Vukovi su članovi porodice pasa (Canidae). Najpoznatija vrsta je sivi vuk (Canis lupus) gde spada i naš evropski vuk.

Vukovi su životinje koje žive u čoporu koji broji najviše dvadesetak članova, a njihova društvena organizacija je bazirana na dobroj organizaciji. Na čelu čopora su roditelji, mužjak i ženka, dok su ostali članovi čopora najčešće njihovi mladunci. Razmnožavanje je rezervisano samo za roditelje koji vode čopor.

Stanište

Vukovi imaju svoju teritoriju koja je jasno definisana, obeležavaju je mokraćom. Drugim čoporima je to jasan signal da ne treba da prolaze kroz njihovu teritoriju.

Osim mirisa, vukovi se sporazumavaju i zavijanjem. Kolektivna pesma čopora je mogućnost za zbližavanje i jačanje osećanja zajedništva.

Tokom jeseni i zime, čopor se nomadski ponaša. Mladunce donose na svet u jazbini koju bira majka vučica. Obično donose mlade na proleće, jer tad imaju najbolje šanse da prežive i odrastu.

Ishrana i lov

Vukovi se hrane svim životinjama koje mogu da ulove, a takođe i strvinama. Da bi savladali velike životinje poput jelena, losa ili bizona, vukovi međusobno moraju jako dobro da sarađuju. Strategija za lov izgleda tako što nekoliko članova čopora vrebaju u zasedi, a pre nego što počnu da jure za plenom, svoje prisustvo objave zavijanjem. Ostali članovi čopora rade na tome da uspaniče krdo i da ga vode tako da mogu da odvoje odabrani plen. Nekoliko vukova opkoli žrtvu i zajedno je obore.

Roditelji jedu prvi, dok ostali čekaju na red. Ukoliko imaju mladunce, vukovi gutaju velike komade mesa da bi putem izazivanja refleksa povraćanja polusvarene hrane, mogli da nahrane mlade. Vuk može da pojede odjednom i do 10 kg mesa, a pošto većina potera završi neuspehom važno je da jedu kada god za to imaju priliku.

Sukob sa čovekom

Tokom zime, hrane za vukove najčešće nema dovoljno, pa su oni radi opstanka primorani da ulaze u torove i napadaju stoku, najčešće ovce i koze. Zbog štete koju na ovaj način čine stočarima i pastirima, oduvek postoji netrpeljivost između ljudi i vukova.

Štete koje vuk čini na stoci i divljim papkarima od značaja za lovstvo, glavni su argument za lov na vuka. Trofejni lov, hajke, krivolov, doveli su do opadanja brojnosti vukova u mnogim državama, uključujući i Srbiju.

Ipak, u novije vreme, sve je više razumevanja za izuzetno važnu ekološku ulogu koju vuk ima u prirodi, zbog čega u mnogim zemljama dolazi do zabrana lova na ove životinja i različitih programa njegovog povratka u prirodu.

Autor: Tanja Milenković

Ako vam se ovaj tekst dopao, pročitajte i: