Novi slučajevi koronavirusa (COVID-19) koji se svakodnevno pojavljuju širom sveta nas grubo podsećaju da dolazak u dodir sa divljim životinjama, njihovim delovima tela i izlučevinama, predstavlja rizik od prelivanja patogena (virusa, bakterija, parazita i gljiva) kojima su one domaćini u prirodi i kojima ljudi mogu biti podložni. Bolesti koje životinje prenose na ljude poznate su kao zoonotičke bolesti ili zoonoze.

Procenjeno je da se, na globalnom nivou, oko milion slučajeva ljudskih bolesti i milioni smrti pojave svake godine zbog zoonoza. Oko 60 procenata zaraznih bolesti koje se pojavljuju i prijave na svetskom nivou su zoonoze.

Veliki broj vrsta povrća prenosi zoonotičke agense. Glodari, najrasprostranjeniji sisari, takođe predstavljaju bogat izvor zoonotičkih bolesti i prenose najmanje 180 jedinstvenih zoonotičkih patogena. Zbog njihove veličine, sposobnosti da lete i jedinstvenog imunog sistema, slepi miševi predstavljaju važan rezervoar virusa, iako je trenutno poznato da prenose otprilike samo trećinu zoonotičkih patogena u poređenju sa glodarima.

Iako postoji manje vrsta primata u poređenju sa glodarima i slepim miševima, veliki broj njih su domaćini zoonoza. Rizik da patogeni mogu zaraziti ljude povećava se sa vrstama s kojima smo bliže povezani. Na primer, prelazak HIV-a na ljude potekao je od šimpanzi i čađavog mangabija, verovatno kroz unos njihovog mesa. Do današnjeg dana, HIV-AIDS je zarazio 75 miliona ljudi i izazvao 32 miliona smrti.

Uporan smrtni kapacitet zoonotičkih patogena takođe može da se nalazi u njihovim evolutivnim strategijama. Kuga je bakterijska bolest koju prenose muve sa glodara – njihovog prirodnog rezervoara – na ljude. Posledično takođe ljudi prenose bolest drugim ljudima.

Pojavne zarazne bolesti (EIDs), a posebno zoonotske, bitna su i rastuća pretnja globalnom zdravlju, globalnoj ekonomiji i globalnoj bezbednosti. Analiza njihovih trendova ukazuje na to da su njihova učestalost i ekonomski uticaj u porastu.

Skoriji primeri ovakvih pojavnih ili ponovno pojavnih zoonoza uključuju Rift Valley groznicu, teški akutni respiratorni sindrom (SARS), pandemični grip, virus Zapadnog Nila, respiratorni sindrom koronavirus Bliskog Istoka (MERS) i najskorije COVID-19.

Međutim, naše trenutno znanje o zoonotičkim bolestima i mehanizmima prelivanja je i dalje u početnoj fazi. Procenjeno je da je manje od 0.1% svih virusa koji mogu predstavljati pretnju po globalno zdravlje trenutno poznato da su prenošeni sa životinja na ljude.

Procenjeno je da više od 300,000 virusa očekuje otkriće u sisarima, od kojih mnogi imaju zoonotski potencijal. U PREDICT programu koji finansiraju Sredinjene Države, istraživači procenjuju da postoji 1.6 miliona nepoznatih vrsta virusa u sisarima i pticama, od kojih bi 700,000 moglo da predstavlja rizik po ljude, prema višegodišnjim informacijama.

Suočeni sa tako prostranim, nepoznatim i nepredvidivim univerzumom zootskih prenosilaca, mi čvrsto verujemo da je ograničenje šansi kontakta između ljudi i divljih životinja najefikasniji način da se smanji rizik pojavljivanja novih zoonotskih bolesti.

Na “pijacama živog mesa” širom sveta, žive i mrtve životinje – uključujući i mnoge divlje životinjske vrste – prodaju se za ljudsku upotrebu. Na malom prostoru, mešavina pljuvačke, krvi, urina i drugih telesnih tečnosti dolazi u dodir sa prodavcima i kupcima podjednako. Uslovi na ovim pijacama su idealni za inkubaciju novih bolesti i učvršćivanje njihovog prenosa. One stvaraju jedan od najštetnijih mostova koje je čovek stvorio da bi prešao prirodne granice koje su prethodno razdvajale ljude i divlje životinje.

Na primer, 2016. godine su dva zvaničnika iz Departmana za Stočarstvo i Ribarstvo u Lao PDR, doktori Bonlom Doangngeun i Vatana Tepanga zajedno sa One Health ekspertima napisali rad koji je dokumentovao da su divlji sisari iz 12 klasifikovanih porodica koji su sposobni da budu domaćini 36 poznatih zoonotskih patogena prodavani na samo 7 pijaca. Slična situacija je omogućila pojavu prethodno nepoznatog SARS-a u centralnoj Guangdong pokrajini u novembru 2002. godine i sada COVID-19 koronavirusa u Vuhanu u Kini.

Izgled ovih pijaca živog mesa je većinom ignorisan kao tema javnog zdravlja, ali COVID-19 koronavirus je vratio ovaj izgled u prvi red I podsetio nas da je ignorisanje opasnosti koju predstavljaju pijace divljih životinja velika slabost globalnog javnog zdravlja na putu ka zdravom svetu.

Kao što je dr Kristijan Valcer  skoro istakao, ovo je “globalni zdravstveni prioritet koji ne sme biti ignorisan.” Važno je da nastavimo da tražimo tri rešenja za prevenciju ovog kompleksnog globalnog izazova: zatvaranje pijaca sa divljim životinjama; pojačavanje truda u borbi protiv trgovine divljim životinjama među državama i preko granica; i rada na promeni opasnog unosa divljih životinja, pogotovo u gradovima.

Prevela: Draga Nešković