzrokovane otpornošću na antibiotike do 2050. godine. Upotreba antibiotika u intenzivnoj i neshvatljivo okrutnoj proizvodnji mesa jednako je štetna. Masovni uzgoj uništava zdravlje životinja. Krmačama kojima nije obezbeđeno dovoljno vremena da se oporave pre ponovnog prašenja, i pilićima u prenatrpanim kavezima koji pate od prekomerne toplote koja uzrokuje salmonelu i Ešerihiju koli, potrebna su ponovljena doziranja antiboticima. Kada je Sali Dejvis 2012. godine, dok je bila rukovodeći medicinski radnik, upozorila da antibiotici gube svoje “dejstvo brzinom koja je istovremeno alarmantna i nepovratna”, uporedila je  predstojeću zdravstvenu krizu sa globalnim zagrevanjem. Kako bismo upotpunili njeno poređenje, možemo da dodamo da ishrana mesom zaista nesrazmerno doprinosi proizvodnji gasova staklene bašte.

Zabranite upotrebu antibiotika u stočarstvu. Postupajte sa mesom, kravljim mlekom i sirom kao što postupamo sa duvanom i alkoholom i uvedite kazneni porez na njih. Neka nelegalna trgovina divljim životinjama postane teško krivično delo baš kao što je i nelegalna trgovina oružjem.

Današnja patnja zaokupljuje naše misli, a ispod površine suprotstavljaju se dva objašnjenja ljudskog ponašanja. Optimisti veruju da će se vlade i narodi prilagoditi novim okolnostima i prepoznati novu stvarnost. Uskoro ćemo saznati da li su u pravu.

Poznati fizičar Maks Plank izneo je svoju pesimističku teoriju 1950. godine. Nova naučna istina ne nastaje ubeđivanjem svojih protivnika, rekao je. Umesto toga „njeni protivnici na kraju umiru i bivaju zamenjeni novom generacijom koja tu istinu prihvata.“

Plankovi sledbenici saželi su njegovo obrazloženje u frazu koja nam je danas itekako bliska: „Nauka napreduje sa svakom sledećom sahranom.“

Izvor: The Guardian
Prevela: Draga Nešković