„Učiti dete da ne zgazi gusenicu je jednako važno i za dete i za gusenicu.“ Bredli Miler

Ljudske aktivnosti tokom istorijskog razvoja civilizacije prouzrokovale su gubitak kontakta sa prirodom. Do pre nekoliko decenija deca su provodila vreme napolju, igrajući se na ulici, u parkovima i drugim zelenim površinama. Danas deca žive potpuno drugačije.

Dečja igra je ograničena ili uopšte ne postoji, a vrtići i škole su najbolja mesta za spajanje prirode i dece i kreiranje budućih generacija koje će ceniti i čuvati prirodu. Dečji razvoj sa ograničenim ili nepostojećim kontaktom sa prirodom može da dovede do potpune otuđenosti od prirode. Kada se takav osećaj razvije, dete će prirodu videti kao nešto što treba da bude kontrolisano, eksploatisano i čime treba da se manipuliše, a ne kao nešto što treba voleti, čuvati i koristiti na održiv način. Danas deca često razvijaju razne strahove u vezi sa prirodom. Razvoj ovih fobija proteže se od neugodnosti i straha u prirodnim područjima, do predrasuda i gađenja prema svemu što je stvorila priroda, a ne ljudska ruka. 

Zbog toga je, tokom detinjstva, neophodno negovati osećanja povezanosti sa prirodom, jer ta osećanja oblikuju vrednosti, stavove i opredeljenja tokom celog života. Mnogi stručnjaci veruju da se pozitivan stav prema prirodnom okruženju formira u ranom periodu detinjstva i da formiranje tih stavova zahteva direktan dodir sa prirodom i vreme provedeno u njoj. Stepen u kojem osoba oseća da je deo prirode povezan sa pozitivnim stavovima prema prirodi. 

Nedostatak prirode vodi ka ograničenoj upotrebi čula, poremećajima pažnje i visokim stopama fizičke i psihičke bolesti. Zamena igranja u prirodi sa vremenom provedenim ispred ekrana i zahtevne školske obaveze uzrokovale su gojaznost, asocijalnost, poremećaj pažnje i ispodprosečan uspeh tokom školovanja. Ove promene podstiču fizičku neaktivnost, povećan rizik od hroničnih bolesti i imaju negativne društvene i psihološke posledice.

Učenje dece o zaštiti i dobrobiti životinja i zaštiti prirode, od velike su važnosti za decu, društvo, životinje i prirodu jer pomaže deci da razviju svoju ličnost i promovišu moralne vrednosti i utiču na izgradnju pozivitnih vrednosti i pozitivnog karaktera, gde je ponašanje prema životinjama model za razvoj odnosa prema ljudima (svest o različitostima, razvoj saosećajnosti, poštovanje, odgovornost, pravda).

Otac i deca šetaju livadom

Način na koji deca doživljavaju prirodu uključuje tri vrste kontakta: direktno, indirektno i simboličko iskustvo. Direktni kontakt sa prirodom je često spontan, neplaniran i dešava se u relativno neoštećenim područjima, kao što su: livade, potoci, šume, parkovi, pa čak i dvorišta. Ekolog Robert Pajl opisuje ova područja kao mesta gde su „deca slobodna da se penju po drveću, hvataju stvari i pokvase se“.

Suprotno tome, indirektni kontakt dece sa prirodom (iako uključuje stvarni kontakt), dešava se u kreiranom i visoko kontrolisanom okruženju koje zavisi od ljudskog upravljanja. Indirektni kontakt sa prirodom je organizovan i planiran. Može se odigrati u zoološkom vrtu, botaničkoj bašti, muzejima, parkovima…. Ponekad su u indirektan kontakt uključeni kućni ljubimci, biljke uzgajane u kućnim uslovima, kao i ostali delovi prirode koji su postali deo ljudskih domaćinstava. Kućni ljubimci najčešće podrazumevaju mačke i pse, ali to mogu biti i konji, ptice, pa čak i ribe. Indirektna iskustva dece sa prirodom mogu se takođe ostvariti kroz baštovanstvo, gajenje stoke i interakciju sa bićima i staništima koja zahtevaju ljudsku kontrolu.

Dečija iskustva sa prirodom se neće promeniti sve dok ne dođe do korenite izmene u stavovima običnih građana, političkih lidera, prosvetnih radnika… Bitno pitanje sa kojim se suočavamo je kako da minimiziramo i ublažimo negativan uticaj moderne gradnje u prirodnim područjima, i kako da obezbedimo više prilika za svakodnevni kontakt prirode, dece i odraslih. Kako možemo da harmonizujemo odnose čoveka i prirode, uprkos promenema u stvaranju i razvoju našeg brzorastućeg urbanog sveta?

Devojčice pecaju u prirodi po sunčanom danu.

Najefikasniji u ostvarenju ovih ciljeva je višedimenzionalni pristup – pristup koji uključuje i politiku koju sprovodi vlada, urbano planiranje i preporuke o zdravlju. Neophodno je dalje istraživanje, kako bi se donosioci odkuka naveli da usmere resurse ka specifičnim ciljevima za specifične ciljne grupe. 

Naučno je utemeljeno gledište da obrazovanje mladih ljudi od najranijih godina formira neophodan nivo ekološke osvešćenosti, i da je jedini strateški pouzdan način čuvanja prirode za buduće generacije formiranje ekološki obrazovane i odgovorne populacije koja je svesna zaštite životne sredine. Učenje dece o zaštiti i dobrobiti životinja i zaštite prirode je od velikog značaja za decu, društvo, životinje i prirodu, zato što pomaže deci da razviju svoju ličnost, moralne vrednosti i uticaje na izgradnju pozitivnih vrednosti i stavova, gde je odnos prema životinjama model za razvoj veza sa drugim ljudima (uvažavanje različitosti, razumevanje, saosećajnost, poštovanje, odgovornost, pravda i razvoj čovečanstva).

ORCA je posvećena povezivanju dece, životinja i prirode i verujemo da je ovo jedan od važnih načina za stvaranje boljeg sveta kako za decu, tako i za životinje i prirodu. 

Kako Dečji klub “ORkiCA” povezuje decu sa prirodom i životinjama?

ORkiCA je mesto gde kroz druženje i igru, mališani uzrasta od 6 do 12 godina uče kako da pomognu prirodi i životinjama. Na ORkiCA radionicama mališani istražuju i otkrivaju šta je potrebno životinjama, kako napraviti kućicu za pse, saznaju tajne prirode od Antarktika do Indonezije, osmišljavaju zoo vrt budućnosti i saznaju zanimljivosti o prirodi i životinjama. 

Na izletima naše ORkiCE obilaze i istražuju prirodne lepote Srbije. Pustolovine u prirodi, na farmama i drugim zanimljivim mestima širom zemlje, namenjene su našim drugarima koji redovno posećuju radionice i žele da saznaju nešto više o svakoj temi vezanu za prirodu i životinje.

I na kraju, tokom akcija za prirodu i životinje, ORkiCA drugari sa svojim roditeljima i nastavnicima smišljaju i organizuju akcije poput hranjenja labudova, postavljanje kućica i hranilica za ptice i slepe miševe…

ORkiCA misli i na sve drugare koji nisu iz Beograda i ne mogu da dođu na radionice. Zato je tu ORkiCA sajt na kojem svakog mališana čekaju superheroji Maša i Marko, spremni da učestvuju u popunjavanju Dnevnika dobrih postupakarešavanju Izazova prirode i čitanju Riznice znanja.