Da li ste znali da je Sokobanja proglašena prvom ekološkom opštinom u Srbiji? Uprkos laskavoj tituli, danas ovaj centar banjskog turizma “krase” divlje deponije i mnoštvo otpada. Za Sokobanjsko ekološko društvo,  loš sistem upravljanja čvrstim otpadom, najveći je ekološki problem zajednice.

Sokobanjsko ekološko društvo želi da Sokobanja postane potpuno čista, bez ijedne divlje deponije i zagađivača. Da bi ostvarili ovaj cilj, prvi korak je uvođenje održivog sistema upravljanja otpadom na teritoriji jednog sokobanjskog sela – Resnika.

Kroz inicijativu “Za čistiju Sokobanju” i uz podršku ORCA, Sokobanjsko ekološko društvo će učiniti da selo Resnik postane prva seoska mesna zajednica u kojoj je na adekvatan način regulisano upravljanje otpadom, a divlje deponije potpuno uklonjene iz prirode. Iskustva i rezultati ove inicijative biće primenjeni na ostale mesne zajednice, kako bi se na teritoriji čitave opštine uspostavio sistem upravljanja otpadom.

Odakle divlje deponije u Sokobanji i zašto građani bacaju otpad na njih?

Problem lošeg upravljanja otpadom, posebno je izražen u selima sokobanjske opštine gde lokalno javno komunalno preduzeće ne dolazi da odveze otpad. Ni jedno od 24 sokobanjskih sela nema regulisan sistem upravljanja otpadom. U nedostatku sistemskog rešenja, građani otpad bacaju na čak 103 divlje deponije.

Zašto je stihijsko bacanje otpada štetno po naše zdravlje i prirodu?

Sokobanjsko ekološko društvo je uz pomoć meštana, evidentiralo čak 103 divlje deponije na teritoriji opštine Sokobanja. Većinja ovih deponija je u neposrednoj blizini izvora, vodotokova, naselja i poljoprivrednog zemljišta.

Vremenom, otpadne materije se razgrađuju. Kiša i sneg spiraju otpadne materije koje ulaze u zemljište, iz zemljišta stižu do biljaka, iz biljaka do životinja, a preko njih, do naših tanjira. Na taj način, naše đubre nam se na kraju vrati.

Neke materije, kao što je plastika, nikada ne mogu da se razgrade do kraja. Sitne čestice plastike (mikroplastika), ostaju u našoj životnoj sredini, u vodi i u zemljištu pa kroz lance ishrane, dospevaju u naš organizam i utiču na naše zdravlje.

Deponijski gas, koga čini uglavnom smeša ugljen-dioksida, metana i azota, zapaljiv je, a može biti i eksplozivan. Osim što predstavlja zdravstveni rizik po građane, deponijski gas je i veliki bezbednosni rizik.

Deponije su veliki zagađivači vazduha, vode i tla. Područja su sa visokim potencijalom emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao što su metan i CO2. Zbog toga je sistemski pristup upravljanju otpadom, jedan od najvažnijih zadataka svake razvijene države.

Šta je sve postignuto u okviru inicijative “Za čistiju Sokobanju”?

Najveći uspeh inicijative “Za čistiju Sokobanju” je zajedništvo! Sokobanjsko ekološko društvo zna da ništa ne može da se promeni dok se čitava zajednica ne uključi da postavi, a zatim i primeni novi sistem upravljanja otpadom. Zbog zajedništva i spremnosti da svoje mesto učine čistijim i vrate mu zasluženi status, inspiracija su mnogima koji tek treba da naprave promene u svom okruženju.

Uz pomoć preko 100 građana Sokobanje, koji su otkrivali, obišli, beležili i dostavljali podatke o divljim deponijama, Sokobanjsko ekološko društvo je uspelo da popiše i evidentira SVE divlje deponije u Sokobanji.

Volonteri Sokobanjskog ekološkog društva, obišli su 90 domaćinstava širokom Sokobanje i razgovarali sa preko 200 građana iz svih sokobanjskih sela. Pokrenuli su dijalog sa građanima u vezi sa problemom neregulisanog odlaganja otpada u Sokobanji i načinima upravljanja otpadom koji bi bili adekvatni za svako selo.

Na osnovu prikupljenih podataka o stavovima, navikama i problemima meštana u vezi sa odlaganjem otpada, Sokobanjsko ekološko društvo je odlučilo da napravi model – prvo selo u Sokobanji u kome će se na adekvatan način regulisati upravljanje otpadom, a priroda očistiti od smeća. Kao model, odabrano je selo Resnik – najveće selo u opštini.

U Sokobanji je organizovano nekoliko akcija čišćenja otpada: na potezu Lepterija-Sokograd uz reku Moravicu, zatim u selu Resnik, gde su očišćene dve divlje deponije i javne površine: dvorište mesne zajednice, groblje, crkveno i školsko dvorište i letnja pozornica. U velikim akcijama čišćenja javnih površina, učestvovalo je blizu 100 građana. Pored volontera Sokobanjskog ekološkog društva, Planinarskog društva Oštra čuka i meštana, u akciji čišćenja otpada u selu Resnik, učestovali su i prestavnici opštinske uprave.

Nakon završetka akcije, u skladu sa dogovorom postignutim sa predstavnicima opštine i mesne zajednice Resnik, bacanje kućnog otpada dozvoljeno je samo na smetlištu „Arnica“ i to do jeseni, kada će meštani Resnika dobiti sudove za smeće i kada će lokalno komunalno preduzeće započeti sa redovnim odvoženjem.

Istovremeno, Sokobanjsko ekološko društvo sprovodi kampanju “od vrata do vrata“ u selu Resnik. Volonteri Društva obilaze domaćinstva i razgovaraju sa građanima. Cilj kampanje je informisanje građana o promeni načina upravljanja otpadom u selu, o njihovim pravima i obavezama, odnosno o potrebi zajedničkog rada na tome da Resnik postane prvo “čisto” selo u Sokobanji i da primer svima ostalima.

Podršku za inicijativu “Za čistiju Sokobanju”, obezbedili smo kroz projekat „Tvoje mesto u Srbiji“, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Ovaj projekat, ORCA realizuje zajedno sa partnerima Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, organizacijama CRTA, MRCN i Fondacijom Jelena Šantić. Cilj projekta je podrška inicijativama širom Srbije koje žele da učine nešto dobro za svoju zajednicu, prirodu i životinje.

Pročitajte šta su druge sjajne inicijative postigle u svojim zajednicama!

Fotografija: Sokobanjsko ekološko društvo