Glečeri se tope, nivo mora raste, tropske šume nestaju i živi svet pokušava da se tome prilagodi.
Postalo je jasno da je zagrevanje u poslednjih nekoliko vekova pre svega prouzrokovao čovek modernim načinom života, otpuštanjem gasova koji zagrevaju atmosferu. Ti gasovi prouzrokuju ono što zovemo efekat staklene bašte i njihov nivo sada je najviši u poslednjih 800 000 godina.
Često kažemo da je globalno zagrevanje posledica, a ono zapravo dovodi do klimatskih promena ili do dugotrajnih nepromenljivih vremenskih prilika koje se menjaju u zavisnosti od geografskog položaja. Klimatske promene, ne utiču samo na porast temperature, već imaju i mnogo drugih uticaja kao što su velike vremenske neprilike, promene u populacijama divljih životinja i njihovim staništima i porast nivoa mora. Sve te promene postoje, jer čovek nastavlja da emituje gasove sa efektom staklene bašte u atomosferu, menjajući klimu od koje sva živa bića zavise.
Šta možemo da uradimo da bismo usporili zagrevanje koje uzrokuje čovek? Kako ćemo izaći na kraj sa promenama koje smo već napravili? Dok pokušavamo da nađemo odgovore na sva pitanja, sudbina Zemlje koju poznajemo je neizvesna – obale, šume, farme i vrhovi planina prekriveni snegom “vise o koncu”.
Zar nisu promene temperature prirodne?
Ljudska aktivnost nije jedini faktor koji utiče na klimu Zemlje. Važnu ulogu imaju i vulkanske erupcije, varijacije sunčevog zračenja iz sunčevih pega, sunčev vetar i relativno rastojanje Zemlje od Sunca. Globalni atmosfersko-okeanski fenomeni, kao što je El Ninjo, takođe utiču na klimu. Sve ove faktore naučnici uzimaju u obzir kada formiraju klimatske modele koje koriste za praćenje temperature na Zemlji.
Već hiljadama godina, emitovani gasovi sa efektom staklene bašte su prirodno apsorbovani u atmosferi i na taj način je održavana ravnoteža. Kao rezultat toga, koncentracija gasova sa efektom staklene bašte i temperatura, bili su poprilično stabilni, što je omogućilo ljudskoj civilizaciji da se razvija sa stabilnom i postojanom klimom.
U periodu od Industrijske revolucije, ljudi su povećali količinu ugljen-dioksida u atmoferi za više od trećine. Promene koje su se u prošlosti dešavale tokom hiljada godinama, sada se dešavaju u periodu od samo nekoliko decenija.
Zašto je ovo bitno?
Naglo povećavanje emisija gasova sa efektom staklene bašte je problem, jer uzrokuje da se klima menja mnogo brže nego što neka živa bića mogu da se tome prilagode. Takođe, nova i nepredvidljiva klima predstavlja naročit izazov za živi svet.
Povećanjem koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, povećava se globalna temperatura. Zbog toga, velike ledene mase kao što su Grenland i Antrarktik počinju da se tope. Tako nastao višak vode bi mogao da brzo i u velikoj meri podigne nivo mora. Do 2050. godine, previđeno je da će nivo mora porasti izmedju 30 i 70 centimetara zbog topljenja glečera.
Osim porasta nivoa mora, vremenske prilike mogu postati ekstremnije. To znači više jakih oluja i velikih kiša praćenih dugotrajnijim i intenzivnijim sušnim periodima. Ovo će predstavljati izazov za rast useva i može dovesti do promena životnog staništa i nedostatka vode koju su oduvek omogućavali glečeri.
Koji su još efekti globalnog zagrevanja?
Svake godine, naučnici dolaze do novih otkrića o posledicama globalnog zagrevanja i mnogi se slažu da će se ekološke, ekonomske i zdravstvene posledice pojačati ako se nešto ne promeni. Ovo je samo mali deo posledica koje možemo da očekujemo:
- Topljenje glečera, rano topljenje snega, ozbiljne suše koje će dovesti do dramatičnijih nestašica vode i povećanja rizika od požara u pojedinim delovima planete
- Porast nivoa mora će dovesti do poplava u ostrvskim zemljama i zemljama čiji gradovi izlaze na more.
- Šume, farme, i gradovi će se suočiti sa toplotnim talasima, novim vrstama “štetočina”, jakim kišama i poplavama. Svi ti faktori će oštetiti ili uništiti poljoprivredu i ribarstvo.
- Poremećaji važnih životnih staništa kao što su koralni grebeni i alpske livade mogli bi da dovedu do izumiranja mnogih vrsta biljaka i životinja.
- Alergije, astma, i zarazne bolesti će postati sve češće zbog širenja ambrozije, veće zagađenosti vazduha i stvaranja pogodnih uslova za širenje patogena i komaraca.
Prevela: Isidora Eraković
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pročitajte i:
Leave A Comment