Svetski dan životinja priznat je širom sveta kao dan posvećen pravima i dobrobiti životinja. Obeležava se 4. oktobra, na dan Franje Asiškog, zaštitnika životinja. Cilj obeležavanja je poboljšanje statusa životinja kako bi se unapredili standardi njihove dobrobiti na globalnom nivou. Proslava ovog dana ujedinjuje pokrete za dobrobit životinja i čini da on postane globalna sila koja će doprineti da svet u kom živimo postane bolje i sigurnije mesto za sve životinje.

Svetski dan životinja obeležava se na različite načine na međunarodnom nivou, bez obzira na političku ideologiju, veru, religiju ili nacionalnost. Kroz podizanje nivoa svesti i obrazovanje o ovoj temi, možemo da stvorimo svet u kom su životinje uvek prepoznate kao osećajna bića o čijoj se dobrobiti konstantno vodi računa.

Svetski dan životinja pokrenuo je Hajnrih Cimerman. On je 24. marta 1925. godine organizovao prvu proslavu Svetskog dana životinja u Sportpalastu u Berlinu. Proslavi je prisustvovalo više od 5.000 ljudi. Događaj je prvobitno bio zakazan za 4. oktobar, ali dvorana tog dana nije bila slobodna. Tokom 1929. godine, Svetski dan životinja prvi put je pomeren na 4. oktobar.

Prvobitno se obeležavanje ovog dana organizovalo samo u Čehoslovačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj. Cimerman je svake godine naporno radio na promociji Svetskog dana životinja. Konačno je u maju 1931. godine na konvenciji ekologa u Firenci u Italiji, Cimermanov predlog da se Svetski dan životinja obeležava 4. oktobra međunarodno priznat, jednoglasno prihvaćen i usvojen kao odluka.

Svetski dan životinja obeležava se svake godine 4. oktobra. Na ovaj dan se proslavljaju prava i dobrobit životinja na međunarodnom nivou. Svetski dan životinja ujedinjuje ljude koji se zalažu za što bolji tretman životinja i njihovu dobrobit životinja. Ovaj dan je počeo skromno da se obeležava pre skoro 100 godina, ali danas ovaj pokret predstavlja globalnu silu koja svet čini boljim mestom za sve životinje.

Kako je sve počelo?

Svake godine, 4. oktobra se slavi dan sv. Franje Asiškog, zaštitnika ekologije i životinja. Na ovaj praznik se u katoličkim i anglikanskim crkvama obično održavaju ceremonije za blagoslov životinja. Franja Asiški verovao je da je priroda „ogledalo Božje“. Nazivao je sva stvorenja svojom „braćom i sestrama“, pa čak i propovedao pticama. Takođe je verovao da ljudi imaju obavezu da štite prirodu kao božju tvorevinu.

Na sajtu Svetskog dana životinja istaknuto je da godišnje proslave za cilj imaju poboljšanje dobrobiti životinja širom sveta. Njihova misija je: „Broj aktera koji učestvuje u organizaciji proslave raste neverovatnom brzinom, pa je sada ovaj praznik opšte prihvaćen i slavi se na različite načine u mnogim zemljama, bez obzira na nacionalnost, religiju, veru ili političku ideologiju.“ Legenda kaže da je sveti Franja mogao da razgovara sa životinjama, pa je zbog toga na brojnim umetničkim delima prikazan okruženim životinjama.

Izazovi sa kojima se životinje širom sveta suočavaju

Svetski dan životinja je povod za organizovanje brojnih manifestacija kojima se obeležava Svetski dan životinja, uključujući edukativne događaje i one koji doprinose podizanje nivoa svesti, dane otvorenih vrata azila, usvajanja kućnih ljubimaca i blagosiljanje životinja. Aktivisti iz celog sveta koriste ovaj dan da skrenu pažnju na neke od najvećih izazova sa kojima se životinje suočavaju. Evo nekih primera:

  • Ajkule imaju mnogo više razloga da se plaše ljudi nego mi ljudi njih. U časopisu Marine Policy piše da svake godine ljudi ubiju oko 100 miliona ajkula;
  • Testiranje proizvoda na životinjama dugo je već sastavni deo medicinske i kozmetičke prakse. Nažalost, neke laboratorije drže životinje u užasnim uslovima i podvrgavaju ih nasilnim eksperimentima, sve u ime naučnih saznanja i inovacija.
  • Klimatske promene utiču kako na ljude, tako i na životinje, a krčenje kišnih šuma jedan je od značajnih faktora koji tome doprinosi. Jedan od najštetnijih razloga za krčenje šuma je skupljanje palminog ulja koje se može naći u 40%−50% proizvoda za domaćinstva. Jedna od vrsta na koju najviše utiče ovaj trend je orangutan; više od 90% njegovog staništa uništeno je u poslednje dve decenije. Ostale životinje koje pate zbog globalnih klimatskih promena uključuju mnoge ugrožene vrste, kao što su polarni medvedi, nosorozi, slonovi i tigrovi.

Prevela: Ana Stijelja