Klimatske promene izazvane virusom korona prvo su se videle iz svemira. Širenjem zaraze i izolacijom ljudi širom sveta, mogle su se videti na nebu, u vazduhu, osetiti u našim plućima, pa čak i na tlu pod našim nogama.

Autoputevi su se raščistili, a fabrike zatvorile, što je smanjilo zagađenje gradova i industrijskih centara širom sveta. Kina, Italija, Ujedinjeno kraljevstvo, Nemačka i mnoge druge zemlje suočile su se sa privremenim padom ugljen dioksida i azot-dioksida i istovremenim poboljšanjem kvaliteta vazduha do čak 40%. Poboljšanje kvaliteta vazduha uticalo je na smanjenje rizika od nastanka astme, srčanog udara i plućnih oboljenja.

Mnogobrojni stručnjaci istakli su da je ovo samo kratak osvrt na svet kakav bi mogao da bude bez zagađivača kao što su fosilna goriva. Ipak, šansa da će čovečanstvo moći da iz ovog horora pređe u zdraviji, čistiji svet neće zavisiti samo od trajanja uticaja virusa, već od dugoročnih političkih odluka koje će širom sveta biti donete u narednom periodu. Seizmolozi su takođe ustanovili da zbog smanjenog kretanja zemlja doživljava manji pritisak i dobija svoj mir.

U Kini, najvećem svetskom izvoru ugljenika, štetne emisije su se smanjile za oko 18% između polovine februara i sredine marta. Sličan ishod može se očekivati i u SAD, gde je korišćenje motornih vozila (glavnog izvora emisije ugljen dioksid) opalo za čak 40%. Čak i kada se izolacija okonča, planetu očekuje pad emisije štetnih gasova, koji je poslednji put zabeležen tokom finansijske krize u 2008. i 2009. godini.

Fosilna goriva

Nema sumnje da je virus korona naneo štetu industriji fosilnih goriva. Sa sve manje vozača na putevima i aviona u vazduhu, cena nafte je opala za 2/3 u odnosu na cenu tokom prošle godine. Kupovina automobila u martu je opala za 44%, a saobraćaj na autoputevima za čak 83%.

Ovo je dobra vest za klimu zato što je nafta najveći izvor emisije ugljenika koja zagreva planetu i narušava vremenske prilike. Trenutna izolacija bi mogla da obeleži početak dugoročnog trenda opadanja emisije štetnih materija i početak kraja industrije nafte. Ako objektivno sagledamo situaciju, sada možemo videti da je gorivo igralo ogromnu ulogu u našim životima i zagađivalo atmosferu celog prošlog veka.

Ako vlade širom sveta odluče da investiraju u rad kompanija na taj način da sve bude kao pre, oporavak prirode biće samo privremen. Kina je samo jedan od primera koji to dokazuje. Više nema novih slučajeva obolelih u Vuhanu, izolacija postepeno prestaje i korišćenje energije i nivo zagađenja počeli su da rastu krajem marta.

Divlji svet i biološka raznovrsnost

Dok je čovek privremeno zatvoren i izolovan, divlji svet zauzima njegovo mesto. Ove godine ćemo se sigurno suočiti sa manje saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju kamioni i automobili. Primera radi, u ovim nesrećama samo u Velikoj Britaniji godišnje pogine oko 100.000 ježeva, 30.000 jelena, 50.000 jazavaca i 100.000 lisica, kao i brojne sove, ptice i insekti. Mnogi gradovi odložili su sečenje trave pokraj puteva i tako omogućili očuvanje poslednjih staništa samoniklih – divljih biljaka, ali i više polena za pčele.

Ipak, zagovornici zaštite životne sredine širom sveta ističu da je ovo velika zabluda. Slika je različita širom sveta, punog nejednakosti. Bogate, industrijalizovane nacije svedoče privremenom oporavku prirode zato što je pre pandemije bila ugrožena, zanemarena i nije se mogla videti od emisije štetnih gasova i ostalih zagađivača. Siromašnije države, sa druge strane, posebno na južnom delu hemisfere, suočene su sa povećanom pretnjom divljem svetu jer ih pandemija ostavlja bez novca i osoblja koje bi posvećeno brinulo o očuvanju ugroženih vrsta i njihovih staništa.

Nova budućnost

Trenutni predah prirode biće manje važan od onog što je očekuje u narednom periodu… Njena sudbina je već određena na zatvorenom sastanku, dok je javnost zatvorena u svoje domove. U međuvremenu, odložene su globalne konferencije čiji je cilj da pronađu rešenje za probleme vezane za životnu sredinu, kao što je Konferencija  Ujedinjenih nacija o promeni klime Cop26 UN.

Lideri UN, naučnici i aktivisti vrše pritisak da se hitno održi javna debata kako bi se predstojeći oporavak fokusirao na „zelene poslove“ i čiste izvore energije, izgradnju prirodne infrastrukture, ali i adekvatnu brigu o životinjama.

Prema navodima članova Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, čak 75% novih zaraznih bolesti potiče od životinja. U poređenju sa prošlošću, ove bolesti se mnogo brže prenose na ljude zahvaljujući trgovini divljim životinjama i krčenjem šuma, a zatim se prenose širom sveta, najčešće kroz vazdušni i rečni saobraćaj. Kina, najveće svetsko tržište divljih životinja, prepoznala je ovu činjenicu zabranom uzgajanja i konzumiranja živih divljih životinja. Zato je sada više nego ikada ranije aktuelan poziv za zabranu „vlažnih pijaca“ na svetskom nivou.

Pandemija je takođe pokazala da zagađenje smanjuje našu otpornost prema bolestima. Veća izloženost izduvnim gasovima i gustom saobraćaju znači i slabija pluća i veći rizik od umiranja od COVID-19, ističu naučnici sa Univerziteta Harvard. Kao što je istakla Inger Andersen, izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, priroda nam šalje poruku – ako zanemarimo našu planetu, stvaramo rizike po svoje zdravlje.

Ovi dani promenili su način na koji razmišljamo o promeni. Na kraju, virus nije taj od kojeg zavisi da li će priroda ostati u dobrom stanju kada se pandemija završi. To zavisi od nas samih. Ako se potpuno vratimo životu kojim smo živeli pre pandemije, i nastavimo sa primenom modela poslovanja koji uništavaju prirodu, oporavak prirode neće biti moguć i ona će biti u istom stanju u kojem je bila dok smo je aktivno zagađivali.

Izvor: The Guardian