Da li ste ikada pešačili šumom i primetili neverovatnu raznovrsnost organizama koji žive zajedno, od paprati i drveća do gljiva veličine tanjira za večeru? Ili ste tokom putovanja kroz prozor posmatrali kako se pejzaž menja i prelazi iz hrastove šume u visoke borove, a onda u travnate ravnice? Ako je tako, saznali ste šta je ekologija, grana biologije koja istražuje kako organizmi deluju međusobno i prema svom fizičkom okruženju.

Ekologija se ne odnosi samo na šume bogate vrstama, netaknute divljine ili slikovite vidike. Da li ste, na primer, ikada pronašli bubašvabe koje žive ispod vašeg kreveta, buđ koja raste pod vašim tušem ili čak gljivice među prstima? Ako je odgovor da, onda ste videli jednako validne primere ekologije na delu.

Ko su ekolozi?

Ekolozi proučavaju odnose među organizmima i staništima različitih veličina, od istraživanja mikroskopskih bakterija koje rastu u ribnjaku, do složenih interakcija među hiljadama biljnih, životinjskih i drugih zajednica koje se nalaze u pustinji. Ekolozi takođe proučavaju mnoge vrste životnih sredina. Na primer, ekolozi mogu da proučavaju mikrobe koji žive u tlu pod našim nogama ili životinje i biljke u kišnoj šumi ili okeanu.

Ekologija ima svoje nivoe izučavanja…

Unutar ekologije kao discipline, istraživači rade na pet širokih nivoa, ponekad ih izučavaju zasebno, a ponekad su povezani:: organizam, populacija, zajednica, ekosistem i biosfera.

  • Organizam: Ekolozi koji se bave organizmima proučavaju sposobnost prilagođavanja, korisne osobine koje proizlaze iz prirodne selekcije, a omogućavaju organizmima život u specifičnim staništima. Ta prilagođavanja mogu da budu morfološka, fiziološka ili bihevioralna.
  • Populacija: Populacija je grupa organizama iste vrste koji žive na istom području u isto vreme. Populacijski ekolozi proučavaju veličinu, gustoću i strukturu populacija i njihove promene tokom vremena.
  • Zajednica: Biološka zajednica sastoji se od svih populacija različitih vrsta koje žive na određenom području. Ekolozi koji proučavaju zajednice usredsređeni su na interakcije među populacijama i načine na koje te interakcije oblikuju zajednicu.
  • Ekosistem: Ekosistem se sastoji od svih organizama na nekom području, zajednice i abiotskih faktora koji utiču na tu zajednicu. Ekolozi ekosistema često se fokusiraju na protok energije i recikliranje hranjivih sastojaka.
  • Biosfera: Biosfera je planeta Zemlja, posmatrana kao ekološki sistem. Ekolozi koji rade na nivou biosfere mogu da proučavaju globalne obrasce – na primer, klimu ili raspodelu vrsta – interakcije među ekosistemima i pojave koje utiču na celi svet, poput klimatskih promena.

Pet navedenih nivoa ekologije poređani su po veličini; od malih do velikih. Oni se grade postepeno – populaciju čine pojedinci; zajednice se sastoje od populacija; ekosisteme čini zajednica zajedno sa okruženjem i tako dalje. Nivoii ekološkog proučavanja nude različite uvide u to kako organizmi deluju međusobno i na životnu sredinu. Ako stvarno želite da shvatite što se događa u određenom ekološkom sistemu, verovatno ćete morati da ispitate nekoliko njih.

Zaštita životne sredine na delu. Žena sadi biljku.

Kakve veze ima ekologija sa mnom?

Ekologija proučava odnose između živih organizama, uključujući ljude, i njihovog fizičkog okruženja; nastoji da razume vitalne veze između biljaka i životinja i sveta oko njih. Ekologija takođe pruža informacije o prednostima ekosistema i kako možemo da koristimo zemaljske resurse na način koji ostavlja životnu sredinu zdravom za buduće generacije.

Kako da zaštimo ekologiju?

Postoji mnogo različitih načina na koje može da se zaštiti ekologija. Većina ih već postoji ili su u procesu nastanka sada kada svet počinje da shvata važnost boljeg upravljanja ekologijom. Tri glavna načina zaštite ekologije su:

  1. Očuvanje – zaštita je kada se ekologija čuva od štete tako što se izdvoji kako se na nju ne bi moglo uticati. U SAD su mnogi glavni državni i nacionalni parkovi zaštićena područja. Možete da posetite samo određena mesta u parku, dok su druga područja nedostupna zbog zaštite tamošnje ekologije.
  2. Propisi – Propisi poput Zakona o zaštiti prirode i drugih zakona pokušavaju da postave ograničenja za vrste poremećaja, nastalih čovekovim delovanjem uzrokovanim ekspanzijom, istraživanjem ili industrijalizacijom, koji mogu da se dogode. Cilj je ograničiti poznati uticaj na prirodnu ekologiju radi očuvanja i održavanja resursa od kojih čovečanstvo zavisi.
  3. Zamena – Ova vrsta zaštite je dvostruka. U područjima u kojima je propisima dopušteno uklanjanje zaštite, kompanije mogu da plate da se zaseje ili da bude zaštićeno novo područje kako bi pokušali da vrate ravnotežu. Drugi aspekat zamene je potraga za veštačke supstance koje mogu da zamene prirodne resurse. Jedan primer toga je potraga za održivom alternativnom energijom umeto fosilnog goriva.

Prevela i priredila: Marija Filipović

Ako vam je tekst o ekologiji koristan, pročitajte i:

  1. Ako ne zaštitimo prirodu, čekaju nas još gore pandemije!
  2. Zašto deca treba da provode vreme u prirodi?
  3. Pandemije nastaju kao rezultat uništenja prirode

Povežimo se i na društvenim mrežama: