Greta Tunberg je švedska tinejdžerka koja je prestala da ide u školu i inspirisala nastanak međunarodnog pokreta za borbu protiv klimatskih promena. Postala je vodeći glas, nadahnjujući milione da se pridruže protestima širom sveta. Ali ko je ona i šta želi?

Ko je Greta Tunberg?

Ona je 17-godišnjakinja odrasla u Stokholmu u Švedskoj. Gretina majka, Malena Ernman je operska pevačica i bivša učesnica Evrovizije. Njen otac Svante Tunberg je glumac i potomak je Svantea Arheniusa, naučnika koji je smislio model efekta staklene bašte. Zahvaljujući ovom modelu, nagrađen je Nobelovom nagradom za hemiju 1903. godine. Greta kaže da je za klimatske promene saznala kada je imala osam godina, ali da njeni roditelji nisu klimatski aktivisti. Greta ima Aspergerov sindrom, razvojni poremećaj za koji kaže da je kao dar i da je  “supermoć” kada si drugačiji.

Kada je Greta započela svoju kampanju?

U maju 2018. godine, sa 15 godina, Gretin esej o klimatskim promenama bio je  najbolji na takmičenju koje su organizovale lokalne novine. Tri meseca kasnije, u avgustu, počela je sa protestima ispred zgrade švedskog parlamenta, obećavajući da će nastaviti sve dok švedska vlada ne smanji emisiju ugljen-dioksida do nivoa koji je propisan 2015. godine u Parizu, u prisustvu brojnih svetskih lidera.

Držala je znak na kojem je pisalo “Školski štrajk za klimu” i počela je redovno da izostaje sa časova kako bi štrajkovala petkom, pozivajući učenike širom sveta da joj se pridruže. Njeni protesti su postali popularni na društvenim mrežama, a kako je podrška za njen cilj rasla, počeli su i drugi štrajkovi širom sveta, šireći se heštegom #PetakZaBudućnost (#FridaysForFuture).

Do decembra 2018. godine, više od 20.000 učenika širom sveta pridružilo joj se u zemljama kao što su Australija, Velika Britanija, Belgija, SAD i Japan. Greta se pridružila štrajkovima širom Evrope, odlučivši da putuje vozom kako bi ograničila svoj štetni uticaj na životnu sredinu.

Greta na Konferenciji Ujedinjenih nacija:”Kako se usuđujete?”

Greta je celu 2019. godinu izostala iz škole kako bi nastavila kampanju, prisustvovala ključnim klimatskim konferencijama i pridružila se studentskim protestima širom sveta. U septembru 2019. godine otputovala je u Njujork da prisustvuje klimatskoj konferenciji Ujedinjenih Nacija. Greta odbija da putuje avionom zbog uticaja na životnu sredinu, pa je putovala na jahti, a putovanje je trajalo dve nedelje.

Kada je stigla, milioni ljudi širom sveta uzeli su učešće u klimatskom štrajku, što je dodatno istaklo Gretin uticaj. Obraćajući se na konferenciji, kritikovala je političare i zamerila im to što se oslanjaju na mlade kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena. Rekla je: “Kako se usuđujete? Ne bi trebalo da budem ovde. Trebalo bi da budem u školi na drugoj strani okeana, a ipak svi vi se obraćate nama – mladima i tražite našu pomoć. Kako se usuđujete?” Proglašena je za osobu godine magazina Time.

Šta Greta Tunberg želi?

Greta kaže da države koje se predstavljaju kao svetske sile i preduzeća koja globalno posluju ne rade dovoljno na tome da smanje emisije ugljenika i prozvala je svetske lidere zato što su izneverili mlade. U početku su se njeni protesti fokusirali na klimatske ciljeve švedske vlade, ali je Greta pozvala učenike širom sveta da u svojim zemljama postave slične zahteve.

Ali kako je njena slava rasla, ona je pozvala zvaničnike širom sveta da učine sve što mogu da bi došlo do smanjenja globalnih emisija. Govorila je na međunarodnim okupljanjima, uključujući okupljanje UN o klimatskim promenama za 2019. godinu u Njujorku i ovogodišnji Svetski ekonomski forum u Davosu. Na forumu je pozvala banke, firme i vlade da prestanu sa ulaganjem i subvencionisanjem fosilnih goriva, poput nafte, uglja i gasa. “Umesto toga, oni bi trebalo da ulože svoj novac u postojeće održive tehnologije, istraživanje i obnovu prirode”, rekla je.

Šta drugi kažu o Greti?

Milioni učenika širom sveta inspirisani su njenim štrajkovima, a Greta je dobila podršku klimatskih aktivista, naučnika, svetskih lidera i pape, koji joj je rekao da “nastavi” svoj posao. Radio komentator i prirodnjak Sir Dejvid Atenborou rekao joj je da je postigla stvari koje mnogi drugi nisu uspeli učiniti, dodavši: “Ti si probudila svet. Veoma sam ti zahvalan.”

Ali njenu poruku nisu svi dobro primili. Nakon govora za UN u septembru 2019. godine, američki predsednik Donald Tramp kao da joj se rugao rekavši da “mora raditi na svom problemu upravljanja besom”.

Greta je potom promenila svoju biografiju na Tviteru da bi obuhvatila reči gospodina Trampa. Isto je učinila nekoliko nedelja kasnije, kada ju je ruski predsednik Vladimir Putin nazvao “ljubaznom, ali slabo informisanom tinejdžerkom”. U januaru je američki ministar finansija Stiven Mnuhin rekao tinejdžeki da ode i prouči ekonomiju pre nego što drži predavanja investitorima.

Prevela: Marija Filipović
Fotografija: Anders Hellberg / CC BY-SA

Ako vam je tekst o Greti Tunberg koristan, pročitajte i:

  1. Šta evropska plastika za reciklažu traži u okeanu?
  2. Maske za lice: najopasniji zagađivači prirode
  3. Opušci cigareta: najčeši zagađivači koje smo sami stvorili

Povežimo se i na društvenim mrežama: