Nosorog je veličanstvena životinja, masivna i moćna, klasifikovana kao jedna od “Velikih pet” divljih životinja. Rhinoceros ili nosorog se razlikuje po tome što je jedna od najvećih preostalih divljih životinja sa težinom koja dostiže i prelazi jednu tonu.  Oni su biljojedi kopitari sa neparnim brojem prstiju, sa jednim ili dva roga na njušci i debelim slojem kože. Nosorog je poreklom iz Afrike i Južne Azije.

Postoji najmanje pet različitih vrsta nosoroga, svaka sa specifičnim karakteristikama zbog kojih se razlikuju.  Na primer, afričkim vrstama nedostaju zubi na prednjoj strani usta, što znači da usnama čupaju lisnati materijal koji jedu. Uprkos svojoj jedinstvenoj veličini, ugroženi su crnim, javanskim i sumatranskim vrstama koje Crveni spisak IUCN smatra kritično ugroženima.

Evo još nekih detalja o nosorogu sa posebnim fokusom na to zašto su postali ugroženi, gde žive, kakav je njihov značaj, kako svet može pomoći u zaštiti nosoroga od izumiranja, i nekoliko zanimljivih činjenica o nosorozima.

Zašto su nosorozi važni?

Oni su izuzetno važni za ekosistem

Nosorozi se nazivaju “kišobranske vrste” ili ključne vrste.  Ove životinje lutaju zemljom milionima godina, igrajući važnu ulogu u ekosistemu. Hrane se zelenim lisnatim materijama, uključujući travu, trošeći velike količine vegetacije. Oni, dakle, pomažu u oblikovanju afričkog pejzaža.  Takođe pomažu drugim životinjama kao što su slonovi i bivoli da održe zdravu ravnotežu u ekosistemu.

Oni su turistička atrakcija

Nosorozi su deo afričkih “Velikih pet”, što znači da su neke od najuočljivijih i najtiražnijih životinja u divljini. Turisti i lokalno stanovništvo posećuju parkove i druga staništa nosoroga kako bi videli ove veličanstvene zveri, doprinoseći tako ekonomiji lokacije i zemlji.  Oni su otuda izvor prihoda za lokalno stanovništvo.

Pomažu u zaštiti staništa za druge

Naporima da zaštitimo afričkog nosoroga, nehotice pomažemo u zaštiti staništa drugih divljih životinja. Da bismo ih zaštitili, obezbeđujemo prihod lokalnim zajednicama i ljudima jer je životinja turistička atrakcija. Takođe podržavamo lokalne zajednice i ljude osiguravajući da su ti resursi dostupni budućim generacijama.

Gde nosorozi žive?

Indijski nosorog

Oni su veći nosorog sa jednim rogom, gotovo toliko veliki kao afrički beli nosorog, i mogu se naći u Indiji, Pakistanu i Nepalu.  Preživljavaju u visokim pašnjacima i šumama na dnu Himalaja. Oko 67% indijskih nosoroga smešteno je u nacionalni park Kaziranga u Indiji.

Javanski nosorog

Oni su jedni od najugroženijih sisara na svetu, a statistika procenjuje da ih je ostalo samo 60.  Do izumiranja su ih lovili u Nepalu, Burmi, Sumatri, Indiji, Vijetnamu i poluostrvu Malezija.  58 do 61 javanskih nosoroga je ograničeno na Nacionalni park Ujung Kulon u Javi, Indonezija.

Sumatranski nosorog

To je najmanja vrsta nosoroga i najdlakavija.  Nalazi se na velikim nadmorskim visinama na Borneu i Sumatri u Indoneziji.  Danas postoji oko 275 sumatranskih nosoroga.  Oni su na rubu izumiranja, a vrsta koja je nekada lutala jugoistočnom Azijom, sada je ograničena na Indoneziju i Maleziju.

Beli nosorog

Danas postoji oko 20.500 južnih belih nosoroga i samo dva severna bela nosoroga.  Beli nosorozi nisu potpuno beli, već su zapravo sive boje.  Pronađeni su u Keniji, Zimbabveu, Namibiji i Južnoj Africi.

Oni su takođe boravili u Čadu, Centralnoafričkoj Republici, Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi, ali su uništeni. Dva preostala severna bela nosoroga od 2020. godine nalaze se u zatočeništvu u zaštićenom delu Kenije.

Crni nosorog

Crni nosorozi se uglavnom nalaze u Tanzaniji, Zambiji, Zimbabveu, Mozambiku i Južnoj Africi.  Crni nosorozi su mnogo manji od belih nosoroga, imaju šiljata usta i ponekad mogu razviti i treći rog.

Zašto su nosorozi ugroženi?

Nosorozi se pored krivolova suočavaju sa brojnim pretnjama. Glavna pretnja nosorozima danas je gubitak staništa.

Gubitak staništa

Promene u sastavu pašnjaka, poljoprivrednim praksama, seči i krčenju šuma doprinele su uništavanju staništa koje pogoduje nosorozima. Preostali se nalaze u izdeljenim i izolovanim oblastima.  Kao rezultat, oni bi mogli da se ukrštaju i proizvode manje okretne nosoroge.

Zatvaranje na jedno mesto takođe može doprineti širenju bolesti.  Povećanje broja ljudi takođe vrši pritisak na nosoroge i njihova staništa jer kontakt između ta dva dovodi do sukoba životinja i ljudi.

Krivolov

Životinje se intenzivno ilegalno love zbog rogova. Potražnja za njihovim rogovima dovela je do njihovog izumiranja u nekoliko zemalja, uključujući Vijetnam 2011. godine.  Veruje se da njihovi rogovi imaju medicinske svrhe i afrodizijačku moć, ili lek za niz bolesti poput mamurluka, groznice i raka.

Tako se životinje često ilegalno love zbog rogova radi prodaje na crnom tržištu za hiljade i hiljade dolara.  Na primer, u nekim delovima Azije kilogram mlevenog roga nosoroga može da donese i sedamdeset hiljada američkih dolara.  Rogovi se takođe smatraju simbolom bogatstva u određenim zajednicama.

Slaba primena zakona

U nekim zemljama, poput Vijetnama i Kine, delovi nosoroga nalaze se na tržištu, jer je zakon protiv trgovine takvim delovima životinja veoma labav. Shodno tome, kriminalcima je dat prostor za rad u mrežama i bandama, prodajući delove životinja za puno novca.

Takođe, ogromne količine prljavog novca dovele su do povećanja organizovanog kriminala, posebno trgovaca drogom koji posao sa slonovačom vide kao način razgranavanja.

Ilegalna trgovina divljim životinjama

Kao što je već pomenuto, delovima nosoroga trguje se za velike količine novca sa zahtevima koji rastu sve više i više, što povećava cene još više na crnom tržištu. Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama faune i flore (CITES) zabranila je trgovinu rogovima nosoroga, ali neke zemlje oklevaju da primene međunarodni ugovor.

Nekoliko interesantnih činjenica o nosorozima

1. Uprkos svojoj težini, nosorog može da galopira i do 30 milja na sat.
2. U zavisnosti od vrste, nosorog može da teži i preko dve tone. Kopitari biljojedi uglavnom imaju masivna tela, zdepaste noge i jedan ili dva dermalna roga koji im daju kolosalnu težinu. Na primer, crne vrste Afrike teže između jedne i jedne i po tone, dok bele vrste teže preko dve tone.
3. Nosorog ima veoma slab vid ali ima besprekorno čulo mirisa i ukusa.
4. Nosorozi mogu da žive i do 50 godina. Beli nosorozi žive između 40 i 50 godina, crni nosorozi žive između 35 i 50 godina, a indijski nosorozi žive između 35 i 45 godina.
5. Nosorozi imaju period trudnoće od 16 meseci, a zrelost dostižu za oko 5 godina.  Period trudnoće nosoroga traje 16 meseci.  Ženkama može biti potrebno i do pet godina pre nego što dostignu zrelost.
6. Nosorozi su uglavnom poreklom iz Afrike i Južne Azije.  Nosorozi uglavnom lutaju Azijom i Afrikom, a njihov ukupan broj je početkom 20. veka dostigao čak 500.000 u Africi i Aziji.  Danas je taj broj ispod 29.000, a pad je rezultat upornog krivolova i gubitka njihovih staništa tokom decenija.

Kako možemo pomoći nosorozima?

Iako se nosorozi suočavaju sa brojnim pretnjama, postoje načini da im se pomogne da opstanu. Evo nekih od njih.

Pridružite se borbi protiv krivolova

Zajednice i pojedinci mogu se pridružiti borbi protiv krivolova i ilegalne trgovine delovima nosoroga, bez obzira gde žive.  Oni koji žive u zaštićenim područjima ili u njihovoj blizini takođe treba da budu na oprezu i da pomognu u zaštiti ugroženih životinja.  Trebali bi prijaviti krivolovce ili osobe koje imaju zle namere prema životinji.

Izgradnja novih i bezbednih lokacija

Neke od trenutnih lokacija na kojima životinje borave možda im nisu pogodne ili su podložne napadima. Kao takve, vlade, nevladine institucije, zajednice i pojedinci trebali bi stvoriti nove lokacije na koje bi mogli premestiti životinje, dajući im nadu u sigurno sutra.  Ovaj potez takođe bi udaljio životinje od područja u koja ljudi upadaju, preteći staništima nosoroga.

Proširenje zaštićenih područja

Sadašnja područja u kojima žive nosorozi takođe bi se mogla proširiti, dajući im više prostora i staništa za lutanje.

Sprovoditi mnogo strože sporazume i zakone protiv ilegalnog krivolova

Vlade bi takođe trebale sprovoditi mnogo strože zakone, kako lokalne tako i međunarodne, koji se bore protiv krivolova i ilegalne trgovine delovima životinja.  Ovo neće spasiti samo nosoroga već i svaku drugu ugroženu životinju.

Suzbijanje krivolova

Ako vlade širom sveta, organizacije i institucije za zaštitu životne sredine zajednički rade na suzbijanju krivolova i ilegalne trgovine delovima nosoroga, njegova potražnja će se smanjiti, usporavajući tako krivolov.  Takođe, počinioci bi trebali da budu optuženi u punoj meri zakona.

Prevela: Jelena Jovanović

Ako vam je tekst o nosorozima bio koristan, pročitajte i:

1. Urbane legende ubijaju nosoroge
2. Šesto masovno izumiranje divljih vrsta se ubrzava
3. Populacija divljih životinja opala za 68% u poslednjih 50 godina

Povežimo se i na društvenim mrežama: