Ako pogledamo bilo koje urbano područje iz ptičje perspektive, videćemo krovove prekrivene slojevima asfalta, katrana i šljunka. Toplota isijava iz tih tamnih krovova, dok se voda sliva niz tvrde, i nadamo se, nepropusne površine. Međutim, monotoni standardni krovovi dobili su alternativu u vidu novog trenda: zato danas predstavljamo zeleni krov i njegove prednosti.

Zeleni krov: šta treba da znate…

Ova vrsta krovova, koja je već neko vreme popularna u Evropi, postala je sve primamljivija vlasnicima kuća, preduzeća, pa čak i gradskim čelnicima jer predstavlja zgodan način za podsticanje zaštite životne sredine, dok uporedo rešava probleme konvencionalnih krovova. Zeleni krovovi nadopunjuju tradicionalnu vegetaciju bez narušavanja urbane infrastrukture, jer okupiraju zapuštene prostore i čine ih korisnim.

Zeleni krov mora imati drenažni sloj i štititi zgradu vodonepropusnom membranom, kao i svaki drugi krov. Takođe se mora obezbediti deo na kom se uzgajaju biljke, kao i potpora, sistem za navodnjavanje i korenske barijere, a da pritom krov bude što lakši.

Postoje dve vrste zelenog krova: intenzivni i ekstenzivni. Intenzivni zeleni krov zapravo predstavlja parkove koji se nalaze na krovovima. Na njima se mogu naći žbunje, drveće, pešačke staze i klupe, sa sve složenim strukturnim slojevima koji služe za potporu, navodnjavanje, drenažu i korensku zaštitu. Baza ili hranljiva podloga koja je potrebna za pravljenje intenzivnog zelenog krova teška je oko 36 – 68 kilograma po kvadratnom metru. Ekstenzivni zeleni krovovi su relativno lagani i teže 7 do 23 kilograma po kvadratnom metru. Oni podržavaju prirodni pokrivač koji nije zahtevan za održavanje. Jedina svrha ekstenzivnih zelenih krovova je obično samo zaštita životne sredine, jer ne funkcionišu kao krovne bašte.

Zašto nam je potreban zeleni krov?

Zeleni krovovi traju duže od standardnih, smanjuju troškove električne energije prirodnom izolacijom, predstavljaju mirne kutke za ljude i životinje i apsorbuju atmosfersku vodu, što potencijalno dovodi do smanjene potrebe za složenim i skupim odvodnim sistemima. Ako pogledamo širu sliku, zeleni krovovi poboljšavaju kvalitet vazduha i pomažu u smanjenju efekta urbanog ostrva toplote, fenomena kada gradske i prigradske sredine apsorbuju i zadržavaju toplinu. Svako ko je prešao preko vrelog parkinga po toplom letnjem danu osetio je jedan od efekata urbanog ostrva toplote. Prednosti zelenih krovova uključuju:

  • dugotrajnost krova
  • bolju zvučnu izolaciju
  • manju potrebu za grejanjem i hlađenjem
  • smanjeno i usporeno oticanje atmosferskih voda
  • zaustavljanje gasovitih i zagađujućih čestica
  • ublažavanje efekata urbanih ostrva toplote
  • povećanu biološku raznovrsnost.

Zeleni krovovi takođe mogu da omoguće sekvestraciju ugljenika. Mnoge od ovih prednosti karakteristične su i za zelene zidove. Obe vrste zelenog krova (intenzivne i ekstenzivne) odgovaraju različitim namenama. Intenzivni krov je obično mnogo teži, može da izdrži veću količinu vegetacije i skuplji je od ekstenzivnih krovova, koji su često dovoljno lagani da se mogu naknadno postaviti na postojeće zgrade bez potrebe za nadogradnjom njihove strukture.

Delotvornost zelenih krovova posebno dolazi do izražaja u zgusnutije izgrađenim gradskim sredinama, gde mogu nadoknaditi nedostatak korisnog pejzaža na samom tlu. U ovakve primere spada sve od sadnje biljaka na krovu skladišta za bicikle od 2 kvadratna metra u Šefildu u Engleskoj, do povrća koje raste na krovnoj organskoj farmi površine 558 kvadratnih metara u Bruklinu, u Njujorku. Tehnike „zelenog zida“ mogu se koristiti na kućama u prigradskim naseljima kako bi se estetski ulepšala okolina, poboljšalo opšte klimatsko stanje pojedinih stambenih prostora, pa čak i za preradu otpadnih voda. Ne postoje striktne kategorije zelenih krovova, pa se sledeći opisi zasnivaju na opštoj upotrebi.

Vrste zelenih krovova i zidova

Zeleni krovovi mogu biti ekstenzivni i intenzivni.

Ekstenzivni zeleni krovovi

Ekstenzivni zeleni krovovi su plitki, ali su skoro jednako učinkoviti u pogledu koristi za životnu sredinu kao i dublji, intenzivni zeleni krovovi, samo se po njima ne mogu kretati pešaci. Njihov plići profil ukazuje na to da sadrže manju količinu supstrata za skladištenje vode i podsticaj rasta korena (mada je to još uvek potpuno dovoljno da bi se smanjilo i usporilo oticanja atmosferskih voda). Ova činjenica takođe ograničava izbor i raznovrsnost gajenih biljaka na one koje tolerišu nepovoljne uslove, posebno sušu i vetrove koji dovode do isušivanja.

Intenzivni zeleni krovovi

Profili intenzivnih zelenih krova mogu se kretati od 200 milimetara do preko 1 metra dubine. To povećava količinu hranljive podloge za razvoj koren i sposobnost zadržavanja vode, a takođe i značajno povećava raznovrsnost biljaka koje se mogu uzgajati. Dodatna težina zahteva jaču fizičku konstrukciju krova nego kod ekstenzivnih zelenih krovova, ali omogućava da se po njemu hoda. Na taj način, vrtovi na intenzivnim zelenim krovovima mogu biti bogato zasađeni i uređeni kao bašte koje se nalaze na zemlji. Zahtevaju isti nivo održavanja kao i konvencionalne bašte.

Pored ove dve vrste, postoje i poluekstenzivni (ekstenzivni sa delovima gde je zemljište dublje) i poluintenzivni krovovi (intenzivni sa površinama plićeg tla).

Zeleni zidovi

Zeleni zidovi su poput vertikalnih bašti i mogu se naći unutar ili izvan zgrada. U svom složenijem obliku, zeleni zidovi postaju takozvani „živi zidovi“, tako da mogu sadržati vodene elemente, poput jezerca i riba. Zeleni zidovi mogu biti inkorporirani u strategiju hlađenja kuće, kao svojevrsni isparivači za hlađenje vazduha. Oni čak mogu da budu osmišljeni i kao deo sistema za tretman vode. Najjednostavniji zeleni zidovi, kao i zeleni krovovi, mogu se napraviti po principu „uradi sam“, uz pomoć jednostavne tehnologije, ali mogu biti i veoma sofisticirani i skupi. Sve veći broj sistema zelenih zidova uključuje sisteme za navodnjavanje.

Zeleni krov i njegova prozračnost i toksičnost

U urbanim sredinama vegetacija može da isfiltrira sitne čestice iz vazduha koje se potom spiraju u tlo, dok lišće istovremeno apsorbuje mnoge gasovite zagađujuće materije. Na osnovu toga možemo s pravom da pretpostavimo da zeleni krovovi pružaju iste mogućnosti. Istraživanja su pokazala da zeleni krovovi mogu da zadrže do 95% teških metala.

Prevela: Ana Stijelja
Fotografija: Sky Garden Ltd / CC BY-SA

Ako je zelenilo u gradovima vaša omiljena tema, pročitajte i:

  1. Šta je urbano zelenilo i zašto je važno?
  2. Zašto je drveće potrebno svakom gradu?
  3. Tižuka: najveću svetsku urbanu šumu stvorili su ljudi

Povežimo se i na društvenim mrežama: