Pandemija novog korona virusa uzrok je smrti miliona ljudi širom sveta. Ugrozila je zdravstvene sisteme, uzrokovala ekonomsku krizu neviđenih razmera i gurnula mnoge ljude u dublje siromaštvo. Takođe je otvorila i brojna pitanja kako smo svojim ponašanjem doprineli da do ove pandemije uopšte dođe. Od kako se u decembru 2019. godine, novi korona virus pojavio u kineskom gradu Vuhan, bilo je mnogo oprečnih mišljenja u vezi sa njegovim poreklom.

Kako je korona virus prešao na ljude?

Preovladavajući stav naučnika je da je virus potekao sa “mokrih” pijaca, karakterističnih za azijske zemlje. Zmije, slepi miševi, pacovi, pangolini, psi, mačke i druge životinje, drže se u malim kavezima, naslaganim jedni na druge. Ove životinje u prirodi nikada ne bi same došle u međusobni kontakt. Smeštene u jako lošim, nehigijenskim uslovima i u stanju jakog stresa, životinje su veoma oslabljenog imuniteta. Sve ovo olakšava da virus pređe sa jedne životinjske vrste na drugu. Smatra se da je upravo na ovaj način, novi korona virus prešao na ljude i uzrokovao COVID-19.

Naučnici smatraju da su slepi miševi najverovatniji izvor novog korona virusa. Pretpostavlja se da je virus prvo prešao sa slepog miša na pangolina u nehigijenskim uslovima azijskih pijaca, gde su ove dve vrste bile u neposrednom kontaktu. Zatim je virus prešao sa pangolina na čoveka. Ipak, daleko od toga da su slepi miševi i pangolini krivi. Ljudi su ti koji su kreirali ambijent, poput azijskih pijaca, u kome je ovo “skakanje” virusa sa vrste na vrstu moguće.

COVID-19 je samo još jedan u nizu primera bolesti, poput SARS, MERS, ebole, ptičjeg gripa, koje su zajedničke ljudima i životinjama (tzv. zoonoza). Rizik od širenja zoonoza, u velikoj meri je povećan poslednjih godina zbog toga što čovek neumereno eksploatiše i uništava prirodu od koje zavisi. 

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se od zoonoza, na globalnom nivou godišnje zarazi milijardu, a umre više miliona ljudi. Nove bolesti ovog tipa, mogu da se pojave u bilo kom delu sveta dokle god ljudi nastavljaju da love, ubijaju i trguju divljim životinjama. Da bismo sprečili pojavu naredne pandemije, potrebno je da smanjimo prilike i mogućnosti virusima da pređu sa životinja na ljude. 

Kako nastaje pandemija i šta je uzrok prenošenja bolesti sa životinja na ljude?

Uništavanje prirodnih staništa, jedan je od ključnih uzroka prenošenja bolesti sa životinja na ljude. Kada se iskrči šuma da bi se napravilo poljoprivredno zemljište ili iskoristila drvna građa, time se smanjuje prirodno stanište životinja. Zbog toga, one su prinuđene da žive blizu jedne drugima i blizu ljudima. Ovo daje priliku mikrobima da pređu sa životinje na čoveka i povećava šansu prenošenja zaraznih bolesti.

Način na koji proizvodimo hranu, još jedan je potencijalni uzrok budućih pandemija. Industrijska proizvodnja hrane, podrazumeva blizak kontakt čoveka sa hiljadama životinja. Ove životinje, drže se na malom prostoru u neadekvatnim uslovima gde je ugrožena njihova dobrobit. Ovakav ambijent je poput “mokrih” azijskih pijaca, takođe pogodan za širenje i prenošenje virusa.

Trgovina divljim životinjama je aktivnost koja takođe dovodi životinje u blizak kontakt sa ljudima i omogućava plodno tle za prelazak virusa sa životinja na čoveka. Ilegalni marketi gde se veliki broj živih i mrtvih životinja prodaje, na malom prostoru i u nesanitarnim uslovima, jasna je pretnja po javno zdravlje.

Klimatske promene su četvrti veliki uzrok širenja bolesti koje su zajedničke ljudima i životinjama. Zagrevanjem planete, raširenost i brojnost mnogih vrsta životinja koje su prenosioci bolesti (npr. komaraca ili krpelja) se menja. To stvara mogućnosti različitim bolestima da se šire i prelaze sa životinja na ljude.

Buduća pandemija – kako da je zaustavimo na vreme?

Jasno je da ako želimo da zaustavimo buduće pandemije, moramo hitno i iz korena da promenimo naš odnos prema prirodi!

Ovo je veliki izazov za čovečanstvo, Zdravi prirodni ekosistemi su od ključne važnosti za naš opstanak. Oni nam obezbeđuju hranu i vodu, lekove, materijale i mnoge druge usluge na kojima se zasniva naša ekonomija. Uprkos tome, trenutni model proizvodnje i potrošnje nije uspeo da obezbedi očuvanje ovih dragocenih resursa i zaštitu prirode. Od načina na koji u bliskoj budućnosti odgovorimo na ovaj izazov, zavisiće naš opstanak i sposobnost da se izborimo sa novim bolestima i drugim rizicima koji potiču iz prirode.

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pročitajte i:

  1. Zašto je trgovina ugroženim vrstama ustvari trgovina ljudskim zdravljem
  2. Voda i globalna klimatska kriza: šta treba da znamo?
  3. Zašto su vlažna staništa „bubrezi planete“?