Sa nama razgovara Svetlana Đorđin, predsednica Udruženja za zaštitu prava životinja “BAK”, iz Nadalja

Udruženje za zaštitu prava životinja “BAK“ osnovano je pre 12 godina u mestu Nadalj kod Srbobrana. Pored zbrinjavanja, sterilizacije i udomljavanja napuštenih životinja, Udruženje organizuje edukativne akcije, radionice za učenike o humanom postupanju prema životinjama, a radi i na sprečavanju neodgovornog vlasništva kroz prijavljivanje vlasnika koji su napustili svoje pse.

Na koji način se vaše udruženje suočilo sa vanrednim stanjem?

Ova situacija nam je otežala rad, ali od samog početka smo odlučili da naše životinje ne smeju da trpe. Sve smo pažljivo organizovali i za sada relativno dobro funkcionišemo. Goran, naš član, je stalno sa psima, a moj suprug mu dosta pomaže. Spremni smo i za još rigoroznije mere – prostor namenjen za kancelariju opremili smo tako da tamo može da se boravi i prespava. 

Potpuno smo posvećeni životinjama i za sada, osim zdravstvenih problema koje smo imali među psima od ranije, od početka vanrednog stanja nisu se javljali novi problemi. Manje intervencije i lečenja možemo sami da obavimo, a ukoliko bude potrebno imamo obezbeđenu veterinarsku negu. Naš veterinar je dobio dozvolu za kretanje, pa smo sigurni po tom pitanju.

Vanredno stanje nam je, međutim poremetilo druge planove. Morali smo da obustavimo započet projekat uređenja prihvatilišta. Ograničeni smo i finansijski i vremenski i u ljudstvu. Najveći problem nam je što trenutno nemamo vodu u prihvatailištu. Započeli smo izgradnju bunara, ali je i to obustavljeno. U Prihvatilištu se nalazi 80 pasa i obezbediti dovoljno vode za sve njih je pravi poduhvat. Jedno što možemo sada jeste donošenje vode u balonima od 5l, a to je baš teško. 

Drugi veliki problem nam je smanjen broj ljudi. Ja sam starija od 65 godina, te ne mogu da odlazim u Prihvatilište. Naši volonteri su takođe sprečeni. Srećom, član Udruženja i naš radnik Goran je dobio dozvolu za kretanje tokom policijskog časa i to nas spašava. Moj suprug isto pomaže. Treći problem koji se izdvaja jeste to što imamo nekoliko pasa koji boluju od srčanog crva. Potrebna im je nega i redovna terapija. 

Zašto je važno omogućiti prihvatilištima i veterinarima nesmetan rad?

Mi kao Udruženje postojimo 12 godina i veoma smo vezani za naše životinje. Ovaj posao se radi samo iz ljubavi, ne postoji ni jedan drugi motiv. Tako je sa svim udruženjima. Svima ovo teško pada. Zatvoreni smo, odvojeni jedni od drugih. Zamislite da ljudi još treba da se suočavaju sa gubitkom životinja jer nisu mogli da im pruže pomoć, npr. ako se životinja povredi ili razboli. Zato je neophodno da veterinari i bar po jedno lice u svakom udruženju dobiju dozvolu za kretanje.

Činjenica je da životinje ne znaju da je vanredno stanje i to moraju svi shvatiti. One moraju da jedu i piju svaki dan, da se kreću i istrčavaju, mogu se razboleti, pa im je potrebno obezbediti veterinara. Zbog toga, lokalna samouprava, komunalna preduzeća i udruženja moraju sarađivati i naći najbolje rešenje. 

Autor: Milica Lukić