Borbe pasa su deo tužne realnosti, iako možda ne deluje tako jer ih ne vidimo često. Ova sadistička zabava je samo jedan oblik zlostavljanja životinja, funkcioniše na isti način kao i draženje medveda, borba petlova, korida… Ljude zabavlja provociranje i mučenje životinja koje ne vide kao živa bića, već predmete koji nemaju osećanja, pa onda nije greh mučiti ih. Važno je naučiti da prepoznamo znake dešavanja borbe prema izgledu životinja i njihovom staništu, da bismo mogli da reagujemo kada je vreme za to. U nastavku teksta saznajte o tome kako izgleda borba pasa, trening i odgajanje, koje rase se koriste, kako prepoznati borbu i kako i kome prijaviti zločin nad psima.

Kako se psi za borbe odgajanju i treniraju

Borbe pasa su nastale najverovatnije u vreme pripitomljavanja pasa. Ukrštale su se rase da bi se dobio veći, agresivniji, borbeniji pas koji će brže i efikasnije poraziti protivnika i doneti slavu svom gospodaru. Tradicija se održala do danas, pa verovatno i način „treninga“ koji će biti opisan. Trening za borbu uključuje obuku koja dolazi pre samog treninga, u šta ulazi izgladnjavanje, izlovanost od drugih pasa, vezivanje plsa na lanac dužine 10 m od teškog metala. Udaljeni su malo od domašaja drugih pasa da bi se provocirala agresija i krvožednost.  

Odgajivači pasa za profesionalne borbe ulažu mnogo vremena i truda za njihovo osposobljavanje. Životinje žive u kontrolisanim uslovima, vežbaju na trakama za trčanje. Vlasnici često koriste legalne i ilegalne droge, dopinguju pse da bi  da bi poboljšali mišićnu masu i podstakli agresivnost, povećali reaktivnost i sakrili bol prilikom borbe. Pre okršaja, psi se vežbaju na slabijim psima, i tako postaju još spremniji za napad. Tako krvoločni, gladni i agresivni su spremni da izazovu velike povrede i smrt protivničkog psa i samim tim da omoguće veliku zaradu vlasniku. 

Kako izgleda borba pasa

Borbe mogu da se dešavaju na različitim lokacijama i u bilo koje vreme, na ulici ili pažljivo planiranom i uređenom rostoru predviđenom upravo za tu svrhu. Uobičajeno su borbe smeštene u jami dimenzija 30 cm–6 m sa ivicama koje mogu biti napravljene od šperploče, bale sena, lanaca ili bilo čega što zadržava životinje unutra. Podloga može biti drvena, zemljana, od  piljevine ili čak tepih.

U organizovanoj borbi psi mogu da budu dodatno otežani da bi njihova težina bila približna težini suparničkog psa. Mere bezednosti zahtevaju da se pregledaju psi u slučaju da imaju toksične supstance na dlaci u cilju da onesposobe suparnika. Na početku borbe psi su pušteni iz suprotnih uglova i obično se sreću u sredini, rvu se i ako mogu, hvataju i tresu drugog psa. Vlasnicima nije dozvoljeno da diraju pse, osim ako im nije tako rečeno.

Borbe mogu da traju od nekoliko minuta do nekoliko sati. Obe životinje mogu biti povređene, uljučujući rane bušenja, razderotine, gubitak krvi i polomljene kosti. Osim ako nemaju dobar uspeh u prethodnim borbama ili su poreklom iz važnije odgajivačnice, psi koji izgube borbu biće ubijeni da vlasnik psa ne bi stekao reputaciju odgajivača pasa lošeg borbenog kvaliteta. Oporavak je vrlo težak, te je jeftinije eutanazirati psa koji nije dao nikakav profit, a lečenje јe dosta skuрo. Osamdeset posto pasa je ostavljeno da podlegnu posledicama ranjavanja.

Koje rase se koriste za borbe

Idealan pas za borbu je veliki, brz, opasan, agresivan, tolerantan na bol i kadar da izazove veliki spektakl i donese što više novaca od klađenja. Za profesionalne borbe i one iz hobija se prodaju psi čiji roditelji imaju značajne uspehe u borbama. 

Veliki broj rasa koristi se za borbe širom sveta, kao što su Fila Brasileiro, Dogo Argentiono, Tosa Inu, Presa Canario, a u Srbiji su zabeležene vrste pitbul, pibul terijer, staford i američki staford. Ali to nipošto ne znači da su ove rase nepodobne da budu porodični psi i da su „prirodno“ agresivne. Svaki pas može da bude umiljat i pitom, u zavisnosti od načina na koji se odgaja. Ako je pas pravilno socijalizovan i dresiran, biće formiran u psa koji je čovekov najbolji prijatelj kao i bilo koja druga vrsta.

Kako da prepoznate znakove borbe pasa

Važno je da možete da prepoznate znakove za identifikaciju borbi pasa da biste mogli da ih prijavite policiji:

  1. Psi imaju mnogo ožiljaka – moguće da su uši ili usne otkinuti
  2. Težina pasa je oko 18-22 kg
  3. Životinje su vezane teškim lancima za gumu/bure ili kućicu
  4. Oko psa je formiran prsten ili krug od zemlje
  5. Udaljenost pasa je nekoliko centimetara jednan od drugog i udaljeni su od očiju javnosti 
  6. Skraćuju se delovi tela koje drugi pas ne može da dohvati i povred, rep i ušii;

(Tako se otežava se drugom psu da „počita“ govor tela drugog psa, te tako da shvati njegov sledeći poez ili način na koji se oseća.)

Zakonski okvir u u Srbiji (zakoni kojima je borba pasa kod nas kažnjiva)

Borba pasa (i svih ostalih životinja) obuhvaćena je Krivičnim zakonikom (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) i Zakonom o dobrobiti životinja (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009).

Krivični zakonik

Prema članu 269 Krivičnog zakonika, “ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine i novčanom kaznom”.

Kada su u pitanju borbe životinja, krivičnim delom se smatraju sledeće radnje:

  1. organizovanje borbi između životinja
  2. finansiranje borbi između životinja
  3. bivanje domaćinom borbi između životinja
  4. organizovanje klađenja na borbama između životinja
  5. učestvovanje u klađenju na borbama između životinja.

To znači da će krivično delo postojati ako je preduzeta bilo koja od navedenih radnji bez obzira da li je u konkretnom slučaju došlo do održavanja borbi između životinja i da li je usled takvih borbi došlo do telesne povrede ili smrti životinja koje su u njima učestvovale.

Zakon o dobrobiti životinja

Prema članu 7 (stav 1, tačka 22), “zabranjeno je održavati borbe između životinja ili između životinja i ljudi, organizovati klađenje, kladiti se, kao i prisustvovati borbama životinja”.

Prema članu 7 (stav 1, tačka 23) Zakona o dobrobiti životinja “zabranjeno je držati, reprodukovati, obučavati i vršiti promet životinja, kao i stavljati na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi”.

Glavna razlika između Krivičnog zakonika i Zakona o dobrobiti životinja je u tome što se krivičnim delom smatra samo organizovanje borbe iz koristoljublja. Prema Zakonu o dobrobiti životinja, prekršajem se smatra svako organizovanje borbe, prisustvovanje borbama, klađenje, bez obzira da li postoji korist ili ne.

Kome treba prijaviti borbe pasa? 

Borba pasa  treba da bez odlaganja bude prijavljena policiji i veterinarskoj inspekciji.

Policija

Policiji treba da prijavite kršenje Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), član 269, stav 3: Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine i novčanom kaznom.

Veterinarska inspekcija

Veterinarskoj inspekciji treba da prijavite kršenje Zakona o dobrobiti životinja (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009):

  • član 7, stav 1, tačka 22: Zabranjeno je održavati borbe između životinja ili između životinja i ljudi, organizovati klađenje, kladiti se, kao i prisustvovati borbama životinja i
  • član 7, stav 1, tačka 23: Zabranjeno je držati, reprodukovati, obučavati i vršiti promet životinja, kao i stavljati na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi;

Kao jedan od načina maltretiranja životinja borba pasa ne sme biti zanemarena od strane nadležnih organa. Treba da se osvesti činjenica da životinje ne služe za zabavu ljudima, da to što smo u poziciji „moći“ ne znači da treba da koristimo slabije od sebe za lični profit i zadovoljstvo. U 2016. godini u Srbiji je podneto 423 krivične prijave, ali je poražavajuće da su epilog dobile samo dve prijave. Zbog toga, kao i o bilo kojem problemu, treba da reagujemo kao zajednica i da budemo odgovorni za svet koji nas okružuje. Ako što više ljudi reaguje i prijavljuje prekršaje i krivična dela, vlast može da shvati ozbiljnije problem i da odgovori na zahtev, a potom da spreči ponavljanje zlostavljanja životinja, u ovom slučaju pasa.  

Autor: Tanja Milenković

Ako vam je ovaj tekst koristan, pročitajte i:

  1. Zlostavljanje i zanemarivanje životinja: u čemu je razlika
  2. Kako da zaštitite mentalno zdravlje svog psa tokom pandemije
  3. Kako da brinete o svom ljubimcu tokom jeseni

Povežimo se i na društvenim mrežama: