Širom sveta svitac osvetljava noć svojim svetlucavim telom. Ipak, naučnici kažu da je ovaj magičan prizor ugrožen – gubitak prirodnih staništa i korišćenje pesticida i veštačkog svetla stavljaju u rizik od izumiranja neke od oko 2,000 vrsta.

Profesorka biologije na Univerzitetu Tafts, Sara Levis, koja je sprovodila istraživanje objavljeno u časopisu Bioscience, rekla je da gubitak prirodnog staništa vodi do smanjenja broja mnogih vrsta divljih životinja i da su neki svici ugroženi jer su im potrebni određeni uslovi kako bi ispunili ceo životni ciklus.

Ona kaže da su, na primer, jednoj vrsti svitaca iz Malezije (Pteroptyx tener), poznatoj po svom sinhronizovanom svetljenju, potrebne mangrove šume i biljke koje one sadrže kako bi se razmnožavali, ali po celoj Maleziji su mangrove močvare pretvorene u plantaže palminog ulja i akvakulturne farme. Još više iznenađuje da su naučnici otkrili da je korišćenje veštačkog svetla noću, što se eksponencijalno povećalo tokom poslednjeg veka, druga najozbiljnija pretnja ovim bićima.

Svetlosno zagađenje

Veštačko svetlo uključuje direktno osvetljenje, kao što su ulična rasveta i reklame, kao i svetlosno zagađenje, difuznu svetlost koje se širi izvan urbanih centara i može biti svetlija od punog meseca. Osim što remeti prirodni bioritam – uključujući i ljudski – svetlosno zagađenje pravi ozbiljnu pometnju u ritualima parenja svitaca.

Mnogi svici se oslanjaju na bioluminenciju, hemijsku reakciju unutar njihovih tela koja im obogućava da zasvetle i tako nađu i privuku partnere, a previše veštačkog osvetljenja može poremetiti ovaj process. Prelazak na štedljive i previše jake LED sijalice prema rečima stručnjaka neće pomoći. Istraživanje je zabeležilo da, prema umerenim procenama, više od 23% površine naše planete sada ima neki stepen veštačkog osvetljenja tokom noći.

Autori istraživanja, koji su članovi Međunarodne unije za zaštitu prirode, ispitali su 350 članova kako bi kategorisali pretnje sa kojima su suočeni insekti. Oni su naveli da je potrebno više kontrolisanih istraživanja, sa dugoročnim podacima, kako bismo razumeli u kojoj meri broj svitaca opada i da se u većini slučajeva broja svitaca nagađa.

Dejv Gulson, profesor biologije na Saseks univerzitetu u Velikoj Britaniji, rekao je da je gubitak prirodnog staništa kao primarni faktor, sa pesticidima na istaknutom drugom mestu, u skladu sa onim što verujemo da najviše dovodi do opadanja broja insekata.

“Svitac je, naravno, posebno osetljiv na svetlosno zagađenje, verovatno više od drugih grupa insekata, tako da je logično da i to takođe predstavlja veliki razlog za brigu”, rekao je Gulson. Naučnici su ustanovili tihu apokalipsu među populacijom insekata, sa 41% vrsta buba koje su pred izumiranjem, prema novijem  izveštaju o smanjenju broja insekata koji je sproveo Gulson za organizaciju “Wildlife Trusts” iz Veike Britanije.

Svitac kao turistička atrakcija

Još jedan od faktora je taj koji autori istraživanja nazivaju svici kao turistička atrakcija. U mestima poput Japana, Tajvana i Malezije, već dugo je rekreativna aktivnost gledati spektakularno svetljenje nekih vrsta svitaca. Ali to sada postaje sve popularnije i proširenije – privlačeći više od 200.000 posetilaca godišnje – što kao rezultat utiče na broj svitaca.

Autori istraživanja kažu da na Tajlandu motorni čamci koji idu uzduž reka okruženih mangrovama ruše drveće i stvaraju eroziju rečnih korita i uništava prirodno stanište, dok turisti  gaze neleteće vrste u severnoj Karolini i Nanakampili u Meksiku. Vlasti su rekle da su potrebne smernice kako bi se ustanovila i rukovodila turistička mesta i koja će ukazati na najbolji način da se svici zaštite od gaženja, svetosnog zagađenja i pesticida.

,,Naš cilj je da ovo znanje učinimo dostupnim upravnicima zemljišta, kreatorima politika i fanovima svitaca širom sveta“, kazao je koautor Soni Vong iz Prirodnjačkog društva Malezije. “Želimo da svici osvetljavaju naše noći još dugo,dugo vremena.”

Prevela: Milica Reljić

Pročitajte i:

  1. Evo zašto su pčele proglašene najvažnijim bićima na planeti
  2. Kako možemo da sačuvamo zemljište?
  3. Populacija divljih životinja opala za 68% u poslednjih 50 godina

Povežimo se i na društvenim mrežama: