Preko 100 milijardi jednokratnih maski se koristi i odbaci svakog meseca širom sveta! Naučnici smatraju da će 75% iskorišćenih maski, završti na deponijama ili plutajući morima. Podaci Ujedinjenih nacija ukazuju da je ukupna šteta od morskog plastičnog otpada za prirodni morski ekosistem 13 milijardi dolara godišnje.

Nedavno je jedan ekološki aktivista koji se bavi ovim problemom u Francuskoj rekao da ćemo uskoro imati „više maski nego meduza u Sredozemnom moru“. Ova rečenica najbolje oslikava veličinu problema koji jednokratne maske predstavljaju po životnu sredinu. 

Problem upotrebe jednokratnih hirurških maski nije nov, jer se one koriste u medicini već jako dugo. Međutim, zbog pandemije korona virusa ovaj problem je posebno naglašen u poslednjih godinu dana, jer sada hirurške maske nose svi.

Maske se mogu smatrati plastičnim otpadom, jer u sebi sadrže plastične elemente. Zbog toga problem povećanja otpada od jednokratnih maski posebno zabrinjava. Ovaj problem se dešava u trenutku kada se čovečanstvo već guši u plastici i plastičnom otpadu

Kako jednokratne maske utiču na životnu sredinu?

Najugroženiji su morski ekosistemi jer su mora i okeani krajnje destinacije u kojima završava veliki deo ljudskog otpada. Podaci Svetske organizacije za prirodu, ukazuju da 570 000 tona plastike uđe u Sredozemno more svake godine, što je kao kada bismo bacali nešto malo više od 33 500 plastičnih boca u more svakog minuta.

Kada su maske cele, divlje životinje, a posebno ptice, lako se upletu u vrpce ovih maski i mogu da uginu. Ribe i druge vodene životinje mogu progutati maske misleći da su plen i ugušiti se. Dakle, nepravilnim odlaganjem otpada od maski ugrožavamo životinje od kojih mnoge pripadaju ugroženim vrstama i zaštićene su zakonom. 

Drugi veliki problem je mikroplastika. Maske se razgrađuju dugo, treba im 450 godina da se razgrade. Međutim one se ni nakon toliko godina, ne mogu do kraja razgraditi. Plastični elementi iz maski se razgrađuju do mikroplastike, vrlo sitnih delova plastike koji ostaju u našoj životnoj sredini, u vodi i u zemljištu pa kroz lance ishrane, dospevaju u naš organizam i utiču na naše zdravlje.

Zašto je mikroplastika štetna za naše zdravlje?

Nažalost ne postoji dovoljno istraživanja o uticajima mikroplastike na ljudsko zdravlje. Ono što znamo je da mikroplastika najčešće ulazi u naš organizam kroz vodu koju pijemo, naročito flaširanu vodu i kroz hranu. 

Kako se to dešava? Plastični otpad koji mi odbacujemo i koji završi u moru se rastvara na mikroplastiku koja je dovoljno sitna da je u organizam unesu životinje, npr. ribe, školjke, rakovi, koji na kraju dospeju na naš tanjir i u naš organizam.

Takođe, maske i drugi plastični otpad koji bacimo na travu ili na divlju deponiju se takođe razgrađuje do mikroplastike, pa kiša i sneg spiraju ove štetne materije koje dospevaju u zemljište, iz zemljišta stiže do biljaka, iz biljaka do životinja, a preko njih, opet do naših tanjira. Kako god okrenemo, naše đubre, na kraju stiže do našeg organizma.

Ono što posebno brine naučnike jeste mogućnost mikroplastike da izazove različite poremećaje vezane za imunitet i za upalne procese u našem organizmu. Takođe zabrinjava upotreba toksičnih i kancerogenih hemikalija koje se koriste za izradu plastike, kao i mogućnost plastike da vezuje teške metale.

Kako najbolje možemo da odložimo jednokratne maske?

Maske se ne mogu reciklirati uobičajenim metodama, pa ih ne možemo baciti u kontejner za recikliranje. Nažalost, nema posebnih uputstava za odlaganje maski i to je veliki problem u celom svetu. One završavaju zajedno sa komunalnim otpadom na deponijama. 

Pročitala sam da su u Italiji specijalizovane firme počele da izrađuju posebne kontejnere za odlaganje maski koje bi se kasnije reciklirale, međutim ovo su za sada samo pojedinačni slučajevi. Takođe pročitala sam da se rade istraživanja vezana za biorazgradive maske koje bi se koristile umesto medicinskih, a imale isti nivo zaštite. One bi mogle da pomognu smanjenju plastičnog otpada, ali ovo je još uvek u fazi istraživanja.

Šta svako od nas može da uradi?

Mi kao pojedinci možemo da uradimo najmanje tri stvari kako bismo pomogli:

  1. Možemo da koristimo platnene maske kada god procenimo da je to u redu. Platnene maske slabije štite od hirurških i KN95 ali ako smo negde gde nije zatvoreno gde nema velike koncentracije ljudi, možemo ih nositi i prati više puta.
  2. Ako moramo da koristimo jednokratne maske, možemo nakon upotrebe iseći vrpce i tako sprečiti da se divlje životinje i ptice upetljaju u vrpce.
  3. Možemo se pridružiti ekološkim organizacijama kao što je ORCA i mnoge druge i tražiti od nadležnih institucija da se ozbiljnije pozabave pitanjem upravljanja otpadom koji nas je preplavio u Srbiji. 

ORCA podržava lokalne organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i dobrobiti životinja. Pročitajte kako je Sokobanjsko ekološko društvo odlučilo da u Sokobanji napravi primer sistema upravljanja otpadom koji će se primeniti na nivou cele opštine, ovde.

 

Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pročitajte i:

  1. Zašto je trgovina ugroženim vrstama ustvari trgovina ljudskim zdravljem
  2. Kako svako od nas može doprineti energetskoj efikasnosti?
  3. Pet načina na koje priroda može da nas zaštiti od klimatskih promena