Pčele i drugi oprašivači, od vitalnog su značaja za zdravo okruženje i zdravu privredu. One su takođe jednostavno lepi i fascinantni mali insekti. Ali zbog čega su tako posebne?
Pčele su nam potrebne. Možda ih, poput drugih oprašivača kao što su leptiri uzimamo zdravo za gotovo – ali one su od vitalnog značaja za raznoliku, živopisnu zdravu ishranu koja nam je potrebna i koju očekujemo.
Pčele su nam potrebne jer su savršeni oprašivači
Pčele su savršeno prilagođene za oprašivanje, pomažući biljkama da rastu, razmnožavaju se i proizvode hranu. To čine prenošenjem polena između biljaka koje cvetaju i tako doprinose tome da se krug života okreće.
Veliku većinu biljaka koje su nam potrebne za hranu oslanja se na oprašivanje koje vrše pčele: od badema, vanile i jabuka do tikvica. Pčele takođe oprašuju oko 80% divljeg cveća u Evropi, tako da bi naše selo bilo daleko manje zanimljivo i lepo bez njih. Čak i neke biljke uzgajane kako bi se prehranila stoka za proizvodnju mesa, poput deteline i lucerke, zavise bar delimično od oprašivanja pčela.
Pčele nisu jedini oprašivači. Muve, ose, moljci, bube, čak i neke ptice, slepi miševi i gušteri takođe oprašuju, ali oni posećuju samo neophodan broj cvetova da bi se prehranili. S obzirom da sakupljaju polen da bi ga skladištile u svoja gnezda, pčele su efikasniji oprašivači, jer posećuju mnogo više cveća i nose više polena.
Mnogi poljoprivrednici se oslanjaju na raznovrsnost pčela kako bi oprašili svoje poljoprivredne proizvode. Na primer, komercijalni uzgajivači jabuka imaju koristi od besplatnih usluga oprašivanja divljih pčela. One mogu biti 120 puta efikasnije u oprašivanju cveta jabuke od medonosnih pčela .
Istraživanja pokazuju da oprašivanje odgovarajućom vrstom pčela poboljšava kvalitet useva. Na primer, bumbari i divlje pčele hrane se iz različitih delova cveća jagode. Jagode koje su oprašile divlje pčele su veće, sočnije i jednakog oblika.
Pčele nisu važne samo za med
U svetu bez pčela verovatno bismo preživeli, ali naše postojanje bilo bi neizvesnije, a naša ishrana bila bi jednolična, siromašnija i manje hranljiva. I to ne samo zbog nedostatka meda.
Gubitak oprašivača mogao bi da dovede do manje dostupnosti useva i divljih biljaka koje obezbeđuju esencijalne mikrohranjive sastojke za ljudsku ishranu, utičući na zdravlje i bezbednost ishrane i rizikujući povećan broj ljudi koji pate od nedostatka vitamina A, gvožđa i folata.
Pčele su važne za zdravo okruženje
Pčele su fantastičan simbol prirode. Da su u nevolji znak je da naše prirodno okruženje nije u dobrom stanju kao što bi trebalo da bude.
Obezbeđujući život na zemlji kroz oprašivanje, pčele pojačavaju boju i lepotu našeg kraja. Oko 80% evropskog divljeg cveća zahteva oprašivanje insekata. Mnogi od njih, oslanjaju se na pčele.
Oprašivači omogućavaju biljkama da imaju plodove, postavljaju seme i razmnožavaju se. To zauzvrat pruža hranu i stanište nizu drugih bića. Dakle, zdravlje naših prirodnih ekosistema u osnovi je povezano sa zdravljem naših pčela i drugih oprašivača.
Održavanje naše autohtone flore takođe zavisi od zdrave populacije oprašivača. Ovo uključuje divlje cveće kao što je mak, različak i zumbuli, kao i drveće i grmlje. Bliska povezanost oprašivača i biljaka koje oprašuju očita je u opadanju bojnosti i jednih i drugih, širom Evrope: brojnost 76% biljaka koje bumbari preferiraju, opala u poslednjim decenijama, a za 71% od tog broja, vidljivo je smanjeno geografsko rasprostranjenje.
Jasno je da su pčele u nevolji. Raste zabrinutost javnosti zbog opadanja broja pčela širom sveta. Taj pad je uzrokovan kombinacijom stresova – od gubitka staništa i izvora hrane do izloženosti pesticidima i efektima klimatskih promena.
Više nego ikad pre, moramo prepoznati važnost pčela za prirodu i naš život. Moramo učiniti sve kako bismo im omogućili ne samo da prežive, već i da napreduju. Od toga zavisi i naš opstanak.
Prevela: Marija Filipović
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pročitajte i:
Leave A Comment